admin

NEZAUSTAVLJIV I SVOJ, VIKTOR KISS

1. Kako je izgledao tvoj put od studenta keramike do ovoga gde si sad?

Keramika je dosta spor proces; sušenje, biskvitiranje, pečenje, 10-15 dana, a pri tom je dosta neizvesno kako će komad da ispadne na kraju. Gvožđe je dosta direktniji materijal i trpi izmene u samom procesu izrade skulpture.

2. Kako si došao na ideju da napraviš prvu skulpturu od kovanog gvožđa i šta je ona bila?

Prijatelj mi je otvarao restoran na kraju Skadarlije, u to vreme restoran Washington, i zamolio me da mu uradim enterijer. Tada sam još kombinovao keramiku i gvožđe pa sam radio reljefe i lampe po zidovima, nameštaj, lustere, svećnjake…svašta nešto.

3. Koji je tvoj prostor stvaranja? Gde najčešće stvaraš?

Volim svoju radionicu i u njoj najviše radim mada mislim da ću i iz nje da pobegnem, jer od kada je Ciglana postala to šta jeste, nemam baš puno mira i koncentracije za rad.

4. Kako dolaziš do ideje za skulpture?

To je već postao prirodni proces u meni, iz stalne želje da drugačije izrazim mišljenje i osećanja, slike same dolaze, kao i rešenja za njihovu realizaciju. Drugačije sam usmerio mozak i maštu da rade zajedno, tako nekako.

5. Gde nabavljaš svoje materijale?

Ima jedna uzrečica koja kaže ‘’prizivaš nevolju’’, tako i ja prizivam da često nailazim na ono šta mi treba, naleti na mene nekako. Evo pre par dana, kada sam sa porodicom najzad krenuo na kratki odmor, nakon što se festival Dev9t završio, na Ibarskoj magistrali se ispred mene otvorio kamion sa hiljadama metalnih kugli. Izleteli smo svi iz kola počeli da ih kupimo…

6. Odakle crpiš svoju kreativu?

Tehnički sam jako dobro potkovan. Otac mi bio tehnolog, a i moj brat je u takvom poslu gde je tehnologija izrade jako bitna. Teško je maštati o nekoj skulpturi ili instalaciji ako u isto vreme ne znaš kako ćeš to realizovati. Ja sam najviše iskustva stekao na gradilištima jer sam preko 10 godina imao firmu koja je izvodila bravarske radove, a koji pri tom nisu uopšte bili bezazleni. Radili su se izuzetno važni i skupi projekti. Pri vođenju takvih poslova stičeš izuzetno puno iskustva, znanja, ali i odgovornosti. Bio sam rob gvoždju 10 godina i koliko god sam mrzeo u nekim trenucima taj posao, toliko sam danas zahvalan što sam imao to iskustvo. Danas je gvoždje moj sluga, a ne ja njegov.

7. Šta ti je najvažnije u životu?

Bitno mi je kako živim ovu šansu što sam živ, a sam život ti već pruža i druge mogućnosti, porodicu, prijatelje, kreativnost, avanturu itd. Od rođenja me je sistem učio da stalno nešto zagledavam i odmeravam druge, rano sam shvatio da tako ne odmeravam i ne posmatram sebe. Shvatio sam da bih mogao nesto da pružim, nešto da dam, prvo moram da imam sebe. Sve kreće od mene, obrne krug po svemu i opet se u mene vrati. Moja porodica i ja smo meni najvazniji.

8. Da li misliš da te publika kapira, da li ti je to uopšte bitno?

Bilo bi mi drago da kapira jer umetnost i jeste tvoja istina iskazana na kreativan način. Umetnost je utoliko kvalitetnija ukoliko se lakše pročita. Ne bih voleo da provodim vreme pored mojih skulptura objašnjavajući dugo sta sam želeo da kažem. Nikada ti nisi kreativan zbog drugih, kreativnost je nagon. Kreativnost je sastavni deo svake odluke u životu, svi smo mi kreativni, ali pitanje je kako?

9. Gde ljudi mogu da vide tvoje radove?

Počeo sam da izlažem i van Ciglane, ali ipak je Ciglana moja radionica, druga kuća. U njoj svaki dan popijem prvu kafu i poslednji špricer. Izlažem po galerijama u zemlji i inostranstvu, kao i na mnogim festivalima po svetu od kojih je jedan Burning Man festival u Nevadi, gde sledeće godine izrađujem veliku skulpturu koju ću na kraju zapaliti.

10. Koji su ti planovi za budućnost?

Da se ne zaustavim do kraja, ne bih ja tu nista mnogo menjao.

11. Inspirishi nas u tri reči..

Nemaš četku, platno, nemaš gvožđe i glinu, nemaš papir i olovku…nema veze, imaš sebe, napravi nešto od toga.

Escape nije festival. Escape nije žurka. Escape je community.

1. Kako si došao na ideju da organizuješ i realizujes projekat ovog tipa, odakle si crpeo inspiraciju?

Inspiracija je došla iz više pravaca. Nakon mnogih projekata u kojima sam učestvovao kao što su Refract festival, KC GRAD, MAD in Belgrade itd, malo sam se zasitio takvim konceptom organizovanja dogadjaja. Zapravo, ovakav koncept mi nikada ne bi ni pao na pamet da se nisam sprijateljio sa ekipom sa najlepšeg otoka na Jadranu koji su me upoznali sa njihovom rajskom lokacijom.

2. Kakve su bile reakcije tvog okruženja/prijatelja kada su čuli za ideju?

Reakcije su bile samo pozitivne, što je retkost kada bilo šta radiš u današnje vreme. Ali mislim da ceo ovaj koncept teško može nekome da probudi neke negativne emocije. A evo zašto:
1. Dešava se na najlepšem otoku na Jadranu
2. Izolovani smo od civilizacije
3. Nema gužve, jer je limitirano za samo 200 ljudi
4. Nema partijanja, pa samim tim nema zombija preko dana
5. Ceo dan koristimo za uživanje, kreativne radionice, sportske aktivnosti, dečije radionice, healing (yoga, meditacija, masaža…), DJevi puštaju laganu muziku preko dana u šumici, a uveče imamo akustične koncerte i filmske projekcije za laku noć.
6. Kampovanje u predivnoj borovoj šumi tik pored mora (WC-i sa wc šoljom, i različiti luksuzi tog tipa 😉
7. Dolaze nam i mlađi i sredovečniji (25-45) i svima je super.

