Dođite na BITEF – Ivan Medenica i Filip Vujošević

IVAN MEDENICA, umetnički direktor Bitefa

1. Ove godine ste se odlučili da publici predstavite velike naracije, epska putovanja, zašto ste se odlučili baš za to? Odakle ideja za ’’epic trip’’?

IM: Ideju za slogan „Epic Trip“, i to u svim njegovim značenjima na koja se referišemo, dala nam je predstava Olimp Jana Fabra. Odrednica „epsko“ se, pre svega, odnosi na građu većine predstava u glavnom programu, u ovoj konketno na celu grčku mitologiju, artikulisanu ili u tragedijama ili u Homerovim epovima. Epsko je takođe i trajanje nekoliko predstva, a sam Olimp, kao što je već dobro poznato, traje puna 24h: tako smo estetski fokus ove godine stavili na fenomen predstava koje veoma dugo traju, tzv. „durational performances“. Poslednje, ali ne i najmanje značajno, u velikom broju predstava naglasak je na pripovedačkom, a ne na dramskom modusu. Drugi deo slogana odnosi se na to putovanje u drevne narative naše cilivizacije, koji su građa za nekolike predstave iz selekcije: pored pomenute grčke mitologije, tu je i Biblija kao i srpska epika srednjeg veka. Takođe, dugo trajanje predstava ima posebno psihofizičko dejstvo, dovodi i do umora, i sve to može ta stvori jedno omamljujuće, „tripozno“ osećanje.

2. Koji su to problemi o kojima BITEF ove godine želi da govori, a samim tim i koje su to društvene vrednosti koje ovaj BITEF želi da promoviše?

IM: Već samo dugo trajanje predstava je, u izvesnom smislu, politično. Ono stvara jedno posebno iskustvo koje je civilizacijska, pa tako i politička alternativa savremenu svetu brzine, kratkih formi, površne atrakcije što su sve, po mom doživljaju, varvarska svojstva. Za svako proživljeno isusustvo, bilo ono estetsko ili emotivno, kao i za svaku temeljnu i složenu misao, potrebno je – vreme. Brzina je divljčka, primitvna, čini nas robovima. Još je Gete skovao sjajan termin, a koji spaja đavola sa brzinom, za naše moderno doba, a koje počinje još onda, u 18. veku, pa i ranije – „velociferski“. Potrebno je osloboditi se robovanju brzine da biste se prepustili katarzičnom osećanju koje donosi iskustvo predstave od 24, pa čak i 6 sati (kakva je predstava Quisoola)… Ima, naravno, i predstava koje su političke i na tematskom nivou, a ne samo u pogledu svoje forme. Iranska predstava (Sa)slušanje pokreće pitanje položaja žene u savremenom Iranu, kao i stalnog nadzora, prisluškivanja i špijuniranja u patrijarhalnom društvu. Pomenuta engleska predstava Quisoola se, u formi kviz tumačenja različitih pojmova, kritički odnosi prema mnogim pojavama savremenog sveta… Dakle, promovišu se vrednosti sporosti, spokoja, kontemplacije, telesnog i duhovnog oslobađanja, tolerancije.

3. Na šta publika treba posebno da obrati pažnju?

IM: Na sve! Ove godine ne mogu da pravim izbor. Treba da vidi sve predstave (smeh) i da se unapred dobro odmori, ispava, uzme godišnji odmor da bi pregurala ove veoma duge predstave.

4. Primetan je prostor koji dajete teatru Nemačke, da li će to biti praksa i u budućnosti ili je plan da iz godine u godinu dajte prostor i pozorištima iz drugih zemalja?

IM: Taj utisak je pogrešan i stvorio se na osnovu naše konferencije za štampu na kojoj su nam gosti bili partneri koji uvek pomažu Bitef kad je predstava iz njihove zemlje u selekciji, predstavnici ambasada Nemačke i Švajcarske, ovog puta lično gospoda ambasadori, kao i direktor Gete instituta. Njih ove godine povezuje lik i delo mladog nemačkog reditelja turskog porekla, Ersana Mondtaga, zvezde u usponu pozorišta nemačkog govornog područja, koji na 51. Bitef dolazi sa dve predstave, jednom iz Berna i drugom iz Hamburga. Dakle, iako je ista kultura u pitanju, ne može se nikako reći da su obe nemačke, pa onda ni to da nemačko pozorište dominira. S druge strane, nemačko pozorište je tradicionalno najzastupljenije na Bitefu, to je jedina pozorišna kultura koja ni jedne godine nije izostala na našem festivalu. Meni je to, subjektivno, vrlo drago, a objektivno sasvim razumljivo i prirodno, jer je reč o jednoj od najznačajnijih pozorišnih kultura sveta. Ove godine situacija je posebno zanimljiva jer prikazujemo rad veoma mladog umetnika, skoro debitanta, koji je poznat na svom terenu, ali ne i u međunarodnom kontekstu pa bismo se veoma radovali da ga Bitef „lansira“ u svet: to bi i za nas bila afirmacija. Njegova scenska poetika je veoma radikalna, ima tu elemenata osvešćenog treša, dosta političnosti, cinizma, ali je ujedno i sve veoma veselo i skoro neozbiljno.

