admin

Beograd je da se voli

1. Kako je nastala ideja o besplatnim pešačkim turama kroz Beograd?

Ideja o besplatnim pešačkim turama postoji već mnogo godina, a naš idejni tvorac je konkretno upoznat sa takvim turama prilikom posete u Meksiko sitiju.

2. Koja je tvoja omiljena priča o Beogradu?

Ima ih puno, ali jedna od najomiljenijih je o jedinstvenoj geografskoj poziciji na ušću dveju velikih reka između Balkana i Srednje Evrope.

3. Odakle su najčešće strani turisti koji posećuju ture koje vodiš?

Najviše imam gostiju iz Nemačke, Australije, Turske, Španije, Velike Britanije, Amerike, Kanade, Poljske, Italije, Izraela

17571740_10211417984100634_131812844_o (1)

4. Šta ljude najviše zanima, šta im se najviše dopada?

Zanima ih naša kultura, istorija, noćni zivot, mišljenje o nezavisnosti Kosova i Metohije. Najviše im se dopadaju ljudi, gostoprimstvo, hrana.

5. Na koje priče o Beogradu turisti najbolje reaguju, šta im je najfascinantije?

Najbolje reakcije su na nikada dosadnu, više od 2 hiljade godina dugu, istoriju grada. Takođe, najfascinantnije im je kako su kafići puni, a tako velika nezaposlenost i loš standard, ne znaju kako to ide jedno sa drugim. :)

6. Kako i da li reaguju na to da trenutno u gradu ne postoji ni jedan otvoren državni muzej?

Moji gosti i ja ne brinemo previše o tome, mislim da oni imaju apsolutno poverenje u moje turističko vođenje i ono što im pokazujem i preporučujem, ali bude i razočaranih, pre svega, zbog Narodnog muzeja i Muzeja Moderne umetnosti stoga će biti zaista sjajno, ukoliko se ovi muzeji otvore uskoro.

7. Da li ih vodiš na ozbiljne, ili više casual ture? 😀 

Sve ture vodim na najozbiljniji profesinalni i opušten način, ali gostima prilazim sa pažnjom i strpljenjem na nivou gosta koji želi da nauči nešto o Srbiji i Beogradu.

17668662_10211417984180636_827936289_o

8. Odakle crpiš inspiraciju za vođenja?

Inspiraciju crpim iz slavne istorije našeg naroda, lepote beogradskih ulica, moći beogradskih reka, lepote neba iznad grada i par ljudi sa kojima godinama sarađujem.

9. Šta sve moraš da imaš sa sobom od „opreme“?

Glavna je ona ljudska oprema iz unutrašnjosti bića, to su dobro raspoloženje, osmeh, ljubav, gostoprimstvo, a od tehničke tu su fotografije, mape, čokanjčići i razni poklončići.

10. Da li dolaze sa predrasudama?

Ponekad, jer se na žalost ozbiljna ‘reklama’ o Srbiji u svetu završila devedesetih godina, ali sve se da dovesti na svoje mesto, između ostalog i zato sam tu, da ih eliminišem.

11. Neko stresno iskustvo prilikom vođenja ture?

Iako sam odradio  oko 1750 tura ništa stresno i vredno pomena se nije desilo. Za pozitivnom energijom tragam, pozitivu i dobijam, fizika je to. :)

12. Da li se strancima sviđa naš mentalitet i kultura?

Uglavnom da, vole našu srdačnost i ponos, al manje im se sviđa što glasno pričamo i pušimo u zatvorenom prostoru.

13. Koja su im najčešča pitanja?

Gde da izađu u provod… Gde da pojedu dobru domaću hranu.

 

14. Koji je tvoj omiljeni kutak u Beogradu i zašto?

Trg Republike, zato što je to početak svake nove gradske avanture sa gostima iz celog sveta i zato što tu uvek osećam moć i duh večnog Beograda, jer na trgu uvek neko nekog čekaće, sve dok voda teče Dunavom i Savom.

15. Inspirishi me u 3 reči?

Voli… Putuj… Živi!

Tradicija na moderan način – Shajka Streetwear

  1. Da li možemo da znamo ko stoji iza ovog kreativnog domaćeg modnog brenda?

Ja sam Ana Mićković, imam 26 godina i bavim se modnim dizajnom. Završila sam Fakultet Primenjenih Umetnosti u Beogradu, odsek savremeno odevanje. Usavršila sam svoje znanje na master studijama na Ravensbourne fakultetu u Londonu. Posle završenih studija sam radila za modne kuće Gareth Pugh i Erdem.

