KIČMA MORA DA IZDRŽI

1. Kojo, da li bi se kandidovao u sledećem „krugu“ ?

Naravno da ne.

2. Da li postoji audio zapis pesme „Depresija“ iz filma „Dečko koji obećava“ ?

Pa ne, možda postoji originalna traka iz studija Enca Lesića, (nažalost nedavno preminulog), negde u dokumentaciji Avala filma, ali koliko znam ta je kuća u problemu.

3. Šta znači ime Disciplina Kičme?

Bubnjar s kojim sam osnovao ovu grupu Nenad Krasavac – Kele i ja smo dali takvo ime grupi. Ja sam predložio Disciplina, a Kele kičme. Značenje je prilično jasno, uspravna kičma, nepokolebljivost, nema saginjanja itd, zar ne? Mada je u stvari pri davanju imena grupi najbitnija zvučnost tih reči.

4. Koja je uopšte pozadina ideje stvaranja Zelenog Zuba kao lika, počevši od imena, pa do osobina i ukusa u jelu i piću?

Zeleni Zub se prvi put oglašava svojim recenzijama koncerata i tekstovima u jugoslovenskom rock časopisu “Džuboks”, 1980. godine, a kasnije se pojavljuje i kao producent albuma Discipline kičme, grupe Boye, (postoji i album Discipline kičme “Zeleni Zub na planeti dosade”, na kojem je i pesma “Zeleni Zub”, iz 1989),  da bi sve to kulminiralo filmskom ekranizacijom njegovih doživljaja, u filmu “Kako je propao rokenrol”. Samo ime Zeleni Zub zaista ima veze sa tadašnjim stanjem i bojom zuba ovog koji vam sad odgovara na pitanja, a što se osobina tiče, većina toga je u vezi ili aludira na nešto iz opusa Discipline kičme. Ako misliš konkretno na “te čelično-plave oči kao glečeri jezera Mičigen…”, to je citat iz mog omiljenog serijala pisanih romana “Vajat Erp”, čija bukvalno svaka epizoda sadrži taj opis, dok je “ukus u jelu i piću” Zelenog Zuba naravno “ukus u jelu i piću” njegovog tvorca.

5. Da li Zeleni zub stvarno prezire slavu?

Da, on ne ide na partije i nekave promocije, ne pojavljuje se često u javnosti i između ostalog je i iz tog razloga evoluirao u Crnog Zuba (Black Tooth) devedesetih.

6. Postoji li plan da se duvačka sekcija vrati u Disciplinu?

Pa ne, ne možemo nazad da se vraćamo, a od od pre godinu dana imamo usnu harmoniku u grupi, koja osim svoje boje, u starim pesmama rekreira te duvačke linije. Tužna činjenica je i da je originalni trubač Zerkman preminuo prošle godine.

7. Postoji li mogućnost objavljivanja DVD-a, sa svim svim dosad snimljenim video spotovima , uživo nastupima i slično od DaK?

To bi bilo dosta glomazno, grupa postoji već  33 godina, međutim, upravo se ovih dana konačno pojavljuje dugo najavljivani boxset u izdanju Mascom records, po imenu “Ove ruke nisu male…3”, koji se sastoji od 3 CD-a, jednog DVD-a i bookleta. Na CD-ima se nalaze “Najlepši hitovi!Uživo” (1986), “Dečija pesma”(1988), “Zeleni Zub na planeti dosade” (1989), “Nova iznenađenja za nova pokolenja” (1991), uz dodatne bonuse, dok je na DVD –u kolaž raznoraznih video – snimaka, TV nastupa, nekih spotova, intervjua, kao i koncerata iz tog perioda karijere Discipline kičme. Prilično jako izdanje, moram da primetim.

8. Kojo, da li i pored discipline, kičma može da izdrži sve ovo?

Mora, jer drugačije ne ide.

9. Da li je buka u modi?

Zauvek. To su  te neprolazne vrednosti.

10. Kojo, šta ti daje snagu za onako odlične i žestoke svirke uživo? Bio sam pre par godina u Varaždinu i bilo je odlično… 

Hvala lepo. Band se uvek raduje svakom nastupu, što se verovatno da osetiti. Inače, bina je mesto gde se zaista suočavaš sa samim sobom i gde nema vremena ni mogućnosti za one situacije ili greške koje možda i činiš svakodnevno. Sam čin uključivanja u pojačalo je inače svojevrsni ritual, ta iskonska buka koja se desi tog momenta je ono realno i istinito. Sve dokle god tako osećaš muziku i svoje sviranje, publika će to takođe shvatiti na isti način, tako ja to doživljavam.

