Samo zato

Sedeli su ljudi,
pecali su,
plovili su,
šetali su,
svađali su se,
ljubili su se,
vozili su bicikle
i šetali sa psima.

A neki su disali na usta, držali se za grudi, gledali u nebo, prolazili prstima kroz kosu i onda dugo čučali zagledani u reku i preko reke, ka drugoj obali, na kojoj je jedna devojka stajala sa rukama raširenim ka nebu, sa glavom zabačenom unazad i ravnom žutom kosom koja joj je padala do pola leđa. Ona je možda dobra, možda nije, možda je tužna, možda ima grip i finog dečka, možda ima dobru platu i bolesnu mačku. Možda je te čupave čizme pozajmila od drugarice samo da bi stala tako, samo da bi izgledala nestvarno tom trenutku i samo da bi taj što čuči pisao o njoj, samo da bi pamtio vilu na popodnevnom suncu, kao naslikanu vodenim bojama.