  1. Kako si došla na ideju da uradiš nešto tako drugačije i originalno?

Ideja se rodila posle jedne posete Etnografskom muzeju. Imala sam potrebu da se bolje upoznam sa nacionalnom nošnjom.  Sve se dogadjalo u vreme mojih priprema za odlazak u London na master studije. Htela sam da predstavim našu srpsku nacionalnu kapu na moderan način. Tako, korak po korak, obrela sam se u Londonu sa Shajkom na glavi.

  1. Šta je poslužilo kao inspiracija za ove kape?

Ručni rad na svili, pamuku, čoji su neprocenjiva vrednost i inspiracija. Osmišljavajuci novi imidz šajkače, moja ideja je bila: ”kapa za sve prilike”, ”kapa za sve uzraste”, modni detalj, suvenir, uspomena iz Srbije. Igrala sam se sa printovima i bojama da bih postigla urbani efekat.

1

  1. Navedi pet reči koje najbolje definišu tvoj kreativni pristup?

Otvorenost, inovacija, igra, proporcija, detalj.

_Z1A8223 sh

  1. Omiljeno mesto u Srbiji i zašto?

Beograd, jer to je mesto koje najbolje poznajem i osećam.

  1. Nabroj stvari koje te inspirišu u Srbiji?

Posebno me inspiriše naša sposobnost i talenat da dosegnemo svetski vrh u svim oblastima kulture, iako smo mala zemlja.

  1. Da li postoje neki domaći brendovi za koje smatrate da su svetskog kalibra?

Srpska modna scena ima puno kvalitetnih mladih umetnika koji su “new wave” srpskog vizionarskog dizajna. Verujem da će uspeti i naći svoje zasluženo mesto na modnoj sceni Srbije.

  1. Gde sve mogu da se kupe Shajke?

Na našoj Facebook stranici (https://www.facebook.com/shajka.streetwear/ ) i instagram profilu @shajka.streetwear možete poručiti svoju Shajku. Takodje, Shajku možete kupiti online na http://www.malasrpskaprodavnica.com/ ili u Mini Concept Prodavnici na Košutnjaku, Aleksandar klub.

KIČMA MORA DA IZDRŽI

1. Kojo, da li bi se kandidovao u sledećem „krugu“ ?

Naravno da ne.

2. Da li postoji audio zapis pesme „Depresija“ iz filma „Dečko koji obećava“ ?

Pa ne, možda postoji originalna traka iz studija Enca Lesića, (nažalost nedavno preminulog), negde u dokumentaciji Avala filma, ali koliko znam ta je kuća u problemu.

3. Šta znači ime Disciplina Kičme?

Bubnjar s kojim sam osnovao ovu grupu Nenad Krasavac – Kele i ja smo dali takvo ime grupi. Ja sam predložio Disciplina, a Kele kičme. Značenje je prilično jasno, uspravna kičma, nepokolebljivost, nema saginjanja itd, zar ne? Mada je u stvari pri davanju imena grupi najbitnija zvučnost tih reči.

4. Koja je uopšte pozadina ideje stvaranja Zelenog Zuba kao lika, počevši od imena, pa do osobina i ukusa u jelu i piću?

Zeleni Zub se prvi put oglašava svojim recenzijama koncerata i tekstovima u jugoslovenskom rock časopisu “Džuboks”, 1980. godine, a kasnije se pojavljuje i kao producent albuma Discipline kičme, grupe Boye, (postoji i album Discipline kičme “Zeleni Zub na planeti dosade”, na kojem je i pesma “Zeleni Zub”, iz 1989),  da bi sve to kulminiralo filmskom ekranizacijom njegovih doživljaja, u filmu “Kako je propao rokenrol”. Samo ime Zeleni Zub zaista ima veze sa tadašnjim stanjem i bojom zuba ovog koji vam sad odgovara na pitanja, a što se osobina tiče, većina toga je u vezi ili aludira na nešto iz opusa Discipline kičme. Ako misliš konkretno na “te čelično-plave oči kao glečeri jezera Mičigen…”, to je citat iz mog omiljenog serijala pisanih romana “Vajat Erp”, čija bukvalno svaka epizoda sadrži taj opis, dok je “ukus u jelu i piću” Zelenog Zuba naravno “ukus u jelu i piću” njegovog tvorca.

5. Da li Zeleni zub stvarno prezire slavu?

Da, on ne ide na partije i nekave promocije, ne pojavljuje se često u javnosti i između ostalog je i iz tog razloga evoluirao u Crnog Zuba (Black Tooth) devedesetih.

6. Postoji li plan da se duvačka sekcija vrati u Disciplinu?

Pa ne, ne možemo nazad da se vraćamo, a od od pre godinu dana imamo usnu harmoniku u grupi, koja osim svoje boje, u starim pesmama rekreira te duvačke linije. Tužna činjenica je i da je originalni trubač Zerkman preminuo prošle godine.

