Dečko iz blokova. Hopeless wanderer i #superserb.

  1. Ko je Ivan Poltoracki?

Dečko iz blokova. Hopeless wanderer i #superserb. http://instagram.com/ivanpoltoracki

  1. Otkud ljubav prema festivalima?

Pre svega, rekao bih da je to ljubav prema muzici. Teško je zamisliti dan, bilo da je na poslu, u kolima, kod kuće… a da ne svira neka muzika. Osećam se neugodno kad čujem tišinu. Festival kao događaj je jedinstvena prilika da čuješ veći broj bendova na istom prostoru i sa finansijske strane daleko ekonomičnija varijanta nego da ideš na pojedinačne koncerte. Ali zapravo srž cele price je ta jedinstvena  atmosfera.

  1. Da li znaš otprilike na koliko si festivala do sada bio?

Iskreno nisam još uvek stavio na papir. Pre neke dve godine sam slučajno nabasao na knjigu #80ravesaroundtheworld koju sam kupio drugarima na poklon. Dok sam pisao posvetu, rešio sam se da napravim svoju verziju liste. Što se tiče broja, trebalo bi da sa krajem predstojeće sezone imam negde oko 30. Long way to go.

  1. Šta te pokreće da stalno upoznaješ i posećuješ nove festivale?

Svaki festival je novo iskustvo, nova atmosfera. Neki prosto legnu, i jedva čekaš reprizu naredne godine, a neke je dovoljno videti samo jednom. Za mene lično, to je prilika da otkriješ neke nove bendove. Onaj momenat kad slučajno zalutaš na neki stejdž, čuješ dobar bit i zashazamuješ trek. Tako su rodile nove uspomene i neraskidiva poznanstva, recimo sa Tesla Boy na našem Exitu, Dear Rouge na Supercrawl festivalu u predgrađu Toronta, i gomilom australijske muzike među kojima su Rufus, Miami Horror, San Cisco, Last Dinosaurs, Tkay Maidza… na Beyond the Valley nedaleko od Melburna.

  1. Kako se odlučiš koji festival ćeš posetiti? Koji su parametri na osnovu kojih donosiš odluku?

Postoji bucket list naravno. Gledam raspored tokom godine, gde se trenutno nalazim i naravno ko je na turneji. Većina programa se ponavlja tako da suviše festivala u sezoni nekad izgubi smisao. Mislim da sam prethodne godine slušao Grimes, Tame Impalu i Disclosure jedno pet puta…

  1. Koji festival je na tebe ostavio najveći utisak?

Burning Man. Mada kategorisati ga kao festival dođe nekako kao understatement. U pustinji sam ostavio srce, dušu i dva prednja zuba! 🙂

  1. Da li možeš da nam ispričaš neki zanimljiv dogadjaj sa nekog festivala?

Pustinja bez mobilnog signala. Lutam biciklom po Blek Rok Sitiju koji hostuje Burning man. Nakon što sam već drugo veče za redom izgubio društvo sa kojim sam došao, sedam u bar i ćaskam sa likom koji  služi viski pomešan sa sokom od kiselih krastavaca. Upoznajem se sa Britankom koja je pored mene,  jedna od ređih Evropljanina na festivalu. Nekoliko čašica kasnije, naša družina se proširuje i krećemo da vozimo bicikle daleko od improvizovanog grada, u potrazi za roze srcetom na horizontu, koje označava tajnu lokaciju na kojoj se održava žurka sa hiljade burnera. Nailazimo na monster truck, Jan-a Bloomquist-a, rejv usred peščane oluje i uz melodine bitove dočekujemo rađanje sunca koje pretapa boje oblaka od ljubičaste do zlatno narandžaste. Noć za pamćenje.

  1. Da li si imao neka neprijatna iskustva?

Iskreno ne. Uglavnom se to svodi na last minute promene u lajn up-u. Prošle godine na Islandu, nedelju dana pred Secret Solstice festival, rešili su da rotiraju schedule, i dadaju četvrti dan ekstra. Naravno da je to za nekoga super, ali je za mene, koji sam  imao rezervisanu povratnu avionski kartu, rezultiralo time da propustim nastup Die Antwoord. Još uvek ih nisam čuo live…

  1. Da li sam obilaziš festival ili imaš ekipu? Ako obilaziš sam, da li možeš da daš neki savet na šta sve treba da se obrati pažnja?