3. Zašto baš ta lokacija?

U poslednjih 10 godina, leto sam provodio uglavnom u Splitu i na Hvaru gde sam se povezao sa odličnom ekipom iz Jelse sa kojom sam na sličnim talasnim dužinama.
Igrom slučaja, čim sam prvi put ugledao lokaciju,koncept mi se odmah prikazao u glavi.
Lokacija je jednostavno bila idealna za projekat tog tipa. Drugar sa Jelse je radio mesecima kako bi lokaciju prilagodio savršenom bekstvu od civilizacije.

4. Kakav je osećaj biti na ESCAPE-u?

Zamislite sebe u situaciji da ste negde na moru i otkrijete neku uvalu koje nema nigde na turističkim mapama, sa ušuškanim restoranom i barom i pomislite, ok ako ikada budem bio milioner, ovde ću organizovati svoje venčanje za 200 ljudi. Taj osećaj imate kada ste na eskejpu 😉

5. Šta je zapravo ESCAPE?

Escape nije festival. Escape nije žurka. Escape je community. Escape ima muzički program, ali ga mi ne objavljujemo jer se na Escape ne dolazi zbog muzičkog programa.
Na ovom festivalu neko može samo da uživa, dok će neko imati mogućnost da bude non-stop aktivan. Escape je mesto gde se ljudi povezuju, a poučeni prošlogodišnjim iskustvom, mesto gde nastaju velika prijateljstva i ljubavi.

6. Kakav je odziv – da li mladi vole ovakvu vrstu odmora?

S obzirom na to koliko smo malo uložili novca u marketing, prezadovoljni smo odzivom. U prvi Escape smo uložili samo 50 evra u facebook boost i rasprodali kapacitet za dve nedelje kampanje. Ove godine radimo dva eskejpa, pa je novi izazov. Prijavljuju nam se i dolaze ljudi koji su avanturističkog duha, koji poštuju različitosti i poštuju tuđi prostor. Prošle godine nismo imali ni jedan incident, i svi su se ponašali jako pristojno kako jedni prema drugima, tako i prema prirodnoj okolini.

7. Koliko je teško bilo ljudima da se na taj način izoluju? Da li ipak ima onih koji očekuju žurke i ludu zabavu?

Escape proizvodi psiholški momenat kao kada se nađete na brodu. Kada dolazite do naše lokacije, kroz gustu šumu i jedan lavirint puteljaka, nakon pola sata skapirate da ste potpuno izolovani i da ste prepušteni jedni drugima. Kada stignete do lokacije, shvatite gde ste privilegovani što ste tamo. Vaš mozak kreće odmah drugačije da razmišlja,na pamet vam padaju samo pozitivne stvari. Tamo nemate potrebu da se opijate i napijate jer je atmosfera toliko prijatna da želite sve vreme da budete čiste svesti.

8. Kojim sadržajima se najviše raduju?

Mislim da se prvenstveno najviše raduju tom nekom duhu ekskurzije i povezivanja. Prošle godine smo hteli što manje da opterećujemo ljude sa raznoraznim sadržajima jer smo mislili da će ekipa najviše želeti samo da uživa na plaži i da se brčka u moru. Međutim, ispostavilo se da je cela atmosfera jako pozitivno uticala na kreativnost ljudi koji su koristili sve naše sadržaje. Ove godine to dižemo na još viši nivo. Ne znam za ostale, ali mene najviše raduju ove DIY radionice gde ćemo praviti razne gotivne objekte i predmete koji će nam tamo biti od koristi.
Ove godine ćemo napraviti i teren za boćanje, pa mislim da ću tamo provoditi veći deo dana.

9. Čuli smo da ste prošle godine imali šamana? 🙂

Ceo jedan naš segment Escape-a je posvećen healing-u. Pokušaćemo iz eskejpa u eskejp da približimo našem komjunitiju razne prakse alternativne medicine koje nam dolaze iz drevnih civilizacija Južne Amerike i dalekog istoka.

10. Sta je za tebe bio najveci izazov?

Najveći izazov je bio taj kada smo prošle godine oko prvog maja, nakon obilaska lokacije, doneli odluku da radimo prvi pilot Escape krajem juna. Za deset dana smo napravili celu kampanju i uspeli za manje od mesec dana da organizujemo ceo događaj. To je bio ogroman poduhvat nas nekoliko entuzijasta.

11. Sta je to sto Escape čini posebnim i drugacijim od drugih kamp letovanja?

Escape je kamp letovanje sa programom, a prvenstveno je networking. Nama dolaze studenti sa umetničkih fakulteta, ljudi zaposleni u marketinškim agencijama, organizatori velikih festivala, renomirani umetnici iz različitih krajeva sveta, mladi roditelji sa decom i penzionisani klaberi. Na kraju smo svi mi na Escape-u isti u kupaćim gaćama različitih boja.

12. Da li misliš da nam zapravo svima treba malo više ESCAPEa?

Mislim da Escape treba svima. Ali prvo moraš biti spreman za Escape. Prvo i osnovno je da imaš takta prema drugima i prema prirodi. Ako to nemaš, onda nisi spreman za Escape.

13. Kakav je dalji plan za Escape, da li planirate da escapeujete i na neka druga ostrva?

Plan za Escape ne postoji. Ovo je besktvo bez plana. Nakon prošlogodišnjeg Escape-a nam je trebalo mnogo vremena da se odlučimo za sledeći. Mnogo je tu posla i odricanja, a ne organizujemo ovo za hiljade ljudi. Tako da radimo na tome da ovo bude održivo i da možemo da primimo u naš komjuniti i generacije ljudi.

14. InspirishiMe u 3 reci?

ESCAPE WITH US!

www.escapecommunity.com

Keep up with not overthinking. Say yes to life!

1.Kako ste odlučili da se upustite u ovu avanturu?

Pričali smo već neko vreme o ideji globalnog vagabundizma. Konkretna odluka, pala je kad je u pola noći Strahinja zvao Anju, koja je uvatila dovoljno dometa na Staroj planini da se javi i čuje: “Kupio sam domen za sajt, zvaće se Whatifness.”