7. Postoji li mogućnost objavljivanja DVD-a, sa svim svim dosad snimljenim video spotovima , uživo nastupima i slično od DaK?

To bi bilo dosta glomazno, grupa postoji već  33 godina, međutim, upravo se ovih dana konačno pojavljuje dugo najavljivani boxset u izdanju Mascom records, po imenu “Ove ruke nisu male…3”, koji se sastoji od 3 CD-a, jednog DVD-a i bookleta. Na CD-ima se nalaze “Najlepši hitovi!Uživo” (1986), “Dečija pesma”(1988), “Zeleni Zub na planeti dosade” (1989), “Nova iznenađenja za nova pokolenja” (1991), uz dodatne bonuse, dok je na DVD –u kolaž raznoraznih video – snimaka, TV nastupa, nekih spotova, intervjua, kao i koncerata iz tog perioda karijere Discipline kičme. Prilično jako izdanje, moram da primetim.

8. Kojo, da li i pored discipline, kičma može da izdrži sve ovo?

Mora, jer drugačije ne ide.

9. Da li je buka u modi?

Zauvek. To su  te neprolazne vrednosti.

10. Kojo, šta ti daje snagu za onako odlične i žestoke svirke uživo? Bio sam pre par godina u Varaždinu i bilo je odlično… 

Hvala lepo. Band se uvek raduje svakom nastupu, što se verovatno da osetiti. Inače, bina je mesto gde se zaista suočavaš sa samim sobom i gde nema vremena ni mogućnosti za one situacije ili greške koje možda i činiš svakodnevno. Sam čin uključivanja u pojačalo je inače svojevrsni ritual, ta iskonska buka koja se desi tog momenta je ono realno i istinito. Sve dokle god tako osećaš muziku i svoje sviranje, publika će to takođe shvatiti na isti način, tako ja to doživljavam.

11. Kada možemo očekivati koncert u Zagrebu?

Pa svirali smo Tvornicu u maju ove godine i bilo je jako dobro, puno ljudi, mislim da smo tamo ponovo u slično vreme iduće godine.

12. Kad ćes u Australiju?

Možda nekad… Kada neka grupa ima produkte, dakle izdanja licencirana ili realizovana na tom i tom tržištu, onda ona može da razmišlja i o nastupima u toj zemlji. Sve ostalo je sviranje za iseljeničke matice, ili po nekim malim klubićima, skvotovima ili je pak u domenu nekih izolovanih slučajeva, što sve samo po sebi ne mora da bude loše. Ako je neko zainteresovan i uspemo da se dogovorimo, tu smo.

13. Da li bi se slikao sa svojim fanovima DaK?

Pa to sve vreme i radim, otkako je autogram prestao da bude aktuelna stvar, jer sada svi imaju foto-aparat u mobilnom i samo se slikaju i to kače po FB profilima. Neki put to i odbijem, kad vidim da je ta osoba neko ko se samo slika sa navodnim celebriti ličnostima, pa eto da doda još jednu u svoju kolekciju, pritom je jasno da ne zna nijednu moju pesmu.

14. Postoji infromacija o početku događaja „Neukusu treba reći NE!“ u SKC-u, ali do kada će da traje? Da li se zna kada bi otprilike mogla da nastupa Disciplina Kitchme?

Sve se zna. Ulaz je već od 17.30, Za Dž., 18osam23, Bo i Straight Mickey and The Boyz će svirati po pola sata, prvi band počinje u 18.30, a Disciplin A Kitschme će nastupiti oko 21.30. Sve neće trajati duže od ponoći.

15. Kojo, jel’ tačno da je Disciplina Kičme najbolja jugoslovenska grupa svih vremena ?

Apsolutno tačno, ko drukčije kaže, kleveće i laže.

16. Kojo, šta smo ovo uradili od zemlje?

Ne znam šta ste uradili, niti šta vam je to trebalo. (Ovo nije upućeno direktno onome koje postavio pitanje.)

RUPA

Ustala sam sa rupom u stomaku i četiri sata kontemplirala kako da tu rupu popunim. Bilo mi je hladno da izađem i preduzmem nešto, ali toplo da kontempliram. Što znači da sam imala vremena u svom životu da 4 sata samo budem gladna. To je mnogo vremena.
U nekom trenutku, kada je rupa ozbiljno pripretila da će da me proguta, nakanim se da odem do pekare po burek. Krenem ja napolje, uvučena u jaknu i glavom i rukama, samo mi oči vire i gledaju gde idem. Na ćošku kod kafane stoji stariji ciga, sa cegerom iz kog viri pas i prosi. Prosi sa osmehom, i sa psom.
– Daj gospođice koji dinar, Bog će ti da sreću i zdravlje.
„Šarmantna i duhovita“ kao i uvek, dobacim ja cigi:
– Jel, može taj Bog da mi da neki slobodan dan, a? Mislim ako već komuniciraš s njim, da mi središ? I produžim. Čujem smeh iza svojih leđa, i cigu kako dovikuje:
– Evo meni je svaki dan slobodan, pa mi to nije garantovalo ni zdravlje ni sreću. Garantovalo mi samo glad.
Stanem ja. I stojim tako neko vreme pa se okrenem na peti i vratim do njega.

