Ispeci pa reci

1. Kako ste došli na ideju da se upustite u avanturu ovog tipa?

Punih 10 godina provela sam radeći u advertajzingu, a nakon nekih 5-6 godina u tom biznisu počela sam da pečem kolače kako bih se relaksirala kada, na primer, vikendom popodne dođem kući sa posla. Ideja je došla kada sam shvatila da me ta vrsta relaksacije mnogo više usrećuje od svakodnevnog posla. I da mi osim toga baš dobro ide sa tim kolačima 🙂

2. Koji je prvi kolac koji ste napravili?

Ja stvarno nisam umela da pravim kolače pre svoje tridesete godine i plašila sam se da je to prekomplikovano, pa sam krenula sa jednostavnim receptom za kuki sa komadićima crne i bele čokolade. Čokoladu sam seckala nožem na jednake kockice, dobila žuljeve od noža, ali je ispao kako treba. Nešto unapređeniju verziju tog mog prvog kolača sada pravimo i u Ispeci pa reci.

3. Kako se snalazite u situacijama kada nastane gužva u kuhinji?

Kuhinja nam je mala pa gužva nastane kada je u njoj više od 2 osobe u isto vreme 🙂 Trudimo se da organizujemo posao tako da se neplanirane gužve ne dešavaju često. Ako se nešto takvo i dogodi, gledamo pozitivno na to, jer ako ima gužve to samo znači da ljudi vole naše kolače.

4. Sta vam je najprodavanije?

Još uvek nismo utvrdili šta nam je zaista najprodavaniji kolač, ali ono što se sigurno konstantno dobro prodaje su brauniji, američke pite i različiti kukiji. To je ono po šta se ljudi najčešće vraćaju.

5. Najljubavnija priča koju možete da povežete sa vašim brendom? Da li ste nekoj prisustvovali?

Znam da ljudi često kupuju naše kolače jedni drugima za poklon, znam i da su ih kupovali i za venčanja, ali neka velika ljubavna priča tek treba da nam se desi i veoma joj se radujemo.

6. Da li kolače kupuju više muškarci ili žene?

Žene su nešto češći posetioci, mislim da im osim kolača prija i atmosfera, pastelni dizajn i osećaj ušuškanosti. Dok muškarci najčešće svrate i kupe ozbiljno čokoladne kolače za poneti.

7. Šta kažete kada ispečete kolač?

„Ne mogu da verujem da sam ja stvarno ovo napravila.“ – koleginica i ja nakon što smo probale sveže pečenu pitu od borovnica 🙂

8. Koji kolač je vaš favorit?

Osim već pominjane američke pite sa borovnicama, kuki sa braon puterom, bademom i belom čokoladom koji ima zaista specifian ukus. A tu je i mafin sa orahom, cimetom i čokoladom koji već godinama pripremam porodici i prijateljima, i po njihovim reakcijama sam znala da će se svideti svima koji ga budu probali.

9. Inspirishi me u tri reci? (iako vec pretpostavljamo odgovor)

Ako nije ISPECI PA RECI, onda na primer neka bude puter, brašno, jaja 🙂

NEZAUSTAVLJIV I SVOJ, VIKTOR KISS

1. Kako je izgledao tvoj put od studenta keramike do ovoga gde si sad?

Keramika je dosta spor proces; sušenje, biskvitiranje, pečenje, 10-15 dana, a pri tom je dosta neizvesno kako će komad da ispadne na kraju. Gvožđe je dosta direktniji materijal i trpi izmene u samom procesu izrade skulpture.

2. Kako si došao na ideju da napraviš prvu skulpturu od kovanog gvožđa i šta je ona bila?

Prijatelj mi je otvarao restoran na kraju Skadarlije, u to vreme restoran Washington, i zamolio me da mu uradim enterijer. Tada sam još kombinovao keramiku i gvožđe pa sam radio reljefe i lampe po zidovima, nameštaj, lustere, svećnjake…svašta nešto.