2.Kako su ljudi reagovali kada ste im saopštili šta planirate?

Uglavnom su svi reagovali sa dozom neverice, oduševljenja i urođenog skepticizma, sa manje više istim setom pitanja – Kako ćete, od čega ćete, jeste li sigurni… Ali nama omiljena reakcija je bila zapravo eksplozivni motivacioni hajp od našeg ortaka i vizionara Vladimira Gajića – “U celom kosmosu, u nama poznatom delu galaksije, na planeti na kojoj barem za sada dokazano postoji život, postoji samo jedan Strahinja Tanasković i jedna Anja Vuković, i samo jedna prilika da to budete. Vi samo krenite, a univerzum će se postarati za ostalo. Biće vam vrhunski zon, realna priča!”

3.Koji vam je bio najveći strah pre nego što ste krenuli?

Strahinja je malo brinuo da nam ne propadne plan i da nakon mesec dana mora da zove ćaleta i zamoli ga da ode do Western Uniona uz propratno “jesam ti rekao”. Anja kaže da joj nije bilo baš svejedno da ostavi malu firmu svojoj partnerki, ali nije bilo razloga za brigu zato što se ona odlično snalazi.

4.Da li ste napravili neki okvirni plan ili ste odlučili da sve prepustite slučaju?

Ne. Samo smo kupili karte do Kambodže, a ostale planove pravimo kako nam dune i koliko nam je ostalo para u novčaniku (ili koliko nije).

5.Kako se snalazite za keš dok ste na proputovanjima?

Suština je trampa – fotkanje hrane za hranu, smeštaja za smeštaj ili šta već dogovorimo sa vlasnicima smeštaja. Zvuči šašavo, ali ne biste verovali koliko ovim ljudima to treba jer su im prazne sobe zato što izgledaju bezveze na netu. Ako imate bilo koju veštinu, nekom tamo je ona mnogo potrebnija od par dolara koju biste mu dali za sobu ili hranu. Za trampu postoje i sajtovi kao što je workaway.com.
Ako neko razmišlja da se upusti u neku sličnu akciju, napisali smo jedan blog post posvećen našim dosadašnjim iskustvima za snalaženje za keš. Pored staroegipatske metode razmene, naše Whatifness akcije (blog, Instagram, FB i YouTube pa ko šta voli nek izvoli) su nam otvorile vrata za nove poslove, pa su nas angažovale i neke kompanije da radimo slične stvari za njihov marketing.
Neke kompanije su nas i iznenadile mnogo kul gestovima. Prvo smo dobili neku zverinu od telefona da isprati sve naše akcije. Posle nekog vremena, univerzum se postarao i za novu foto opremu preko jedne kompanije, koja je pročitala naš blog post u kome smo pomenuli da smo našu izgubili. Podjednako suluda priča se desila pre 10ak dana, kada smo pustili dimne signale iz Šri Lanke nakon čega smo dobili besplatne avio karte do Barse.

6.Koja destinacija je do sada na vas ostavila najveći utisak?

Šri Lanka i Bejrut. Toplina ljudi, ludilo od prirode i preukusna hrana u slučaju Šri Lanke stvarno nisu kliše. Bejrut (i Biblos) nas je pre neki dan odalamio svojim mediteranskim šarmom, kada smo svratili na jedan dan zbog maratonske pauze između letova. Definitivno, mesto na koje ćemo se vratiti.

7.Da li ste imali neka neprijatna iskustva na vašoj ludoj avanturi?

Dani finansijske neizvesnoti, koji su neminovni kada živite od danas do sutra. Tu su gubljenja novčanika, kartica, udari nepredviđenih troškova, nepoznati tipovi koji vas ne ispoštuju za dogovoreni novac itd. A da ne računamo kad vas isti ti tipovi umesto novca “počaste” tipičnim muškim manikirom, tipičnim azijskim dugačkim noktom kojim čačkaju uvo – koje ih boli za vas.

8.Koja vam je sledeća destinacija?

U ponedeljak krećemo na road trip iz Barselone do Portugala. Prva stanica je Valensija.

9. Šta vam najviše nedostaje?

Anja je do skoro krizirala za sirom, što priznaćete i nije neka drama, pogotovu što smo sada u Španiji. Strahinji reš pečena pljeskavica sa kečapom, pavlakom i kupusom, ali ujutru posle jednog maratonskog izlaska sa ekipom.

10. Šta je ono što će vam ostati u sećanju nakon ove avanture?

Avantura. 24/7.

11. Kada ste pomislili ovo je život i za ovo vredi živeti?

Dok krademo komšijine banane u kambodžanskom selu, kad zalutamo na divlju i potpuno napuštenu plažu na Baliju… kad ti beba sova sleti na rame da izbleji…kad visiš na vratima voza koji prolazi kroz plantaže čajeva u Šri Lanki ili slučajno upoznaš ljude koji te umesto samo do prave informacije odvedu do male avanture u Biblosu… kada odgovaramo na ovo pitanje u pauzi između dva kupanja na Barseloneti.

12. Kada ćete reći dosta je, ajmo kući?

Error 404

13. Pošto ste dosta kretivni, šta je to što vas inspirishe i pokreće?

Najveći izvor inspiracije dolazi iz situacija kada pomislimo – Ovo nema šanse da uspe. Taj makar inamanji “šta ako” momenat ume da rađa sulude ideje.

Dečko iz blokova. Hopeless wanderer i #superserb.

  1. Ko je Ivan Poltoracki?

Dečko iz blokova. Hopeless wanderer i #superserb. http://instagram.com/ivanpoltoracki

  1. Otkud ljubav prema festivalima?

Pre svega, rekao bih da je to ljubav prema muzici. Teško je zamisliti dan, bilo da je na poslu, u kolima, kod kuće… a da ne svira neka muzika. Osećam se neugodno kad čujem tišinu. Festival kao događaj je jedinstvena prilika da čuješ veći broj bendova na istom prostoru i sa finansijske strane daleko ekonomičnija varijanta nego da ideš na pojedinačne koncerte. Ali zapravo srž cele price je ta jedinstvena  atmosfera.