Pas proviri iz torbe pa pomazim psa i pas me lizne. Kaže ciga: ”Sviđaš mu se gospođice, izgleda si dobar čovek.”

Vadim pare i dajem mu, nasmejem se, reko’ , evo da bar glad rešimo kad ne možemo zdravlje i sreću i drugi put krećem ka pekari.
Vraćam se istim putem sa burekom, kad ciga i dalje stoji tu na istom mestu, sa francuskim hlebom.
– Ej gospođice, ‘oćeš malo kifle?
– Ne mogu hvala, samo vi jedite, vi ste gladni.
Kaže ciga: “Jesam, al’ sam i sam. Ako ti gadno ti nemoj. “
I tako gospođica, u svojim tridesetim kod kafane na ćošku stoji i deli kiflu sa ciganinom. Nije joj hladno, smeje se, a nije više ni gladna, a on nije sam.
Ljudi prolaze, gledaju u mene, gledaju u nas, a meni toplo. Užasno mi je toplo. Ona rupa je konačno popunjena. Rupa nije bila glad.
Burek je pojeo pas.

O sigurnom poslu

Sinoć mi je jedan lekar rekao da je zdravlje precenjeno. Rekao mi je da je jedino ljubav važna, a da je sve ostalo sviranje onome što ne sme ovde da se napiše. Svakako sam odmah pomislio da možda može i jedno i drugo, i to sam mu rekao. Objasnio mi je da sigurno može, ali da je to stvar prioriteta, i da je najveći srećnik onaj koji ne mora da bira, ali ako ti se zbog nečega crkava na licu mesta, ako osećaš da treba da u potpunosti žrtvuješ zdravlje zbog ljubavi, ne treba da čuvaš zdravlje, nego da crkneš, mirno i bez buke, intimno, da crkneš sam za sebe. Rekao mi je da je zdravlje lutrija, a ljubav jedini siguran posao. Rekao mi je da živ čovek nema ama baš nikakva druga posla osim da voli i da je mnogo bolje izdati život nego ljubav. Rekao mi je još i ovo – Neke stvari čovek može da razume tek kad umre. – Pitao sam ga da nije to malo prekasno. Rekao mi je – Nije, sve drugo bi bilo prerano.

Beogradski Noćni Market – Vidimo se večeras na Bajloniju!

  1.  Kako ste došli na ideju da otvorite Noćni market u Beogradu?

Mihajlo: Nakon iskustva u organizaciji raznih manifestacija u zatvorenom prostoru javila nam se želja da uradimo nešto slično i na otvorenom. Imali smo razne ideje, ali kada su JKP Gradske pijace prihvatile i prepoznale našu ideju znali smo da će se prvi Noćni Market desiti upravo tu. Uvek nas je privlačila mogućnost da se na jednom mestu okupi veliki broj proizvođača, privrednika, dizajnera, umetnika i još na otvrenom i to na mestu gde se pre nije desilo ništa slično – zvuči zaista interesantno. Ponosno ističemo da sa ovom manifestacijom Beograd staje rame uz rame svetskim metropolama.

Branko:  Ideja za BNM je došla kao logičan nastavak onogo što Rakia Bar radi već deset godina, a to je da na  jedan zanimljiv i drugačiji način prezentuje kvalitetne lokalne proizvode. Pijace su bile logičan izbor za takvu vrstu festivala i sa dobijanjem njihove podrške, nastao je BNM u ovom obliku kakav je sada.

  1. Od koje pijace u Beogradu biste napravili bar kvart po uzoru na bečki Naschmarkt?

Mihajlo: Pijaca Skadarlija (Bajloni) sigurno ima najviše predispozicija za tako nešto, zbog svog sjajnog položaja i ambijenta koji zajedno sa Skadarlijom  zaista čini jedinstveni deo Beograda, mada bih voleo da istaknem da nam nije ideja da ličimo na bečki Naschmarkt, bili bismo najsrećniji kada bi ljudi širom Evrope i sveta jednog dana poredili svoje manifestacije sa Beogradskim Noćnim marketom.

