1. Kako i kad si otkrio street art? Tvoj prvi susret sa ovim vidom umetnosti?

Grafite sam prvi put primetio na zidovima svoje osnovne škole. I dalje pamtim koliko sam bio oduševljen kad sam jednog jutra na sali za fizičko video nešto što je bilo složenije od običnog potpisa –  šarena slova, čudno upetljana i sa karakterom sa strane. To je ostavilo jak utisak, pa sam poželeo da saznam više o tom načinu crtanja: ko to radi, kako, čime… Svaki novi grafit koji se pojavio u kraju povećavao je moju želju da se i sam okušam u tome.

2. Kada si i sam počeo da se baviš tim!?

Negde u periodu srednje škole dogovorio sam se sa ortakom da probamo da uradimo nešto što  će ličiti na grafit, skupili smo pare za auto-lakove, našli dovoljno zavučeno mesto u kraju i tu smo potrošili prve boje. Nismo se baš proslavili na zidu, ali smo se osećali sjajno zbog cele akcije. A to je mnogo važnije od samog rada.

3. Prvi grafit koji si uradio?

U pitanju je grafit na mojoj osnovnoj školi, napisao sam prva tri slova mog potpisa “JUN” a pored toga sam uglavio karakter, nekog ljutog klinca koji pokazuje na potpis. Sve je bilo dosta jednostavno i nacrtano sa tek dve boje.

4. Odakle crpiš ideje i šta je inspiracija za tvoje radove?

Muzika tu igra važnu ulogu. Uvek kad crtam, u pozadini ide neka muzika, koja određuje moj tok misli, pa samim tim i stil. Međutim, inspiracija dolazi i sa raznih drugih strana. Javi se u nekim potpuno običnim situacijama, dok vozim bicikl ili kad sam u prevozu.

5. Iskustva sa crtanjem u inostrantvu i kod nas?

Ovde sam na domaćem terenu, sve mi je poznato i prilično predvidljivo, mogu unapred da pogodim šta će prolaznici reći kada me vide da crtam. A crtanje u inostranstvu je poseban doživljaj. Jer pored toga što radim ono što najviše volim, činjenica da ostavljam svoj trag na za nekom novom mestu, čini sve dodatno uzbudljivijim.

6. Uradio si grafit na foliji u šumi na Tari, reci nam nešto o tom projektu.

To se desilo nekako spontano. Kad sam planirao put na Taru, znao sam da ću teško pronaći neki zid na  planini, pa sam pomislio da je to, eto odlična prilika da probam crtanje na foliji. To je tehnika koja je u inostranstvu već uzela maha, takve radove sam viđao samo na internetu, pa me kopkalo da isprobam kako će ispasti. Nisam crtao ništa kompleksno, ali odličan je efekat kada rad postane deo sredine u kojoj je nastao.

7. Da li prvo radiš pripremu u vidu crteža ili radiš iz glave?

Uglavnom pripremam grubu skicu ideje koju planiram da prenesem na zid. To je crtež sastavljen od nekoliko linija čisto da mi posluži kao osnova kad postavljam rad na zid. Ipak, ponekad je lepo i samo doći na zid rasterećen i ne zamarati se previše skicama i planovima. Tad se prepustim nekoj trenutnoj inspiraciji, pa usput saznam u kom će se već pravcu to dalje odvijati.

8. Saradnja za koju bi voleo da se desi?

Otvoren sam za saradnju sa svakim ko je raspoložen da crta sa mnom. Najvažnije je da na zidu vlada dobra energija.

9. Grafit/mural koji bi voleo da si ti uradio?

Svako razvija  i neguje svoj stil, tako da ne bih voleo da stojim iza nečega što nema moj umetnički pečat.

10. Tvoj omiljeni rad do sada?

To je pitanje na koje je nemoguće dati precizan odgovor. Menja se s vremenom i raspoloženjem. Tako da bih baš sada izdvojio recimo jedan od poslednjih radova  „Spring Vibes”, koji sam crtao u čast početka proleća. Nije najveći  zid koji sam iscrtao, ali sam veoma zadovoljan crtežom zbog kolorita, detalja i same ideje.

11. Mesto u gradu na kome bi voleo da ostaviš svoj potpis?

Bilo koje mesto gde postoji dovoljno velika površinu da mogu da prenesem sve što sam zamislio. Takođe  više mi odgovaraju mirnije lokacije,  jer se tako lakše fokusiram na ono što crtam. Volim da se isključim u tom trenutku,  pa mi prometna mesta sa mnogo ljudi okolo nikad nisu najbolja opcija.

12. Omiljeni graffiti Beograda!

Omiljeni graffiti su svi oni pored kojih sam se ja razvijao i stasavao kao crtač. Nažalost veliki broj njih više nije na ulicama. Od novijih murala uvek me oduševi zid na kom je naslikan veliki plavi kit koji lebdi baš iznad Mikser House-a. Nacrtala ga je umetnička ekipa iz Švajcarske, Nevercrew, u okviru prošlogodišnjeg Mikser festivala.