  1. Da li znaš otprilike na koliko si festivala do sada bio?

Iskreno nisam još uvek stavio na papir. Pre neke dve godine sam slučajno nabasao na knjigu #80ravesaroundtheworld koju sam kupio drugarima na poklon. Dok sam pisao posvetu, rešio sam se da napravim svoju verziju liste. Što se tiče broja, trebalo bi da sa krajem predstojeće sezone imam negde oko 30. Long way to go.

  1. Šta te pokreće da stalno upoznaješ i posećuješ nove festivale?

Svaki festival je novo iskustvo, nova atmosfera. Neki prosto legnu, i jedva čekaš reprizu naredne godine, a neke je dovoljno videti samo jednom. Za mene lično, to je prilika da otkriješ neke nove bendove. Onaj momenat kad slučajno zalutaš na neki stejdž, čuješ dobar bit i zashazamuješ trek. Tako su rodile nove uspomene i neraskidiva poznanstva, recimo sa Tesla Boy na našem Exitu, Dear Rouge na Supercrawl festivalu u predgrađu Toronta, i gomilom australijske muzike među kojima su Rufus, Miami Horror, San Cisco, Last Dinosaurs, Tkay Maidza… na Beyond the Valley nedaleko od Melburna.

  1. Kako se odlučiš koji festival ćeš posetiti? Koji su parametri na osnovu kojih donosiš odluku?

Postoji bucket list naravno. Gledam raspored tokom godine, gde se trenutno nalazim i naravno ko je na turneji. Većina programa se ponavlja tako da suviše festivala u sezoni nekad izgubi smisao. Mislim da sam prethodne godine slušao Grimes, Tame Impalu i Disclosure jedno pet puta…

  1. Koji festival je na tebe ostavio najveći utisak?

Burning Man. Mada kategorisati ga kao festival dođe nekako kao understatement. U pustinji sam ostavio srce, dušu i dva prednja zuba! 🙂

  1. Da li možeš da nam ispričaš neki zanimljiv dogadjaj sa nekog festivala?

Pustinja bez mobilnog signala. Lutam biciklom po Blek Rok Sitiju koji hostuje Burning man. Nakon što sam već drugo veče za redom izgubio društvo sa kojim sam došao, sedam u bar i ćaskam sa likom koji  služi viski pomešan sa sokom od kiselih krastavaca. Upoznajem se sa Britankom koja je pored mene,  jedna od ređih Evropljanina na festivalu. Nekoliko čašica kasnije, naša družina se proširuje i krećemo da vozimo bicikle daleko od improvizovanog grada, u potrazi za roze srcetom na horizontu, koje označava tajnu lokaciju na kojoj se održava žurka sa hiljade burnera. Nailazimo na monster truck, Jan-a Bloomquist-a, rejv usred peščane oluje i uz melodine bitove dočekujemo rađanje sunca koje pretapa boje oblaka od ljubičaste do zlatno narandžaste. Noć za pamćenje.

  1. Da li si imao neka neprijatna iskustva?

Iskreno ne. Uglavnom se to svodi na last minute promene u lajn up-u. Prošle godine na Islandu, nedelju dana pred Secret Solstice festival, rešili su da rotiraju schedule, i dadaju četvrti dan ekstra. Naravno da je to za nekoga super, ali je za mene, koji sam  imao rezervisanu povratnu avionski kartu, rezultiralo time da propustim nastup Die Antwoord. Još uvek ih nisam čuo live…

  1. Da li sam obilaziš festival ili imaš ekipu? Ako obilaziš sam, da li možeš da daš neki savet na šta sve treba da se obrati pažnja?

Većinom počinjem sam, a do kraja završim sa nekih desetak novih prijatelja. Za mene je to neki vid rituala. Kada prvi put dođem na festival, volim da stignem ranije da obiđem teritoriju. Osetim atmosferu, pogledam instalacije, food court, a posle toga se sve uglavnom svodi na trku sa stejdža na stejdž kako bi gladan muzike, uhvatio po malo od svačega.

  1. Da li možeš da daš savet mladim ljudima, kako da što jeftinije odu na festivale?

Svakako – planirajte godinu dana unapred. Samo na ceni karte možete uštedeti i do 30-40 %. Postoji i svojevrsni lajfhak što se tiče velikih festival, ako ste spremni da reskirate. Dođete do festivalske zone i   sačekate bukvalno poslednji momenat nekoliko sati pred sam početak festivala da kupite kartu online. Može se desiti da  je zapravo platite i jeftinije nego što je bila u originalnoj prodaji.

  1. Koji festival je sledeći u planu?

Krajem maja palim na Primavera Sound u Barsu. Jedinstvena prilika da čujem Grace Jones live. GILF prve klase . Takođe, pokušaću da se poslužim svojim savetom iz pitanja gore da nađem način da nabavim kartu za Glastonubury. Sledeće godine prave pauzu radi prezervacije zemljišta na Worthy farmi, i nakon toga se sele sa originalne lokacije nakon 35 edicija festivala. Glastonbury zauzima važno mesto u Britanskoj kulturi i smatram da svakako zaslužuje i mesto na ovoj listi. A ujedno će biti i moje prvo britansko festivalsko iskustvo. Gumene čizme, gomila blata i piva, i sve što ide uz to. Ukoliko znate nekoga ko može da pomogne u nabavci karte, usrećićete jednog fest grupija više nego što ikada možete zamisliti.

  1. Kada ćeš reći – E dosta je bilo, sve sam video?

Pitajte me ponovo kad stignem do 80 !

  1. Koji festival je po tebi, je must visit?

Guča, Roskilde, Tomorrowland i Burning man za Graduation.

  1. Kako se organizuješ da obiđeš i vidiš toliko festivala na različitm krajevima sveta?

Uglavnom se trudim da iskombinujem sa putavanjima. Određeni festival su sami po sebi destinacija, kao recimo Coachella i Ultra Miami ove godine, dok nekad prosto gladam šta je u blizini u vreme kada sam u nekoj zermlji. Tako sam recimo otkrio Estereo Picnic u Kolumbiji. Definitivno pretendent za najbolju festivalsku ekipu koju sam ikada upoznao.