5. Koje su teme koje će se obradjivati kroz prateći program festivala?

IM: Prateći programi će i ove godine biti veoma bogati i raznovrsni. Neki od njih su tradicionalni, kao Polifonija, na kojoj će, što je kuriozitet, takođe biti jedno interaktivno scensko dešavanje od 24h! Neki su pak uvedeni prošle godine, kao Bitef biblioteka – promocija knjiga o pozorištu. S jednim od tradicionalnih pratećih programa, Bitefom na filmu, ove godine se opraštamo, ali na veoma dostojanstven način: tribinom o dometima ovog izuzetnog programa koji je osmislila i vodila Vera Konjović. Ja verujem da će on postojati i u budućnosti, ali u drugom obliku: neophodno je da se fokus s filma pomeri na nove medije i njihov odnos prema teatru, a pre svega na – internet. Ipak, od svih pratećih programa treba pre svega izdvojiti međunarodnu tribinu „24/7: duge predstave i nikad kraja“, jer ona teorijski konceptualizuje i tumači glavni esteki fenomen kojim se ove godine bavimo, a to su „durational performances“. Na njoj će učestvovati umetnici koji se bave ovom vrstom pozorišta, ali i neki od najuglednijih svetskih teatrologa, kao što su Marija Ševcova i Žorž Bani.

FILIP VUJOŠEVIĆ, dramaturg Bitefa

6. Mnogima omiljen, reditelj Jernej Lorenci ove godine sprema premijeru Carstvo nebesko, da li nam možete reći nešto više o tome, šta to festival priprema u svojoj produkciji?
FV: Ono na čemu u narednim godinama želimo posebno da insisitiramo su festivalske koprodukcije, pozorišni projekti najviših umetničkih standarda u kojima učestvuju domaći i strani umetnici koji su vezani za Bitef. Tako Jernej Lorenci režira predstavu u koprodukciji Bitefa i Narodnog poozrišta u Beogradu, čija će se premijera održati na samom festivalu. Posebno interesantno u vezi sa ovim projektom je to što će se, ne samo iz produkcijskih, već i umetničkih razloga, igrati u dva prostora: prvi deo predstave se izvodi u Narodnom pozorištu, dok se u pauzi publika premešta u Bitef teatar, gde će se održati završni, treći čin. Imajući u vidu i činjenicu da Lorenci ove godine gostuje sa još jednom predstavom, Biblija, prvi pokušaj Slovenskog narodnog gledališća iz Ljubljane, ovogodišnji Bitef će biti veoma zanimljiv za beogradsku publiku čiji je Lorenci, kako ste to već naveli, jedan od omiljenih reditelja.
7. Želite da privučete i mladju publiku, šta je to ove godine što će biti posebno zamiljivo baš toj ciljnoj grupi?

FV: U glavnom programu ćemo imati i predstave koje po svojoj formi ili senzibilitetu lako mogu da komuniciraju sa mlađim svetom. Olimp Jana Fabra često podseća na rejv žurku, Quizoola! engleske trupe Forsd Enterteinment zasnovana je na motivima iz popularne kulture, dok se Ersan Mondtag, mladi berlinski reditlelj turskog porekla čije ćemo dve predstave videti na festivalu, često obraća publici u treš estetici. I predhodnih godina je bilo ovakvih predstava, ali se čini da moramo da učinimo poseban napor kako bismo široj publici objasnili notornu činjenicu da je Bitef zaista namenjen svima i da se ne radi o čudnom, elitističkom festivalu za odabrane.

8. Koliko smo blizu tome da se vratimo u (kulturni) epicentar i slavu 80ih?

FV: Kontekst u kome živimo se potpuno promenio. U tom smislu, Bitef ‘’staru slavu’’ duguje i činjenici da je u vreme Hladnog rata bio jedini festival na kome ste u isto vreme mogli da gledate vodeće pozorišne predstave i upoznate umetnike sa obe strane Gvozdene zavese. Danas je, međutim, dominantna jedna druga podela: na bogati sever koji uživa u svom bogatstvu i pomalo sa gađenjem gleda na strance i siromašni jug, sa koga ljudi pokušavaju da pobegnu na sever. Beograd, samim tim i Bitef, opet se nalazi na granici, na samo par stotina kilometara od bodljikave žice koju hiljade očajnika pokušavaju da pređu. Ta nesreća je, nažalost, ujedno i šansa za nas. Bitef može da bude jedan od pokretača dijaloga o ovoj podeli i načinima da se ona ublaži ili prevaziđe…

9. Inspirishite nas u 3 reči…

FV: Dođite na Bitef.