Većinom počinjem sam, a do kraja završim sa nekih desetak novih prijatelja. Za mene je to neki vid rituala. Kada prvi put dođem na festival, volim da stignem ranije da obiđem teritoriju. Osetim atmosferu, pogledam instalacije, food court, a posle toga se sve uglavnom svodi na trku sa stejdža na stejdž kako bi gladan muzike, uhvatio po malo od svačega.

  1. Da li možeš da daš savet mladim ljudima, kako da što jeftinije odu na festivale?

Svakako – planirajte godinu dana unapred. Samo na ceni karte možete uštedeti i do 30-40 %. Postoji i svojevrsni lajfhak što se tiče velikih festival, ako ste spremni da reskirate. Dođete do festivalske zone i   sačekate bukvalno poslednji momenat nekoliko sati pred sam početak festivala da kupite kartu online. Može se desiti da  je zapravo platite i jeftinije nego što je bila u originalnoj prodaji.

  1. Koji festival je sledeći u planu?

Krajem maja palim na Primavera Sound u Barsu. Jedinstvena prilika da čujem Grace Jones live. GILF prve klase . Takođe, pokušaću da se poslužim svojim savetom iz pitanja gore da nađem način da nabavim kartu za Glastonubury. Sledeće godine prave pauzu radi prezervacije zemljišta na Worthy farmi, i nakon toga se sele sa originalne lokacije nakon 35 edicija festivala. Glastonbury zauzima važno mesto u Britanskoj kulturi i smatram da svakako zaslužuje i mesto na ovoj listi. A ujedno će biti i moje prvo britansko festivalsko iskustvo. Gumene čizme, gomila blata i piva, i sve što ide uz to. Ukoliko znate nekoga ko može da pomogne u nabavci karte, usrećićete jednog fest grupija više nego što ikada možete zamisliti.

  1. Kada ćeš reći – E dosta je bilo, sve sam video?

Pitajte me ponovo kad stignem do 80 !

  1. Koji festival je po tebi, je must visit?

Guča, Roskilde, Tomorrowland i Burning man za Graduation.

  1. Kako se organizuješ da obiđeš i vidiš toliko festivala na različitm krajevima sveta?

Uglavnom se trudim da iskombinujem sa putavanjima. Određeni festival su sami po sebi destinacija, kao recimo Coachella i Ultra Miami ove godine, dok nekad prosto gladam šta je u blizini u vreme kada sam u nekoj zermlji. Tako sam recimo otkrio Estereo Picnic u Kolumbiji. Definitivno pretendent za najbolju festivalsku ekipu koju sam ikada upoznao.

  1. Kada se slegnu utisci i kada prođe neko vreme, šta je ono što ti ostane u sećanju (ljudi, atmosfera, dobri nastupi…).

Bez razmišljanja to su ljudi i prijateljstva koje sam stekao na festivalima. Recimo za primer Berlin festival na kome sam trebao da se sretnem sa drugarima iz Srbije. Kupio sam karte nekoliko meseci unapred, drugari su u međuvremenu svi otkazali I rešio sam da krenem sam.

Pre nego što sam stigao do festivalske zone, vesela ekipa iz bara pored koga sam prolazio me je pozvala da im se pridružim rečenicom: “Da li znaš da ovde služe besplatno pivo?”. Tako je sampling Pilsner Urquell-a spojio jednog Srbina, Kanađanina, dva Australijanca, troje Iraca i gomilu Britanaca koji su proveli nezaboravnih tri dana kako na festivalu, tako i istražujući berlinske klubove. I dan danas, tri godine kasnije, oni su svi moji dragi prijatelji. Kanađanina često viđam u Berlinu, Australijanci su me dočekali u njihovom rodnom Pertu,a sa ostatkom ekipe smo posetili Melt, Oktoberfest i ove godine dolaze kod nas na Exit.

  1. Najbolji koncert u životu?

Mumford & Sons u Beču prošle godine.

  1. Najgotivnije mesto u kome si bio ikada?

Barbecue Chicken Waffle food truck u Hamiltonu, Toronto. Best munchies ever.

  1. Šta je za tebe inspiracija?

Akustična verzija pesme Back to Back grupe Wolfgang.