  1. Kada se slegnu utisci i kada prođe neko vreme, šta je ono što ti ostane u sećanju (ljudi, atmosfera, dobri nastupi…).

Bez razmišljanja to su ljudi i prijateljstva koje sam stekao na festivalima. Recimo za primer Berlin festival na kome sam trebao da se sretnem sa drugarima iz Srbije. Kupio sam karte nekoliko meseci unapred, drugari su u međuvremenu svi otkazali I rešio sam da krenem sam.

Pre nego što sam stigao do festivalske zone, vesela ekipa iz bara pored koga sam prolazio me je pozvala da im se pridružim rečenicom: “Da li znaš da ovde služe besplatno pivo?”. Tako je sampling Pilsner Urquell-a spojio jednog Srbina, Kanađanina, dva Australijanca, troje Iraca i gomilu Britanaca koji su proveli nezaboravnih tri dana kako na festivalu, tako i istražujući berlinske klubove. I dan danas, tri godine kasnije, oni su svi moji dragi prijatelji. Kanađanina često viđam u Berlinu, Australijanci su me dočekali u njihovom rodnom Pertu,a sa ostatkom ekipe smo posetili Melt, Oktoberfest i ove godine dolaze kod nas na Exit.

  1. Najbolji koncert u životu?

Mumford & Sons u Beču prošle godine.

  1. Najgotivnije mesto u kome si bio ikada?

Barbecue Chicken Waffle food truck u Hamiltonu, Toronto. Best munchies ever.

  1. Šta je za tebe inspiracija?

Akustična verzija pesme Back to Back grupe Wolfgang.

Devenir, immortel et puis mourir

1. Ko se krije iza pseudonima Senka?

Ko iz senke kontroliše Senku – ja sam student treće godine Arhitektonskog fakulteta i ime mi je Senka Radović.

2
2. Kako si došla na ideju da tehno muziku prikažeš vizuelno? Zašto baš tehno muziku?

Različita muzika, različite reči i doživljaji se interpretiraju na drugačije načine, izazivaju različite stvari u svakom pojedincu – dosta toga radim, ne samo sa tehno muzikom, nadam se da će se jednog dana ukazati prilika da svet vidi, i procesuira još nešto. Kroz život sam prošla dosta muzičkih žanrova, i dan-danas slušam veći deo toga i postoje kojekakve varijacije na temu predstavljanja, vizualizacije muzike kroz sliku. Tehno je jedan od izazovnijih primera gde je to uočljivo, s obzirom na to da je neophodno kod nečega što se ne može nazvati taktilnim, na prvi pogled monotonog i repetitivnog, uključiti još čula sem sluha – dodirujem zvuk i mirišem boje.

3. U čemu sve pronalaziš inspiraciju?

Inspiraciju nalazim u svemu – pre svega u sirovim stvarima, za nekoga morbidnim, mračnim – intenzivne, otrovne boje koje se spajaju u igri nespojivih motiva iz svakodnevnog života, flore, faune, poezije, filma i muzike.

4. Ko te najviše podržava u tvom radu?

U radu me podržavaju najbliži ljudi koje poznajem, prijatelji i porodica, međutim, najdraži su mi najiskreniji komentari ljudi koje ne poznajem, samim tim nepristrasnim po pitanju mog rada.

5. Ko je tvoja najveća inspiracija?

Ne bih navela konkretnu ličnost kao inspiraciju, ali da, postoje različite ličnosti iz različitih oblasti umetnosti i kulture koje me podstiču na stvaralaštvo i otvaraju vidike u novim pravcima.

14883486_1751821621731371_5303094762128001834_o

6. Da li planiraš neke izložbe? Da li ljudi mogu negde da vide tvoje radove?

Do toga uglavnom dolazi spontano, pre svega bih sakupila materijal, već radim na nekim projektima. Dosta toga nastaje u saradnji sa brendom “Slavimo umetnost”. Radovi se mogu pogledati na mojoj Facebook stranici koja se, originalno, zove SENKA.

7. Da li je ovo nešto čime definitivno želiš da se baviš u budućnosti, ili još uvek pronalaziš sebe?

Počelo je iz hobija i potrebe da prikažem i determinišem svet na sebi svojstven način, samim tim možda okupim i priključim se ‘svojima’. Da, definitivno želim da se bavim ovim poslom koji se takođe ne može definisati kao generički tip zanimanja jer je i pojam umetnosti, sam po sebi, ekstremno opširan i nije lako odrediv. Pronalazim se u tom smislu da još tragam kroz različite stilove.

14883486_1751821621731371_5303094762128001834_o

8. Inspirishi Me u tri reči?

Recimo iz filma A bout de soufflé – devenir immortel et puis mourir – ekspresionistički, sirovo, i pre svega, iskreno.

NEXT Festival – spoj muzike i humanosti

  1. Šta vas je inspirisalo da pokrenete jedan tako sjajan festival?

Ideja za NEXT festival kao muzičko humanitarni događaj stvorena je 2013. godine i od samog početka imali smo ambiciju da se NEXT razvije u muzički festival koji će se tradicionalno održavati u Užicu svake godine. Cilj nam je da pored odličnog muzičkog programa i zabave, kreiranjem kulturnih sadržaja pošaljemo važne poruke o solidarnosti i humanosti i tako pružimo pomoć onima kojima je najpotrebnija.

  1. Humanitarni rad je jako bitan za ljude iz Shift 2, koje humanitarne akcije ste organizovali pored Next festivala?

Tokom predhodnih godina realizovali smo mnogo uspešnih projekata zajedno sa našim stručnim timom. Izgradili smo prvi skejt park zatvorenog tipa u Srbiji. Organizovali smo mnoge akcije čišćenja i sređivanja grada među kojima i uređenje parka za mlade kao i razne sportske događaje. Zajedno sa planinarskim udruženjima smo kroz projekat napravili 40 smerova za sportsko penjanje na prirodnim stenama i još mnoge druge projekte i ativnosti.

  1. Kome su ove godine namenjena sredstva koja će biti prikupljena na ovom festvalu?

Sva prikupljena sredstva biće donirana društvu za nedovoljno razvijena lica MNRL “Anđeli” za kupovinu nameštaja potrebnog za opremanje prostorija i za njihove aktivnosti tokom godine.