Branko: S obzirom na lokaciju i koncept Naschmarkt-a, mislim da bi mu beogradski  pandan bila Kalenić pijaca. Potrebno je još par „sitnica“ da se sredi, ali mi je drago da se pijace renoviraju i siguran sam da će uskoro biti nezaobilazna destinacija i za turiste. 

  1. Šta nas od sadržaja očekuje na ovom noćnom marketu?

Mihajlo: Ideja ove specijalne edicije Noćnog marketa je da posetiocima pruži jedan nesvakidašnji “shop & go” događaj sa preko 100 izlagača u nekoliko oblasti gde će moći da među velikim brojem dizajnera izaberu unikatni poklon za svoje drage osobe, da uživaju u ukusnoj hrani koju će na licu mesta pripremati mnogi beogradski restorani, da probaju odlične tople napitke (kafa, topla čokolada, kuvano vino i naravno kuvana rakija), da se zabave uz zanimljiv muzički program i prosto budu deo jedne velike praznične zabave na otvorenom.

Branko: Akcenat na novogodišnjem BNM će biti i na malim umetničkim i zanatskim radionicama, tako da posetioci mogu da očekuju veliki broj unikatnih, ručno pravljenih proizvoda, koji su savršen poklon za predstojeće praznike.

  1. Da li planirate u budućnosti da se pojavite na još nekim pijacama pored Bajlni pijace, Kalenića i pijace u bloku 44?

Mihajlo: Svakako bismo voleli da bude tako. Ideja nam je da Noćni market ne bude vezan za samo jednu ili dve lokacije.

Branko: Ideja je da se BNM probliži svim Beograđanima, što je više moguće, tako da ćemo organizovati događaje na različitim pijacama.

  1. Po čemu će se ovaj Noćni marekt pamtiti u odnosu na sve prethodne?

Mihajlo: Po prvi put radimo u zimskom periodu i to već samo po sebi donosi dozu dodatne uzbudljivosti. Smatram da će praznična atmosfera i novogodišnja euforija uticati na to da se svi posetioci i izlagači zaista dobro provedu i predstave svoje proizvode i poslovanje na najbolji mogući način.

Branko:  Ovo će biti najšareniji Noćni market do sada, sa puno slatkiša, svetla, boje i zvuka.

  1. Da li vi i inače obilazite pijacu i idete u nabavku?

Mihajlo: Apsolutno. Zbog prirode svog posla u prilici sam da veoma često posećujem i kupujem na pijaci. Moram da priznam da se najlepše osećam na Zemunskoj pijaci. 

Branko: U zadnjih 6 meseci sam stalno na pijaci, a jedno vreme su nam i kancelarije bile u Mutapovoj ulici, tako da sam na Kaleniću bio svakodnevno.

  1. Šta biste poželeli sebi, a šta posetiocima Noćnog marekta u novoj 2017. godini?

Mihajlo: Posetiocima Noćnog marketa bih svakako poželeo puno zdravlja, sreće, ljubavi i uspeha u 2017. godini i da ukoliko su u prilici iskoriste kraj ove godine da se opuste, dobro zabave, zaborave na brige i probleme iz ove godine i uživaju uz sebi drage ljude. Ja ću, takođe, biti jedan od posetioca Noćnog marketa pa bih sebi poželeo sve to isto.

Branko: I sebi i drugima želim isto – puno ljubavi, zdravlja, mira i veselja u novoj godini!

 

 

BUNT SAM PO SEBI NE ZNAČI NIŠTA

Pitali ste Ramba Amadeusa

1. Kada ćete da izdate neku knjigu? Zanimljiv Vam je pristup o životu, opstajanju , vaspitanju dece..gledala sam Vas čini mi se u nekoj emisiji na 1 ili 2 programu RTS i bilo je inspirativno, a ja to zovem kad se zapitam da li nešto treba da promenim u svom načinu razmišljanja.

Izdaću je čim je napišem. Radim na tome. Pišem, pa ako pametniji od mene kažu da valja, izdaću je.

2. Kad ćes u Valjevo, svetski Megacare?

Nastup u Vašem gradu zavisi isključivo od namjere domaćina da me pozovu. Koncerti su moj posao, i dolazak zavisi samo od organizatora.

3. Rambo, šta bi još dodao na tvoju listu šta je sve turbo folk danas? Da li je bunt u muzici uopšte više i vredan u ovom sagorevanju naroda i šta je danas miljenica masa?

Bunt sam po sebi ne znači ništa, bez inteligentnih predloga kako da se unapredi društvo. Bunt je svakako neophodan da se ne prihvati sve ono što je ispod civilizacijskih normi savremenog društva. Miljenica masa je kao i uvijek , “hleba i igara”. Danas je društvo “društvo spektakla”, kao i u vrijeme rimskog carstva.