1. Odnos Nikole Puzigaće prema crtežu, nekad i sad?
Nisam znao da crtam ni nekad ni sad. Čak me ni stripovi nisu fascinirali kad sam bio klinac, osim Mister No-a. On je bio realan čovek, dobijao redovno batine. I Alana Forda. A superheroji i ostali nadrealni strip junaci me nisu impresionirali. Ni filmove o njima nikad nisam gledao. Ali kako se sve više susrećem sa dizajnerima ilustratorima tako mi raste poštovanje prema tom svetu. Oni su zaista veliki umetnici. Šta čovek može da uradi kad vidi recimo Boba Živkovića nego da skine kapu i duboko se nakloni.

2. Kako i kad je nastao tvoj prvi poster?
Nisam siguran. Bilo je nešto rapidografom pre 18 godina i bio je neki bend, to je sigurno. Mislim da je bio Massive Attack. U to vreme sam tušem i rapidografom bojio ceo svet. Al’ nisam nikad bio klasičan umetnik crtač sa tušem i temperama ispod noktiju. Verovatno zato što nisam znao da crtam.

3. Kažeš, a ne koristiš reči. Da li je to najveća prednost dizajna?
To je definicija dizajna. Njegova suština i zadatak. I što manje reči iskoristimo to je bolji dizajn. Mada i reči su nekad dizajn. Verujem da se ustvari komunikacija, kojim god kanalom, odvija na nivou energija, a da su reči samo jedna od opcija koje kanališu tu energiju. Samo mi ljudi smo se razmazili jer smo shvatili da je to najlakši način. Pa nam onda drugi kanali komunikaije prelaze u umetnost. A mislim da dve osobe i kad pričaju da ustvari to razumevanje ide na nivou energija, a ne na nivou reči.

4. Na koji način želiš da tvoji radovi inspirišu ljude i koje su povratne reakcije?
Želim da im učine bilo šta lepo koliko god to trajalo. Da li to bio sekund smeha ili inspircija za veliku misao kojom će samom sebi poboljšati život, šta god. Nije svaka reklama dobra reklama, ne podržavam ono da je bitno da izazivaš emociju, dobru ili lošu, da je najgore biti ravnodušan, bolje biti ravnodušan nego izazivati lošu emociju. Ta loša emocija se piše u Kosmosu. I onda Kosmos činimo lošijim mestom. To „ŠOKANTNO“ i „SENZACIONALNO“ ostavljam Blicu i Velikom bratu, ja želim samo lepo.

5. Koliko ti uspeva da na ciničan i duhovit način kroz najrazličitije teme prikažeš realnost I da li misliš da to ljudi razumeju?
Reakcije pokazuju da razumeju. A meni je fascinantno što to razumeju i prihvataju i matorci koji su generacija mojih roditelja i über kul hipsteri. I što te postere na cover stavljaju i ljudi koji su ispod šerovali John Coltrane-a i oni što su šerovali Miligrama. Neverovatno.

6. Da li je to što radiš tvoj način i tvoja borba protiv naše svakodnevnice i okruženja?
Postoje stvari koje nas okružuju i dotiču i koje nas okružuju i ne dotiču. Tu pravimo mnogo grešaka i trošimo energiju. Na primer imati stav o svemu i čvrsto stajati iza njega zvuči prilično inteligentno, a ustvari je to neverovatno trošenje energije na stvari sa kojima nemamo ništa. Život je previše kratak da bi se običan građanin bavio stvarima koje na globalnom nivou ne može da promeni. Mi se bavimo rehabilitovanjem Draže Mihajlovića i podelom za i protiv, i gradimo stavove o tome šta se dešavalo sa pištoljem Saše Jankovića! Mi pomeramo dno sve niže baveći se takvim stvarima. Ja protiv toga ne želim da se borim, ja zaista nemam ništa sa tim. To se u mom Univerzumu ništa nije dešavalo, i ne želim da to ulazi u taj Univerzum.

7. Koliko talenat igra ulogu u tvom poslu, a koliki procenat je rad?
Kao i u svakom drugom poslu, rad je 90%. I onda kad ste na 90% od savršenog dizajna, to je super rezultat. Tako da to može da se postigne radom, a onih 10% je potrebno za magiju, ali ona nije neophodna. Ko može da kaže da je Gatuzo bio talentovan fudbaler, a kakvu karijeru je napravio. Ali sve zavisi šta radimo u dizajnu. Korporativni dizajn može da prođe i sa 50%, ali ako hoćemo magiju i velike ideje onda nam je potrebno i onih 10%. To je već Andrea Pirlo. A za velike ideje nam nije potreban talenat za dizajn nego talenat za ideje. A njega razvijamo tako što čitamo lepe knjige, slušamo lepu muziku i gledamo lepe filmove. Za početak.

8. Koji ton komunikacije najviše voliš da potenciraš kroz svoje radove?
Punk i Ljubav. Ta dva tona su to što želim da svira.