  1. Šta posetioci mogu očekivati na NEXT Festivalu ove godine?

Na dva stejdža Public i 031 Republic nastupaće neka od vodećih imena domaće rok i elektronske scene. Zvezde NEXT festivala biće kultni Dado Topić & Time after Time bend zatim jedan od najpoznatijih domaćih di džejeva i producenata Dejan Milićević, popularni beogradski funk rock bend Deca Loših Muzičara, MKDSL, DJ Marko Vuković, Hadži Prodane Duše, Organizam i mnogi drugi. Na festivalu će pored afirmisanih i poznatih imena muzičke scene nastupati i lokalni i neafirmisani bendovi koje želimo da kroz učestvovanje i kontakte sa gostujućim bendovima  motivišemo da se dalje usavršavaju i razvijaju kao i da se uključe u scenu.

event_cover_najava_02

  1. Koju muzičku zvezdu biste voleli da vidite na Next Festivalu u sledeće godine?

Dubiozu Kolektiv, Partibrejkerse, SARS, Neverne Bebe kao i džejeve Guy J, RPR Soundsystem, Barac i Ion Ludwig.

  1. Šta biste preporučili posetiocima, koji nisu iz Užica, da obiđu i vide u ovom gradu?

Ako volite da dobro pojedete, popijete i provedete se, na pravom ste mestu! Pršuta, slanina, kobasica, sir, kajmak – užički su specijaliteti i deo tradicije užičkog kraja. Čuvena užička komplet lepinja, poznata kao i lepinja “sa sve”. Posetu Užicu ćete sigurno dugo pamtiti jer će Vas domaćin sigurno odvesti na „kompletaju”. Takođe, ovde se spravlja dobra rakija, „ljuta“ i “meka“. Ona je narodni lek, spas za dušu, ona je pesma i ljuta muka, inspiracija i problem.

Pored ukusnih specijaliteta predlažemo da posetite Hidrocentralu na reci Djetinji prvu u Evropi drugu u svetu posle centrale na Nijagari, Stari Grad, Potpećku pećinu, velelepni spomenik palim žrtvama u II Svetskom ratu na Kadinjači, Gradski muzej, Jokanovića kuću, Trg partizana – jedan od najvećih trgova na Balkanu koji je Tito izgradio Užičanima, zatim gradsku plažu, kanjon reke Đetinje a tu su uvek i obodi samog grada – planine Zlatibor, Zlatar i Tara.

  1. Šta je za vas inspiracija i šta je to što vas inspirishe?

To je nešto što mi želimo da promenimo i zbog čega organizacija Shift 2 deluje svojim programom. Naša misija je da sve projekte koje organizujemo ne odvajamo od plemenitog, humanitarnog i edukativnog karaktera. Poruke solidarnosti i pomoći različitim grupama su naš cilj i motivacija celog tima koji vredno radi na realizaciji svih naših ideja. Želimo da inspirišemo što više mladih da se uključe u pokret.

 

Beograd je da se voli

1. Kako je nastala ideja o besplatnim pešačkim turama kroz Beograd?

Ideja o besplatnim pešačkim turama postoji već mnogo godina, a naš idejni tvorac je konkretno upoznat sa takvim turama prilikom posete u Meksiko sitiju.

2. Koja je tvoja omiljena priča o Beogradu?

Ima ih puno, ali jedna od najomiljenijih je o jedinstvenoj geografskoj poziciji na ušću dveju velikih reka između Balkana i Srednje Evrope.

3. Odakle su najčešće strani turisti koji posećuju ture koje vodiš?

Najviše imam gostiju iz Nemačke, Australije, Turske, Španije, Velike Britanije, Amerike, Kanade, Poljske, Italije, Izraela

17571740_10211417984100634_131812844_o (1)

4. Šta ljude najviše zanima, šta im se najviše dopada?

Zanima ih naša kultura, istorija, noćni zivot, mišljenje o nezavisnosti Kosova i Metohije. Najviše im se dopadaju ljudi, gostoprimstvo, hrana.

5. Na koje priče o Beogradu turisti najbolje reaguju, šta im je najfascinantije?

Najbolje reakcije su na nikada dosadnu, više od 2 hiljade godina dugu, istoriju grada. Takođe, najfascinantnije im je kako su kafići puni, a tako velika nezaposlenost i loš standard, ne znaju kako to ide jedno sa drugim. 🙂

6. Kako i da li reaguju na to da trenutno u gradu ne postoji ni jedan otvoren državni muzej?

Moji gosti i ja ne brinemo previše o tome, mislim da oni imaju apsolutno poverenje u moje turističko vođenje i ono što im pokazujem i preporučujem, ali bude i razočaranih, pre svega, zbog Narodnog muzeja i Muzeja Moderne umetnosti stoga će biti zaista sjajno, ukoliko se ovi muzeji otvore uskoro.

7. Da li ih vodiš na ozbiljne, ili više casual ture? 😀 

Sve ture vodim na najozbiljniji profesinalni i opušten način, ali gostima prilazim sa pažnjom i strpljenjem na nivou gosta koji želi da nauči nešto o Srbiji i Beogradu.

17668662_10211417984180636_827936289_o

8. Odakle crpiš inspiraciju za vođenja?

Inspiraciju crpim iz slavne istorije našeg naroda, lepote beogradskih ulica, moći beogradskih reka, lepote neba iznad grada i par ljudi sa kojima godinama sarađujem.

9. Šta sve moraš da imaš sa sobom od „opreme“?

Glavna je ona ljudska oprema iz unutrašnjosti bića, to su dobro raspoloženje, osmeh, ljubav, gostoprimstvo, a od tehničke tu su fotografije, mape, čokanjčići i razni poklončići.

10. Da li dolaze sa predrasudama?

Ponekad, jer se na žalost ozbiljna ‘reklama’ o Srbiji u svetu završila devedesetih godina, ali sve se da dovesti na svoje mesto, između ostalog i zato sam tu, da ih eliminišem.

