admin

Bolivude, spasi nas!

U susret 52. BITEF-u razgovarali smo sa Majom Pelević o njenoj novoj predstavi Bolivud, koja će se ove godine naći u glavnom programu festivala.

1. Zašto baš Bolivud?

Bolivud ima u sebi tu žanrovsku eklektiku koja može vrlo lepo da korespondira sa našom šarolikom tranzicionom realnošću. On u sebi sadrži spoj istoka i zapada, treš estetiku i društvenu kritiku, klasne teme i melodramu, mjuzikl i ozbiljnu dramsku radnju, tradiciju i popularnu kulturu, realizam i naučnu fantastiku, tako da po mnogo čemu može da nas podseti na ovo vreme u kome trenutno živimo. Tako da je Bolivud bilo dobro polazište za priču o ovom našem istočnoevropskom Bolivudu, divljoj privatizaciji i propadanju društvenih vrednosti, a opet i o želji za promenom i boljom budućnošću.

2. Da li si u samom startu videla ovo kao mjuzikl?

Od starta sam to videla kao muzičku predstavu i bilo mi je jasno da će se sigurno kretati u tim okvirima. A ovaj projekat je bio idealna prilika da sa kompozitorkom Anjom Djordjevic, sa kojom sam radila razne stvari u pozorištu i van njega, napravim nešto gde ćemo moći da objedinimo sve što smo do sada radile. Ono što je nastalo kao rezultat samog procesa je ta žanrovska mešavina u muzičkom smislu tako da se medju songovima nalaze i himne, koračnice, šlageri, dečije pesme, pop muzika…

3. Koji song iz komada ti je posebno drag/značajan i zašto?

To se isto menjalo tokom procesa. U početku mi je omiljeni song bio “Mladost jede svoju decu” jer mi se jako dopalo kako je Anja uspela da postigne taj gorki sarkastični ton u okviru naizgled bezazlene dečije pesmice. A onda mi je postao i ostao omiljeni “Bolivude, spasi nas” jer u emotivnom smislu govori o našoj očajničkoj želji da pronadjemo izlaz u nečemu što zapravo ne postoji.

4. Da li nam je aktivizam u pozorištu neophodan danas?

Ono što je najveći problem pored jedne strašno inertne klime je to što ljudi više ni u šta ne veruju. A ne znaju ni tačno u šta mogu da veruju jer su nam svima toliko puta očekivanja bila izneverena. U tom smislu pozorište može da ima ulogu kritike, preispitivanja raznih ideja i mogućnosti, al mislim da je danas da bi se stvari konačno pokrenule iz mrtve tačke najneophodnija masovna društvena mobilizacija. Nažalost, ne vidim da će se to desiti u skorijoj budućnosti pa eto onda bar možemo kroz pozorište da progovaramo i pregovaramo da ne bismo potpuno poludeli.

5. Koliko nas ovakvo političko uređenje i sveopšti nemar zaista vode ka “svetu bez ljudi“?

Vrlo. Ali čini mi se ne toliko u svet bez ljudi koliko u svet bez normalnih ljudi. Vodi nas u svet u kome će s jedne strane dominirati surova logika kapitala i njenih sledbenika i poltrona u idealnoj kombinaciji sa fašizmom i desnicom, a s druge će biti svi ostali pomireni sa sudbinom ili ubijeni (u pojam).

6. Čini se kao da nade često nema, kako i šta menjati pa da naša budućnost zaista i bude neka svetlija od ove koja je sada pred nama?

Prošle godine sam sa Igorom Korugom radila predstavu “Nema nade” koja govori o tome da nam je danas jedino preostalo da prihvatimo beznadežnost u kojoj smo se našli. Pa možda odatle da probamo polako da gradimo bolju budućnost, ali svesni toga da je verovatno nećemo dočekati. Jer što bi rekao Žižek svetlo na kraju tunela je najčešće voz koji ti dolazi u susret.

7. Inspirishi nas u tri reči?

Nikad nije kasno.

RETROSPEKTAKL – PARTY KOJI SVI JEDVA ČEKAMO

Povodom žurke kojom obeležava 20 godina dugu karijeru razgovarali smo sa našim najpoznatijim DJ-em Markom Nastićem o njegovom radu, budućim planovima i svemu što nam priprema za 19. maj!

I, da li je sve spremno za Retrospektakl? 🙂

I više nego spremno. Visinske pripreme su u toku! Bacio sam se na zdravu hranu, sport i duge šetnje zbog količine prašine koju moram svakodnevno da skinem sa ploča koje nisam dirao, pa, dvadesetak godina 🙂

Kako si zamislio ceo parti? Koga će sve ljudi imati priliku da čuju zajedno sa tobom?