9. Kad si zaista zadovoljan svojim radom, i postoji li nešto na šta nisi toliko ponosan danas?
Nikad ja nisam zadovoljan svojim radom. Kad podvučem crtu zadovoljan sam šta sam uradio do sad, ali ako gledam rad po rad, ni jednim nisam zadovljan 100%. Pričam u dizajnerskom smislu. Idejno sam zadovoljan. Postoje stvari koje danas kad vidim ne mogu da verujem da sam ih uradio, bezveze su. Ali tada su bile dobre, i neću vam reći koje su, i dalje su online. Ali nema ih puno.

10. Ko su tvoji favoriti na dizajnerskoj sceni Srbije i postoje li neki novi klinci koji skreću tvoju pažnju?
Dok sam imao privatni profil na Facebook-u pratio sam šta se dešava na dizajnerskoj sceni, sad baš i ne uspevam, ali generalno naša dizajnerska scena je sjajna, imamo puno dobrih dizajnera, dok sam ih pratio oni su me činili boljim dizajnerom, a sad se dovijam na razne načine da vidim šta se dešava i šta rade klinci. Na primer, kad čujem reč „tipografija“ ja pomislim na Tamaru Pešić. Moj tipografski superstar. Kad čujem „ilustracija“ pomislim na Vanju Vikala odnosno Linnch-a. Vesnu Pešić da ne spominjem, BECHA je prevazišla i dizajn i Srbiju, ona je najveći srpski umetnik.

11. S obzirom na ozbiljnu konkurenciju na dizajnerskoj sceni, šta je po tvom mišljenju to po čemu se ti izdvajaš?
Ne bi bilo okej da ja pričam po čemu se ja izdvajam. Mislim da postoji generalni problem među svim tim sjajnim kreativcima, a to je manjak ambicioznosti. Ne znam za koga kreiraju te stvari, za svoj hard disk? Ne mislim na ove gore pomenute, čim sam ih pomenuo znači da su izašli iz okvira svog hard diska. Mogu da razumem da neko ne želi da bude dizajnerski superstar, uostalom niko nikad neće biti dizajnerski superstar, ali ako kreneš da se baviš dizajnom onda želiš da imaš velike klijente, želiš da radiš velike projekte, samim tim težiš tome da budeš bar uslovno rečeno zvezda, a to ne možeš ako čuvaš radove na hard disku. Danas mini marketi imaju svoje sajtove, a dizajneri ih nemaju. Okače radove na Behance ili čak ni tamo, i misle da će ih angažovati ko? Coca Cola? Pa neće.

12. Dizajn koji bi voleo da si ti uradio?
Logotip „Nike“, kutiju za „Lucky Strike“, novčanicu od 100 nemačkih maraka, etiketu za Levi’s farmerke, omot za album Rolling Stones-a „Sticky Fingers“ i sve omote albuma koje je snimio Sonic Youth.

13. Saradnja za koju bi voleo da se desi?
Kad sam kao klinac počinjao da se bavim dizajnom postavio sam sebi cilj da jednog dana dizajniram omot za Peperse. Nisam i dalje odustao od tog cilja. Nisu najbolji bend na svetu ali dovoljno su dobri i veliki da ispune tu moju ambiciju. Doduše od kad John Frusciante nije u bendu taj cilj je izgubio na emotivnoj vrednosti, ali na profesionalnom nivou je i dalje aktuelan.

14. Da li si ikad ilustrovao svoje prezime i kako?
Haha, nisam. Tu ustvari i ne treba nikakva ideja, copy je već smešan.

15. Šta radiš kad je ekran prazan, a rok ističe?
Meditiram. Molim Kosmos da mi da ideju. Koliki god nam ego bio moramo shvatiti da mi ne izmišljamo ideje, izmišlja ih Kosmos, mi ih otkrivamo. I ako je ne otkrijemo mi, otkriće je neko drugi, jer ona postoji. Noel Gallagher je rekao da je on isto smislio pesmu „Animal nitrate“ ali su je Suede prvi snimili i to je to. Nema ljutnje. A pesma je u najboljih 20 u istoriji muzike. Pesma lebdi kosmosom i samo je pitanje ko će je prvi ukačiti. To je to jezgro znanja o kojem je i Tesla i pričao.

16. Koliko je muzika bitna za tvoj razvoj kao čoveka i uz koju muziku radiš?
Ništa nije toliko uticalo na mene kao muzika. Jedini posao bolji od grafičkog dizajna je biti rokenrol star. Slušao sam muziku i dok spavam. A dok radim slušam ono što mi je u tom periodu aktuelno, bez obzira da li radim ili ne. Sad su mi aktuelni Artan Lili, Joy Division opet, Nick Cave uvek i neki lep deep house uvek.

17. Šta je ono što baš nećeš da staviš na plakat?
Ako ne zaslužuje da se nađe na plakatu onda znači da ne zalužuje da se priča o tome. Tako da ćutimo o tome što nećemo na plakat. Ali bitno je da “ne zasužuje”, a ne da “ne smemo”.