11. Neko stresno iskustvo prilikom vođenja ture?

Iako sam odradio  oko 1750 tura ništa stresno i vredno pomena se nije desilo. Za pozitivnom energijom tragam, pozitivu i dobijam, fizika je to. 🙂

12. Da li se strancima sviđa naš mentalitet i kultura?

Uglavnom da, vole našu srdačnost i ponos, al manje im se sviđa što glasno pričamo i pušimo u zatvorenom prostoru.

13. Koja su im najčešča pitanja?

Gde da izađu u provod… Gde da pojedu dobru domaću hranu.

14. Koji je tvoj omiljeni kutak u Beogradu i zašto?

Trg Republike, zato što je to početak svake nove gradske avanture sa gostima iz celog sveta i zato što tu uvek osećam moć i duh večnog Beograda, jer na trgu uvek neko nekog čekaće, sve dok voda teče Dunavom i Savom.

15. Inspirishi me u 3 reči?

Voli… Putuj… Živi!

Tradicija na moderan način – Shajka Streetwear

  1. Da li možemo da znamo ko stoji iza ovog kreativnog domaćeg modnog brenda?

Ja sam Ana Mićković, imam 26 godina i bavim se modnim dizajnom. Završila sam Fakultet Primenjenih Umetnosti u Beogradu, odsek savremeno odevanje. Usavršila sam svoje znanje na master studijama na Ravensbourne fakultetu u Londonu. Posle završenih studija sam radila za modne kuće Gareth Pugh i Erdem.

  1. Kako si došla na ideju da uradiš nešto tako drugačije i originalno?

Ideja se rodila posle jedne posete Etnografskom muzeju. Imala sam potrebu da se bolje upoznam sa nacionalnom nošnjom.  Sve se dogadjalo u vreme mojih priprema za odlazak u London na master studije. Htela sam da predstavim našu srpsku nacionalnu kapu na moderan način. Tako, korak po korak, obrela sam se u Londonu sa Shajkom na glavi.

  1. Šta je poslužilo kao inspiracija za ove kape?

Ručni rad na svili, pamuku, čoji su neprocenjiva vrednost i inspiracija. Osmišljavajuci novi imidz šajkače, moja ideja je bila: ”kapa za sve prilike”, ”kapa za sve uzraste”, modni detalj, suvenir, uspomena iz Srbije. Igrala sam se sa printovima i bojama da bih postigla urbani efekat.

1

  1. Navedi pet reči koje najbolje definišu tvoj kreativni pristup?

Otvorenost, inovacija, igra, proporcija, detalj.

_Z1A8223 sh

  1. Omiljeno mesto u Srbiji i zašto?

Beograd, jer to je mesto koje najbolje poznajem i osećam.

  1. Nabroj stvari koje te inspirišu u Srbiji?

Posebno me inspiriše naša sposobnost i talenat da dosegnemo svetski vrh u svim oblastima kulture, iako smo mala zemlja.

  1. Da li postoje neki domaći brendovi za koje smatrate da su svetskog kalibra?

Srpska modna scena ima puno kvalitetnih mladih umetnika koji su “new wave” srpskog vizionarskog dizajna. Verujem da će uspeti i naći svoje zasluženo mesto na modnoj sceni Srbije.

  1. Gde sve mogu da se kupe Shajke?

Na našoj Facebook stranici (https://www.facebook.com/shajka.streetwear/ ) i instagram profilu @shajka.streetwear možete poručiti svoju Shajku. Takodje, Shajku možete kupiti online na http://www.malasrpskaprodavnica.com/ ili u Mini Concept Prodavnici na Košutnjaku, Aleksandar klub.

KIČMA MORA DA IZDRŽI

1. Kojo, da li bi se kandidovao u sledećem „krugu“ ?

Naravno da ne.

2. Da li postoji audio zapis pesme „Depresija“ iz filma „Dečko koji obećava“ ?

Pa ne, možda postoji originalna traka iz studija Enca Lesića, (nažalost nedavno preminulog), negde u dokumentaciji Avala filma, ali koliko znam ta je kuća u problemu.

3. Šta znači ime Disciplina Kičme?

Bubnjar s kojim sam osnovao ovu grupu Nenad Krasavac – Kele i ja smo dali takvo ime grupi. Ja sam predložio Disciplina, a Kele kičme. Značenje je prilično jasno, uspravna kičma, nepokolebljivost, nema saginjanja itd, zar ne? Mada je u stvari pri davanju imena grupi najbitnija zvučnost tih reči.

4. Koja je uopšte pozadina ideje stvaranja Zelenog Zuba kao lika, počevši od imena, pa do osobina i ukusa u jelu i piću?

Zeleni Zub se prvi put oglašava svojim recenzijama koncerata i tekstovima u jugoslovenskom rock časopisu “Džuboks”, 1980. godine, a kasnije se pojavljuje i kao producent albuma Discipline kičme, grupe Boye, (postoji i album Discipline kičme “Zeleni Zub na planeti dosade”, na kojem je i pesma “Zeleni Zub”, iz 1989),  da bi sve to kulminiralo filmskom ekranizacijom njegovih doživljaja, u filmu “Kako je propao rokenrol”. Samo ime Zeleni Zub zaista ima veze sa tadašnjim stanjem i bojom zuba ovog koji vam sad odgovara na pitanja, a što se osobina tiče, većina toga je u vezi ili aludira na nešto iz opusa Discipline kičme. Ako misliš konkretno na “te čelično-plave oči kao glečeri jezera Mičigen…”, to je citat iz mog omiljenog serijala pisanih romana “Vajat Erp”, čija bukvalno svaka epizoda sadrži taj opis, dok je “ukus u jelu i piću” Zelenog Zuba naravno “ukus u jelu i piću” njegovog tvorca.

5. Da li Zeleni zub stvarno prezire slavu?

Da, on ne ide na partije i nekave promocije, ne pojavljuje se često u javnosti i između ostalog je i iz tog razloga evoluirao u Crnog Zuba (Black Tooth) devedesetih.

6. Postoji li plan da se duvačka sekcija vrati u Disciplinu?

Pa ne, ne možemo nazad da se vraćamo, a od od pre godinu dana imamo usnu harmoniku u grupi, koja osim svoje boje, u starim pesmama rekreira te duvačke linije. Tužna činjenica je i da je originalni trubač Zerkman preminuo prošle godine.