4. Zašto ne upotrebiš svoj intelekt, genijalnost, popularnost i ideje, da spaseš Srbiju?! (Izuzev muzike).

Srbiju kao ni bilo koju drugu državu ne može spasiti vlast, samo narod, jer vlast je uvijek ogledalo naroda. Čim bih se prihvatio vlasti, zamrzili bi me svi misleći da sam ja kriv za sve, meni stvarno to ne treba. A ne bih mogao da pomognem, dok narod ne odluči, i to svaki pojedinac da uredi svoj prostor i oko sebe i odnose sa najbližima. Dok narod bude mislio da jedna ličnost nešto može da uradi, nema od toga ništa.

5. Zašto je otišao svak’ ko valja? Može se valjda i u Srbiji valjati…

Naravno. Mislim da je to i najveći problem, jer talentovani odlaze, umjesto da unaprede sopstvenu državu. Svaka čast kvalitetnima koji ostaju, da unaprede zemlju u kojoj su rođeni.

6. Poslednji bend/izvodjač iz Srbije koji ti se učinio interesantnim?

Aleksandar Stojić, gitarista iz Despotovca i njegov bend „Stoiks“.

7. Kad čujemo ime Rambo Amadeus uvek nam prvo padne na pamet reč bunt. Mislite li da ste pokrenuli, inspirisali umetnike da krenu vašim putem?

Ne znam, valjda jesam. BIlo bi gadno da ovolike godine radim, a da nisam uticao na ljude.

8. Kakvo je bilo detinjstvo u Crnoj Gori?

U SFRJ je djetinstvo svima bilo bezbrižno. Tad je bio socijalizam, koji je mislio o pojedincu.

9. Kako ste zadovoljni Box setom koji je nedavno objavljen?

To su stare, davno izdate pjesme, sada remasterovane. Zadovljan sam ali se više trenutno bavim mojim novim cd-om. Završavam, miksam, pa mi je mozak sav u tome.

10. Omiljeni koncert koji si održao?

Studentski protest 1992., Filozofski fakultet. Stvarno sam se tada osjećao božanski.

11. Kako opstati, a biti cool?

Najvažnije je biti skroman, mali prohtjevi omogućuju da se bude kul.

12. Kada ti je poslednji put neko tražio autogram?

Na Evroviziji, neki Azerbejdžanci, dakle, prije 3 godine.

13. Od svih gradova u Srbiji, zašto baš Požega za pesmu alo Požega?

Pa takav je isječak iz filma, čiji motiv je korišten, ja sam to uzeo zdravo za gotovo. Ready made, što bi rek’o Duchamp.

14. Muzički idol ako ga imaš i šta ti deca slušaju od muzike?

Meni je idol Igor Stravinski, a moji klinci slušaju Soul, R&Blues, Atlantic Soul sedamdesetih, to im se sviđa.

15. Kada ćes pokrenuti ljude u poljoprivredno, ekološko, umetničku zadrugu ili bar stati ispred nje kao medijsko lice?

Kad mi se pruži prilika.

rambo

Plavo

Plavi kit ne zna da je plav.
To je samo nama ljudima važno. Njemu je važno da pliva.
Plavi kit je nekad dugačak i do 33 metra.
To je samo nama ljudima važno.
Plavom kitu to u prostranstvu okeana nije važno.
Okean je veći od njega. On tu može da pliva.
Plavi kit je nekad težak i do 150 tona. Nekad i više.
To je samo nama ljudima važno. Plavi kit se sigurno ne opterećuje svojom težinom dok pliva.
I sigurno niko plavom kitu neće reći da je debeo.
Bar ne u blizini njegovog repa.
Plavi kit može da pocrni ili pocrveni na suncu. Baš kao i čovek.
To je da shvatimo da i najveći imaju svoje slabosti.
Tada, kada pocrveni, ja zamišljam da je ljubičast.

Ili zaljubljen.

Baš kao i ja.

Plavi kit ima najmanje grlo na svetu. Nema stvarno, ima i manjih, ali za mene ima.
Plavi kit ima toliko malo grlo da ne može da proguta ništa veće od lopte za plažu.
Plavi kit koji je progutao mnogo lopti za plažu, njemu je u stomaku stalno nemirno i stalno igra.
Ali mu je stomak šaren.
To što plavi kit ima toliko malo grlo, to samo znači da mu je nekad jako teško da proguta sr…Znate već šta mu je teško da proguta.
Osim ako nisu u obliku lopte za plažu, napumpana i šarena.
Ali zato plavi kit ima ogromno srce.
Srce plavog kita je veličine manjeg automobila.
To znači da u njega može da stane više ljudi.
Važno je samo da se ne svađaju u kolima i da paze kako zatvaraju vrata za sobom.

Srce plavog kita je najveće na svetu.