11. Kada možemo očekivati koncert u Zagrebu?

Pa svirali smo Tvornicu u maju ove godine i bilo je jako dobro, puno ljudi, mislim da smo tamo ponovo u slično vreme iduće godine.

12. Kad ćes u Australiju?

Možda nekad… Kada neka grupa ima produkte, dakle izdanja licencirana ili realizovana na tom i tom tržištu, onda ona može da razmišlja i o nastupima u toj zemlji. Sve ostalo je sviranje za iseljeničke matice, ili po nekim malim klubićima, skvotovima ili je pak u domenu nekih izolovanih slučajeva, što sve samo po sebi ne mora da bude loše. Ako je neko zainteresovan i uspemo da se dogovorimo, tu smo.

13. Da li bi se slikao sa svojim fanovima DaK?

Pa to sve vreme i radim, otkako je autogram prestao da bude aktuelna stvar, jer sada svi imaju foto-aparat u mobilnom i samo se slikaju i to kače po FB profilima. Neki put to i odbijem, kad vidim da je ta osoba neko ko se samo slika sa navodnim celebriti ličnostima, pa eto da doda još jednu u svoju kolekciju, pritom je jasno da ne zna nijednu moju pesmu.

14. Postoji infromacija o početku događaja „Neukusu treba reći NE!“ u SKC-u, ali do kada će da traje? Da li se zna kada bi otprilike mogla da nastupa Disciplina Kitchme?

Sve se zna. Ulaz je već od 17.30, Za Dž., 18osam23, Bo i Straight Mickey and The Boyz će svirati po pola sata, prvi band počinje u 18.30, a Disciplin A Kitschme će nastupiti oko 21.30. Sve neće trajati duže od ponoći.

15. Kojo, jel’ tačno da je Disciplina Kičme najbolja jugoslovenska grupa svih vremena ?

Apsolutno tačno, ko drukčije kaže, kleveće i laže.

16. Kojo, šta smo ovo uradili od zemlje?

Ne znam šta ste uradili, niti šta vam je to trebalo. (Ovo nije upućeno direktno onome koje postavio pitanje.)

RUPA

Ustala sam sa rupom u stomaku i četiri sata kontemplirala kako da tu rupu popunim. Bilo mi je hladno da izađem i preduzmem nešto, ali toplo da kontempliram. Što znači da sam imala vremena u svom životu da 4 sata samo budem gladna. To je mnogo vremena.
U nekom trenutku, kada je rupa ozbiljno pripretila da će da me proguta, nakanim se da odem do pekare po burek. Krenem ja napolje, uvučena u jaknu i glavom i rukama, samo mi oči vire i gledaju gde idem. Na ćošku kod kafane stoji stariji ciga, sa cegerom iz kog viri pas i prosi. Prosi sa osmehom, i sa psom.
– Daj gospođice koji dinar, Bog će ti da sreću i zdravlje.
„Šarmantna i duhovita“ kao i uvek, dobacim ja cigi:
– Jel, može taj Bog da mi da neki slobodan dan, a? Mislim ako već komuniciraš s njim, da mi središ? I produžim. Čujem smeh iza svojih leđa, i cigu kako dovikuje:
– Evo meni je svaki dan slobodan, pa mi to nije garantovalo ni zdravlje ni sreću. Garantovalo mi samo glad.
Stanem ja. I stojim tako neko vreme pa se okrenem na peti i vratim do njega.

Pas proviri iz torbe pa pomazim psa i pas me lizne. Kaže ciga: ”Sviđaš mu se gospođice, izgleda si dobar čovek.”

Vadim pare i dajem mu, nasmejem se, reko’ , evo da bar glad rešimo kad ne možemo zdravlje i sreću i drugi put krećem ka pekari.
Vraćam se istim putem sa burekom, kad ciga i dalje stoji tu na istom mestu, sa francuskim hlebom.
– Ej gospođice, ‘oćeš malo kifle?
– Ne mogu hvala, samo vi jedite, vi ste gladni.
Kaže ciga: “Jesam, al’ sam i sam. Ako ti gadno ti nemoj. “
I tako gospođica, u svojim tridesetim kod kafane na ćošku stoji i deli kiflu sa ciganinom. Nije joj hladno, smeje se, a nije više ni gladna, a on nije sam.
Ljudi prolaze, gledaju u mene, gledaju u nas, a meni toplo. Užasno mi je toplo. Ona rupa je konačno popunjena. Rupa nije bila glad.
Burek je pojeo pas.