Kritično, na biciklu

Po definiciji fizike – kritična masa je najmanja količina fisione materije potrebne za održavanje nuklearne lančane reakcije. U Beogradu – Kritična masa je grupna vožnja po ulicama grada koja za cilj ima podizanje svesti o ravnopravnom učešću biciklista u urbanom saobraćaju.

Događaj, kao takav, nastao je 1992. godine u San Francisku i danas se održava više u više od 300 gradova širom sveta. Sa istom idejom je počela i kod nas. Kritičnamasa je grupna vožnja koja se „po pravilu“ održava svake poslednje subote u mesecu, sa ciljem da se na taj način promovišu vožnja bicikala i bezbednost u saobraćaju. Nekada je opisuju i kao vrstu političkog protesta na biciklima, ili kao „društveni pokret“, ali učesnici insistiraju da bi Kritična masa trebalo da se posmatra kao spontano okupljanje, kao jedna vrsta „proslave“, a ne kao organizovane demonstracije. Pre svega su samo miroljubivi skup koji slave biciklizam, sa ciljem i željom da se poveća broj biciklista u urbanoj sredini.

Da bi učestvovao u Kritičnoj masi, potrebno je samo da se pojaviš i da poneseš sa sobom dobru volju i sopstvenu energiju. Mogu da učestvuju i trotinetaši, roleraši, skejteri, važna je pozitivna energija i poruka koja se prenosi. Kritične mase su često tematske jer time žele da skrenu pažnju na važna pitanja koja se tiču kako bicikala kao učesnika u saobraćaju, tako i svih građana.

Danas se Kritičnamasa organizuje i u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici i drugim gradovima širom Srbije.

Budi i ti deo toga. Na bicikl i vozi. Osim što ćeš da doprineseš promeni načina razmišljanja o biciklu kao prevoznom sredstvu, učinićeš dobre stvari za okolinu i za sebe. Neke činjenice kažu da biciklom stižeš brže, lepše ćete spavati, izgledaćete mlađe, razmišljaćete brže, bićeš zdraviji u boljoj kondiciji, čuvaćeš planetu…Zato budi kritičan, ali na biciklu i u masi.

sl1

sl2

Crni pas, pokisao, u ponoć, zove se Dok Holidej i kaže:

Dok prolazite,
znam sve o svakom od vas,
samo kad vas pogledam.

Dok prolazim,
ulicama i putevima,
prolazima i podrumima,
tražeći ostatke sa vaših stolova,
znam šta mislite
o tome što ne znam kad ću sledeći put da jedem
i gde ću da spavam.

Dok mi zavidite,
što ništa ne moram
i što sve mogu,
što uzmem sve što hoću
a hoću sve što vidim,
i što sam slobodan
na načine o kojima samo možete da sanjate.

Dok se otimam za svaki sat života,
sa kolima kojima me jurite
i mrežama kojima me hvatate,
iz svojih toplih stanova
i stabilnih veza,
drago mi je,
kako mi je samo drago
što nisam jedan od vas.

KIŠA STROFA I RIFOVA

  1. Nataša Tomašević – Danas sam gledala spot od Maroon 5 za pesmu SUGAR (upadaju na venčanja, mladenci u transu kad ih vide (jer im je to omiljeni bend…),  pa se pitam da li biste (ako se ikad budem udavala) upali na moje venčanje i ODUŠEVILI ME (pošto ste vi moj omiljeni bend)?!

Nije da nismo radili venčanja do sad….samo prijateljima, ali sviramo venčanja nenajavljeni. Dogovor sa mladoženjom ili onim koji plaća. Naravno nije sve u novcu. Prvo ljubav.

  1. Boba Radičanin – Jel’ ste u kontaktu sa Max Cavalerom i iskustva iz druženja sa njim i sa turneje?

Iskreno, nismo baŠ u kontaktu. Soulfly je dosta pomogao na

internacionalnom planu vezano za EyesBurn. Voleli bi kada bi nam se putevi ponovo ukrstili, mada svet je mali videćemo….

  1. Sanjar Neverovatnih Shvatanja- Tvoj omiljeni izvor inspiracije?

Ono sto me okružuje i što živim svakodnevno, o tome pišem. A muzika me svakodnevno inspiriše sa svih strana od Reggae, stoner rocka, world-a, Hip hop-a….etc. Muzika drugih je inspiracija moje muzike, jer celo čovečanstvo je jedan organizam i slični se sličnima raduju i uče jedni od drugih.