Zalet

Ja bih uveče organizovao sahrane. Sahrane u trećoj smeni. U sumrak da sahranjujemo svoje najmilije, meni to ima smisla. A kad bismo već menjali termin, mogli bismo da počnemo da sahranjujemo i dane. Svaki dan da sahranimo, da više nikad ne mislimo na njega. Da odamo počast sebi što smo ga doživeli i preživeli. Ako smo se dobro proveli, napravimo veselu sahranu, ako nismo, ćutke ga ispratimo. Ali ga ispratimo, dobro ga zakopamo da ne može da se vraća. Jer dani umeju da se vraćaju, umeju da dođu i traže da ih živimo opet. A mi se pecamo.

A na ljudske sahrane treba da idemo često. Smrt je najbolji učitelj, čini mi se. Kad bismo stvarno razumeli da ćemo jednog dana umreti, mislim da bismo mnogo bolje živeli. Svoju smrt ćemo svakako doživeti ali slutim da će onda biti kasno za učenje. Dakle, moj predlog je – sahrane da se organizuju uveče i svako veče da idemo na sahrane, pre izlaska ili pre spavanja, kako ko. Spremiš se, ako si u fazonu šminkanja našminkaš se, i odeš na sahranu. Imaš umrlice u novinama, onolike, pa izabereš. Ne moraš da praviš gužvu tamo, odeš na 15 minuta, izjaviš saučešće, vidiš ta lica, lica ljudi koji trenutno gledaju istini u oči, i nastaviš dan kao i inače. Samo malo drugačije.

Moguće je da ćeš posle izvesnog kritičnog broja pohađanih sahrana malo manje ili malo više visiti u kafani, još manje ili još više ispred televizora, da ćeš biti bolji ili gori prema ženi i deci, prema kevi, prema psu i svima na koje naletiš. Razumećeš šta ti se stvarno radi u životu, dok ga imaš. Počećeš više da nalećeš na samog sebe. I kad preko dana opet počneš da žuriš, kad opet pomisliš da nemaš vremena, uveče će te sačekati sahrana, da te podseti kuda si se to zaleteo.

Umetnost je svašta, ali nije laž.

  1. Izuzetno si talentovan za to čime se baviš! U kom uzrastu si došao do saznanja da poseduješ taj talenat i na koji način isti održavaš, “zalivaš“?

O, najlepše hvala na ljubaznom komplimentu! Pretpostavljam da se pitanje odnosi na pisanje, jer za to sam nadležan; muzike ne bi bilo bez Laneta i Radeta, mojih drugara koji se bave komponovanjem, te naših čarobnjaka iz benda koji sprovedu u delo i ožive sve što oni zamisle. Elem, kako se “zaliva” pisanje? Čitanjem, naravno. A i stalnim pisanjem. Ideja je ideja, doći će ili neće doći, ali ono za šta svakako možeš da se pobrineš jeste “trening”: zanatski deo posla je nešto poput crvenog tepiha za dobru ideju. Što se uzrasta tiče, za jezik i pisanje zainteresovao sam se veoma rano, dobra priča me je kupila u najranijem uzrastu (da, bio sam jedno od one nesnosne dece koja stalno nekoga vuku za rukav da im čita ili ispriča priču:) No, ako govorimo o muzici, odgovor je sličan: “zaliva” se slušanjem. Jednu vrstu ljudi talentovaniji od sebe kompleksiraju – drugu vrstu inspirišu. Vazda bolje biti u ovoj drugoj kategoriji. Treba upijati druge autore bukvalno do samozaborava, kao da nikad ništa nisi stvarao – paradoksalno, samo tako ćeš ostati svoj.

  1. Da li možeš da izdvojiš trenutak kada si bio najponosniji na sebe?

Hah, zvučaće ti smešno. Sećam se jednog opštinskog takmičenja iz gramatike srpskog jezika, osnovna škola; imao sam pirsinge, vozio rolere, bio obučen dripački – i imao sam sjajnog nastavnika, kome je bilo važno šta znam i šta mogu. Dok smo čekali rezultate, neke devojke su komentarisale kako nisu sigurne u ovaj i onaj odgovor; onda su me pogledale i rekle (onako namerno, baš da čujem): “Nema veze, barem sigurno nismo poslednje.” To je samo maleni primer onoga sa čime se u našoj sredini (u stvari, na celom globusu) srećeš stalno: mediokriteti ti se rugaju naprosto zato što se ne oblačiš kao teča kad si klinac, naprosto zato što ne razumeju šta radiš, naprosto zato što ih nije briga šta radiš. Ali to ih ne čini boljima od tebe. Osvojio sam prvo mesto i kroz tu salu se, do tipa koji dodeljuje nagrade, dokotrljao na rolerima da je primim. Kako je samo ta pobeda bila slatka. Retko kad u kasnijem životu imaš prilike da tako jasno nekome zabiješ srednji prst u oko i okreneš nekoliko puta, da se rupa bolje izdubi. Metaforički, naravno:)