7. Postoji li mogućnost objavljivanja DVD-a, sa svim svim dosad snimljenim video spotovima , uživo nastupima i slično od DaK?

To bi bilo dosta glomazno, grupa postoji već  33 godina, međutim, upravo se ovih dana konačno pojavljuje dugo najavljivani boxset u izdanju Mascom records, po imenu “Ove ruke nisu male…3”, koji se sastoji od 3 CD-a, jednog DVD-a i bookleta. Na CD-ima se nalaze “Najlepši hitovi!Uživo” (1986), “Dečija pesma”(1988), “Zeleni Zub na planeti dosade” (1989), “Nova iznenađenja za nova pokolenja” (1991), uz dodatne bonuse, dok je na DVD –u kolaž raznoraznih video – snimaka, TV nastupa, nekih spotova, intervjua, kao i koncerata iz tog perioda karijere Discipline kičme. Prilično jako izdanje, moram da primetim.

8. Kojo, da li i pored discipline, kičma može da izdrži sve ovo?

Mora, jer drugačije ne ide.

9. Da li je buka u modi?

Zauvek. To su  te neprolazne vrednosti.

10. Kojo, šta ti daje snagu za onako odlične i žestoke svirke uživo? Bio sam pre par godina u Varaždinu i bilo je odlično… 

Hvala lepo. Band se uvek raduje svakom nastupu, što se verovatno da osetiti. Inače, bina je mesto gde se zaista suočavaš sa samim sobom i gde nema vremena ni mogućnosti za one situacije ili greške koje možda i činiš svakodnevno. Sam čin uključivanja u pojačalo je inače svojevrsni ritual, ta iskonska buka koja se desi tog momenta je ono realno i istinito. Sve dokle god tako osećaš muziku i svoje sviranje, publika će to takođe shvatiti na isti način, tako ja to doživljavam.

11. Kada možemo očekivati koncert u Zagrebu?

Pa svirali smo Tvornicu u maju ove godine i bilo je jako dobro, puno ljudi, mislim da smo tamo ponovo u slično vreme iduće godine.

12. Kad ćes u Australiju?

Možda nekad… Kada neka grupa ima produkte, dakle izdanja licencirana ili realizovana na tom i tom tržištu, onda ona može da razmišlja i o nastupima u toj zemlji. Sve ostalo je sviranje za iseljeničke matice, ili po nekim malim klubićima, skvotovima ili je pak u domenu nekih izolovanih slučajeva, što sve samo po sebi ne mora da bude loše. Ako je neko zainteresovan i uspemo da se dogovorimo, tu smo.

13. Da li bi se slikao sa svojim fanovima DaK?

Pa to sve vreme i radim, otkako je autogram prestao da bude aktuelna stvar, jer sada svi imaju foto-aparat u mobilnom i samo se slikaju i to kače po FB profilima. Neki put to i odbijem, kad vidim da je ta osoba neko ko se samo slika sa navodnim celebriti ličnostima, pa eto da doda još jednu u svoju kolekciju, pritom je jasno da ne zna nijednu moju pesmu.

14. Postoji infromacija o početku događaja „Neukusu treba reći NE!“ u SKC-u, ali do kada će da traje? Da li se zna kada bi otprilike mogla da nastupa Disciplina Kitchme?

Sve se zna. Ulaz je već od 17.30, Za Dž., 18osam23, Bo i Straight Mickey and The Boyz će svirati po pola sata, prvi band počinje u 18.30, a Disciplin A Kitschme će nastupiti oko 21.30. Sve neće trajati duže od ponoći.

15. Kojo, jel’ tačno da je Disciplina Kičme najbolja jugoslovenska grupa svih vremena ?

Apsolutno tačno, ko drukčije kaže, kleveće i laže.

16. Kojo, šta smo ovo uradili od zemlje?

Ne znam šta ste uradili, niti šta vam je to trebalo. (Ovo nije upućeno direktno onome koje postavio pitanje.)

RUPA

Ustala sam sa rupom u stomaku i četiri sata kontemplirala kako da tu rupu popunim. Bilo mi je hladno da izađem i preduzmem nešto, ali toplo da kontempliram. Što znači da sam imala vremena u svom životu da 4 sata samo budem gladna. To je mnogo vremena.
U nekom trenutku, kada je rupa ozbiljno pripretila da će da me proguta, nakanim se da odem do pekare po burek. Krenem ja napolje, uvučena u jaknu i glavom i rukama, samo mi oči vire i gledaju gde idem. Na ćošku kod kafane stoji stariji ciga, sa cegerom iz kog viri pas i prosi. Prosi sa osmehom, i sa psom.
– Daj gospođice koji dinar, Bog će ti da sreću i zdravlje.
„Šarmantna i duhovita“ kao i uvek, dobacim ja cigi:
– Jel, može taj Bog da mi da neki slobodan dan, a? Mislim ako već komuniciraš s njim, da mi središ? I produžim. Čujem smeh iza svojih leđa, i cigu kako dovikuje:
– Evo meni je svaki dan slobodan, pa mi to nije garantovalo ni zdravlje ni sreću. Garantovalo mi samo glad.
Stanem ja. I stojim tako neko vreme pa se okrenem na peti i vratim do njega.

Pas proviri iz torbe pa pomazim psa i pas me lizne. Kaže ciga: ”Sviđaš mu se gospođice, izgleda si dobar čovek.”

Vadim pare i dajem mu, nasmejem se, reko’ , evo da bar glad rešimo kad ne možemo zdravlje i sreću i drugi put krećem ka pekari.
Vraćam se istim putem sa burekom, kad ciga i dalje stoji tu na istom mestu, sa francuskim hlebom.
– Ej gospođice, ‘oćeš malo kifle?
– Ne mogu hvala, samo vi jedite, vi ste gladni.
Kaže ciga: “Jesam, al’ sam i sam. Ako ti gadno ti nemoj. “
I tako gospođica, u svojim tridesetim kod kafane na ćošku stoji i deli kiflu sa ciganinom. Nije joj hladno, smeje se, a nije više ni gladna, a on nije sam.
Ljudi prolaze, gledaju u mene, gledaju u nas, a meni toplo. Užasno mi je toplo. Ona rupa je konačno popunjena. Rupa nije bila glad.
Burek je pojeo pas.