  1. Marko Kecman – Kako vidš scenu sada i kada si počeo da se baviš muzikom?

Malo više entuzijazma je bilo …nije bilo interneta i ljudi su se više družili licem u lice….Internet je dosta promenio. Ima stvari koje su njegova prednost, a ima i mana….Mada je domaća scena trenutno jača nego što je svesna, jer ima mnoooogo dobrih bendova…a ja nisam jedan od zadrtih matoraca koji se plaše novih klinaca, naprotiv,  ja navijam za njih. Samo što im savetujem iz svog iskustva da je bolje da poštuju starije, jer će im se istom merom vratiti kad i oni pređu 20. godina bavljenja muzikom. Oni koji ne poštuju starije, neće trajati, jer neće imati ko njih da poštuje kad omatore.

  1. Djordje Djokoš Marić- Da li je istina da vam je bio nuđen neki papreni ugovor od BK music ili BK televizije u otprilike isto vreme kad je 187 bio stalno na BK?

Možda i jeste, čini mi se da jeste, ali to je bilo davno i mislim…koliko se sećam da smo to odbili.

  1. NIkole Milenov- Oduvek me zanimalo čime se članovi benda bave, pored muzike, ako nije tajna?

Jedan je zubar, jedan kuvar, dvojica tonci….a ja nemam ništa drugo sem ovoga čime se bavim.

  1. Vlada Petrović – Da li je Vukašin još uvek u bendu?

Pošto je situacija komplikovana za bend od 7 ljudi, Vukašin i Dule (duvači) će ubuće biti gosti samo na koncertima gde ima uslova i na snimanjima. Inače je sve OK i dalje se družimo i sarađujemo na svim poljima.

  1. Boyan Brukner – U sviranju kog instrumenta najviše uživaš i na kom instrumentu najviše komponuješ?

Trombon i gitara….pa onda glas. Ponekad jako dugo nemam ideja i pomislim da sam završio karijeru kompozitora i tekstopisca…i onda odjednom kiša linija strofa rifova…..

  1. Marija Vlajković – Knjiga koja je ostavila utisak na tebe?

Moram da budem iskren, nijednu knjigu nisam pročitao do kraja. Ja sam čitanje kompenzovao slušanjem muzike. Ploča jednako knjiga.

10. Jasmina Djordjev -Par omiljenih muzičkih autora, bendova..?

Bad Brains, Misty in Roots, Lee Perry, Congos, Burning Spear, Corrosion of Conformity……

MAGIJA DIGITALNOG TRENUTKA

Ideja da se bavi fotografijom javila se iz želje, odnosno potrebe da prenese ljudima makar delić stvarnosti onako kako je ona vidi. Da mogu i oni  isto tako da uživaju u magiji njenog trenutka, jer zapravo je suština svega podeliti doživljaj sa drugima. Ne računajući gomilu „random“ fotografija uslikanih mobilnim telefonom, svoju prvu ozbiljnu fotografiju uradila je tadašnjim Zenit fotoaparatom. Bio je to njen prvi kolor film, a ujedno i prva analogna fotografija. Fotografija je nastala u zabačenoj ulici u njenom naselju, koja ju je posebno inspirisala, jer u njoj već duže vremena nije živeo niko, samo su ostale trošne fasade kuća i neka smirujuća tišina.

Najviše je inspirisana kada ima gomilu obaveza, posebno tokom ispitnih rokova. Inspiraciju nalazi u mnogim stvarima, u suštini nema pravila jer joj ona dolazi neočekivano i u tome je njena čar. Ono što se većinom prožima kroz njene radove su apstraktni i neuobičajeni motivi koji uvijek nose neku poruku, a istovremeno ostavljaju i dovoljno prostora za individualna tumačenja. Kaže da u njenim fotografijama ima dosta biografskog, ali u smislu njenog sopstvenog doživljaja sveta i načina na koji tumači određene događaje i promene koje joj se dešavaju. Mada, često se to zna graničiti i sa snovima, filmovima ili čak poezijom, i u stvari konačno njena fotografija na kraju predstavlja sintezu svega navedenog. Kaže da je fotografija koliko prenesena stvarnost, toliko i beg od iste, i da je na fotografu šta želi da poruči… Kod nje se pokreće celi mehanizam i lavina ideja koje kasnije prenosi na ’digitalno platno’. Trudi se da izvuče maksimum iz onoga što joj je dostupno, iako je nažalost nekad ograničava nedostupnost lokacija za fotografisanje, mogućnosti opreme i slično.

Jedna od velikih želja je da sa fotoaparatom u ruksaku poseti što više mesta i upozna se sa različitim kulturama, koje bi kasnije mogla izraziti na svoj način. Kao primer navodi dve neverovatno inspirativne zemlje,  obe počinju na slovo I i obje posjeduju magiju i savršenstvo prirode… Irska i Island.

Na stranu njenih neskromnih želja, svima bi na kraju poručila:
„ Dokle god vas vodi ideja, samo je pitanje vremena kad će buknuti nešto posebno i kvalitetno!“

Ona je Nišavić Katica, student je na specijalističkim studijama Fakulteta političkih nauka, iz Podgorice. Ima 22 godine.

01

02

03

05