Foto Ana Kašćelan

Foto Ana Kašćelan

  1. Kada će biti izdat drugi deo trilogije „Rubikova stolica“?

Mnogo hvala na interesovanju! Trilogija se zapravo zove “Malterego”, “Rubikova stolica” je naslov prve sezone/knjige. Intenzivno radim, svestan da sam probio sve sopstvene prognoze, ali ME2 je daleko obimniji od prvog dela i traži više vremena, a i sama struktura romana prilično je drugačija: ovog puta nema novinskih članaka i Leovog bizarnog dnevnika između glava/epizoda, već smo u tim intermecima u jednoj sasvim drugoj knjizi. Osim toga, Leo se zapravo drži obećanja da neće pisati o Malteregu i ovog puta vodi stvarni dnevnik, što daje mnogo više prilika za literarne pasaže i, uslovno rečeno, književniji pristup. Priča se nastavlja nekoliko godina kasnije od trena gde je stala, ali se direktno nadovezuje na taj tren i posledice. Mislim da je ME2 nešto najbolje što sam do sada uradio, ali na to se ne vredi oslanjati, jer autori uvek to misle o svom poslednjem delu – inače ne bi ni imalo smisla da ga objavljuju, je li:) Sve u svemu, još nekoliko meseci. Znam, pretvaram se u R. R. Martina po tempu rada, ali barem nisam ni približno tako prokleto dobar da milioni ljudi pate dok čekaju:) Svima koji iščekuju ovu knjigu veoma sam zahvalan i (trenutno) uveren da vas priča neće razočarati. Trenutno, do prve kreativne depresije:)

  1. Koju vrstu muzike slušaš dok pišeš?

Uvek, uvek instrumentalnu, ili barem neku koja tome naginje. Budući da se bavim rečima, tekst me zanima i odvlači mi pažnju. To može biti svašta što mi u tom trenu zvuči zanimljivo, ali generalno gledam da nađem nešto što se “temperaturno” poklapa sa scenom koju pišem.

  1. Gde prestaje scena, a počinješ ti?

Mislim da to nije sasvim primereno pitanje ni za pozorišne glumce, kamoli za nekog poput mene:) Sve si to ti. Moderno doba donelo je mit o glamuru i glumatanju, takozvanom “poziranju”, i otuda privid da ljudi imaju svoje javne i svoje privatne, “Klark Kent” identitete:) Ali veruj mi, nikada nisam video da je neko drugačiji javno i privatno – javnost samo daje širi prostor kretenima da pokažu koliko su zapravo kreteni, i onima koji to nisu da se jasnije vidi da nisu. To je sve što se tu dešava. Ekrani nas razdvajaju i tvore sumnju, ali ti si ti. Umetnost je svašta, ali nije laž. U stvari, umetnost i seks su jedina polja ljudskog delovanja gde ne možeš da foliraš – tu si tačno ono što jesi.

  1. Odakle ljubav prema Transformersima?

Hah, iz sirotinjskog detinjstva devedesetih:) Svi u komšiluku imali smo ih svega nekoliko, a robna kuća prepuna, a nemaština. I onda se ovako, pod relativno stare dane, osvećujem:) Kolekcionarstvo je zabavno, to je lep hobi, upoznaš sjajne ljude koji vole to isto – jedino je malo strašno što bi ovo isto izjavio i neko na samitu serijskih ubica:) Ali zez na stranu, mislim da su Transformersi najzanimljivije igračke ikada smišljene – divim se tim dizajnerima, ljudima koji imaju moć da tako nešto osmisle. A kad su stvarno dobri, Transformersi su nešto poput rubikovih kocki, sjajno vežbanje kefala. Da ne pričam o tome koliko je Optimus moćna figura heroja i vođe, pravi moralni kompas za milione dece već trideset godina. A uopšte nije naivno ko ti je heroj i moralni kompas kad si dete.

  1. Kada možemo očekivati tvoj sledeći nastup?

Zavisi gde:) Ovog petka smo u Pančevu, potom na Love Festu, pa na Nišvilu. A pripremamo veliki, najveći beogradski koncert do sada za deseti oktobar. Širite dalje:) Razmišljam da se, s obzirom na svoju visinu/nizinu, za reklamnu kampanju slikam pored metra (ili lenjira, ehm) i stavim slogan: “Najveći od najmanjeg!” :) Avaj, za sve informacije gde smo/kad smo skoknite u bilo koje doba na www.facebook.com/marcelodefacto. Tamo je sve.