3. Koji je tvoj prostor stvaranja? Gde najčešće stvaraš?

Volim svoju radionicu i u njoj najviše radim mada mislim da ću i iz nje da pobegnem, jer od kada je Ciglana postala to šta jeste, nemam baš puno mira i koncentracije za rad.

4. Kako dolaziš do ideje za skulpture?

To je već postao prirodni proces u meni, iz stalne želje da drugačije izrazim mišljenje i osećanja, slike same dolaze, kao i rešenja za njihovu realizaciju. Drugačije sam usmerio mozak i maštu da rade zajedno, tako nekako.

5. Gde nabavljaš svoje materijale?

Ima jedna uzrečica koja kaže ‘’prizivaš nevolju’’, tako i ja prizivam da često nailazim na ono šta mi treba, naleti na mene nekako. Evo pre par dana, kada sam sa porodicom najzad krenuo na kratki odmor, nakon što se festival Dev9t završio, na Ibarskoj magistrali se ispred mene otvorio kamion sa hiljadama metalnih kugli. Izleteli smo svi iz kola počeli da ih kupimo…

6. Odakle crpiš svoju kreativu?

Tehnički sam jako dobro potkovan. Otac mi bio tehnolog, a i moj brat je u takvom poslu gde je tehnologija izrade jako bitna. Teško je maštati o nekoj skulpturi ili instalaciji ako u isto vreme ne znaš kako ćeš to realizovati. Ja sam najviše iskustva stekao na gradilištima jer sam preko 10 godina imao firmu koja je izvodila bravarske radove, a koji pri tom nisu uopšte bili bezazleni. Radili su se izuzetno važni i skupi projekti. Pri vođenju takvih poslova stičeš izuzetno puno iskustva, znanja, ali i odgovornosti. Bio sam rob gvoždju 10 godina i koliko god sam mrzeo u nekim trenucima taj posao, toliko sam danas zahvalan što sam imao to iskustvo. Danas je gvoždje moj sluga, a ne ja njegov.

7. Šta ti je najvažnije u životu?

Bitno mi je kako živim ovu šansu što sam živ, a sam život ti već pruža i druge mogućnosti, porodicu, prijatelje, kreativnost, avanturu itd. Od rođenja me je sistem učio da stalno nešto zagledavam i odmeravam druge, rano sam shvatio da tako ne odmeravam i ne posmatram sebe. Shvatio sam da bih mogao nesto da pružim, nešto da dam, prvo moram da imam sebe. Sve kreće od mene, obrne krug po svemu i opet se u mene vrati. Moja porodica i ja smo meni najvazniji.

8. Da li misliš da te publika kapira, da li ti je to uopšte bitno?

Bilo bi mi drago da kapira jer umetnost i jeste tvoja istina iskazana na kreativan način. Umetnost je utoliko kvalitetnija ukoliko se lakše pročita. Ne bih voleo da provodim vreme pored mojih skulptura objašnjavajući dugo sta sam želeo da kažem. Nikada ti nisi kreativan zbog drugih, kreativnost je nagon. Kreativnost je sastavni deo svake odluke u životu, svi smo mi kreativni, ali pitanje je kako?

9. Gde ljudi mogu da vide tvoje radove?

Počeo sam da izlažem i van Ciglane, ali ipak je Ciglana moja radionica, druga kuća. U njoj svaki dan popijem prvu kafu i poslednji špricer. Izlažem po galerijama u zemlji i inostranstvu, kao i na mnogim festivalima po svetu od kojih je jedan Burning Man festival u Nevadi, gde sledeće godine izrađujem veliku skulpturu koju ću na kraju zapaliti.

10. Koji su ti planovi za budućnost?

Da se ne zaustavim do kraja, ne bih ja tu nista mnogo menjao.

11. Inspirishi nas u tri reči..

Nemaš četku, platno, nemaš gvožđe i glinu, nemaš papir i olovku…nema veze, imaš sebe, napravi nešto od toga.