Sav taj Jaz(z)

Lupkale su nervozno o kameni pod na kome se neprimetno slegalo sve više prašine. Braon kožne, sa finim tankim pertlama uvezanim u pravilnu mašnu. Bile su okrenute ka sjajnim crnim špicevima, najmodernijeg modela ove sezone, čija se jedna štikla zabodena u tu istu prašinu nervozno vrtela u krug. Braon su sve vreme u stvari pokušavale da im se približe što više, a onda su im se špicevi dodirnuli.

Zelene, sa malo sasušenog blata koje su nesvesno, gazeći u dolasku preko trave, pokupile sa sobom, stale su pored čekajući nešto i malo narušile tu mondensku idilu.

Crne, blago pohabane, sa dva srebrna lanca obmotana oko sebe, spuštale su se niz tri stepenika praveći taman toliko buke koliko je potrebno da budu primećene. Bele, sportske su iznenađeno zakoračile u tom pravcu, i slučajno nagazile na jedan crveni platneni vrh, koji se blago uvređen povukao. Dve pune pete, nalik na presek drveta, stajale su za to vreme sasvim mirno uz stub trudeći se da izbegnu gužvu koja se stvarala. Špic im je naizmenično ali ravnomerno dodirivao zemlju u ritmu melodije koja je svirala u pozadini. Svirao je neki Jazz.

Jedne baletanke su se u jednom momentu, nesvesno podigne na prste, i to baš u trenutku kad su crvene starke zakoračile prema vratima probijajući se kroz sve veću gužvu, a zatim se okrenule ka kaubojkama koje su uobraženo zabacivale svojim resama delujući kao da ih sve to prilično ne zanima.

Sve to vreme, i bele i u boji, i kožne i lakovane, i špicaste i oble, i ravne  i na štiklu, mimoilazile su se i udarale i gurale. Pomerajući se u svim pravcima, podižući i spuštajući se, savijale su se pri vrhu, a zatim vraćale u početno stanje, u ritmu, koracima koji su značili samo jedno.

Tog trenutka jedne sportske crne, vrhovima okrenute ka celoj toj slici, lagano su se na peti okrenule, i nesigurno blagom cik cak putanjom prešle put do tri stepenika, a zatim se popele uz njih. Poslednje što je moglo da se vidi su vrata koja se zatvaraju za njima, i jedne cvetne platnene,  kako stoje par minuta ispred tih vrata, a zatim se polako okreću i počinju ples lakim koracima. Same, na vrhovima prstiju.

Pet reči

Ustaj rano i budi muško – to mi je rekao taj tip.

Godinama ga poznajem i nisam ga nikada ništa pitao, samo sam slušao šta priča, i slušao sam šta mi je rečeno da je rekao. Poštovao sam ga izdaleka i trudio se da zaslužim njegovu pažnju. A onda sam ga jedne večeri pitao šta ima da mi kaže, baš meni, ako ima nešto. Oslobodio sam se te večeri, i rekao sam mu da mi je spletom okolnosti nedostajao u životu, da bi mi bilo izuzetno zgodno da mi je bio otac ili stariji brat.

Prvo mi je rekao da nema šta da mi kaže, da imam dovoljno godina da već znam sve što mogu da saznam, i da je sad samo pitanje volje. A onda mi je rekao to – Ustaj rano i budi muško.

Pet reči, običnih. Pet reči za dva opšta mesta. Pet pravih reči u pravom trenutku, za sve propuštene godine, pet reči kojima je napravio stepenice za sve moje slabosti, i ostavio me samog sa sobom.

Dobio sam ono što sam tražio, kad sam već smeo da tražim. Pet reči za pukovnika ili pokojnika.