Sam kocept partija je da prođemo kroz 20 godina muzike koja je vezana za moju karijeru. Svi ljudi sa line up-a bili su uz mene i puštali sa mnom muziku tokom svih tih godina, pa mi je velika čast da su pristali da me podrže i ovog puta. Počećemo od muzike 2017. i ići unazad ka 90ima. Biću na stejdžu celo veče, dok će se njih 31, koliko smo uspeli da uglavimo u 8+ sati (toliko će trajati događaj), smenjivati i raditi jedan veliki b2b set. To će biti jedno pravo muzičko putovanje kroz vreme gde ćemo oživeti neke stare emocije i podsetiti se muzičkih hitova iz tog perioda.

Da li nam možeš otkriti makar jedan track koji će ljudi uživo čuti 19. maja?

Mogu… i više! Technasia – Force, Dave Clarke – Compass, Da Rebells – House Nation Under The Groove… U svakom slučaju lista je velika i moram da se uskladim sa ostalim dj-evima, što je dosta veliki posao, kako za mene, tako i za sve njih. Ipak, mislim da će ta doza neizvesnosti upravo biti i začin celog eventa, jer, iz iskustva znam, što je izazov veći to je bolji miks. A ovaj će trajati 7, 8h, pa mora da bude najbolji!

Kada bi mogao da istakneš 3 najbitnije stvari koje su ti se desile u karijeri tokom ovih 20 godina, koje bi to bile?

Kad pomislim na svoju karijeru, pomislim na velika prijateljstva, pa su upravo svi ti ljudi prva stavka – moji dobri drugovi sa kojima sam odrastao i prošao sve to što je bilo lepo, ali i ružno. Druga stvar na koju pomislim jeste moja prva ploča koju sam izdao i koliko me je to učinilo srećnim, dok je treća, studio koji sam nedavno otvorio, a taj potez ujedno markira novo poglavlje kako u životu, tako i u karijeri, jer sam počeo ozbiljnije da se bavim produkcijom.

Po čemu pamtiš svoje početke?

Po beskrajno mnogo sati provedenih u miksovanju, i isto toliko sati provedenih u traženju nove muzike.

S obzirom da godinama stvaraš, koliko i kako se tvoj stil menjao tokom vremena?

S godinama se menjao moj muzički ukus, pa tako i pravci u kojima sam se pronalazio. S obzirom da sam rastao uz techno i tech-house, a profilisao se kao techno dj, čini mi se da me publika i dalje prepoznaje po takvim setovima. Ipak, ja danas puštam pretežno minimal i često mi se ljudi žale zbog toga, žele taj moj neki stariji vajb. A u stvari užasno mi je zanimljivo i volim da u svojim setovima kombinujem stare tjunove sa novim da ljudi to ni ne primete, i čak se i žale zašto nema tih starih traka. 🙂

Gde vidiš sebe i svoju muziku za, recimo, 20 godina?

Kad sam počinjao, sa technom, nisam znao gde će to sve otići, već sam pratio osećaj, pa se baš tako, neplanski, moja muzika gradila. Isto tako i dan danas nisam siguran gde će me muzičko putovanje odvesti, ali – preferiram toplije krajeve 🙂

Šta slušaš ovih dana?

Ovih dana sam slušao uglavnom muziku koju ću puštati 19. maja, jer treba proći kroz sve to i osmisliti pravac u kom će set ići. Pored toga, slušam radio – pre svega ono što uhvatim u kolima, u saobraćaju. U nekom momentu ove nedelje sam slušao Jean Michelle Jarre – Magnetic Fields.

Kako ti, kao pionir elektronske scene, vidiš sve veću pojavu i popularizaciju DJ-eva? Koji su to klinci čiji rad ceniš?

Cela ta situacija je, rekao bih, izrodila dve struje: jedna bi bila sačinjena od ljudi koji su duboko u muzici, ona ih vozi i istinski žele da joj se posvete, dok je s druge strane dosta, biću grub, netalentovanih ljudi, fokusiranih na medije, jer im je jedini cilj i jedino sigurno da na taj način proguraju sebe. Meni se čini da artist koji provodi puno vremena u studiu nema vremena za promociju i samopromociju, a upravo zbog toga ovi drugi češće dolaze do izražaja. S obzirom da imam dugogodišnju karijeru, uvek sam se trudio da dam podršku mnogim mladim artistima za koje smatram da delimo istu viziju i poruku muzike, pa u tom smislu želim da ih učinim vidljivijim, smatram da zaslužuju. U ovom momentu volim rad mladih producenata kao što su Layzie, Mene, Luka Vuković, Nemanja Vanović, Milovan Stojanović, Petar Milićević, Slobodan Živanović, Runy, Aleksandar Grum, Lukavi, Depra, Sloxxx… Ima dosta talentovanih djeva, da ih ne nabrajam sve, uglavnom su česti i dragi gosti u mom Social Club-u, jer volim da podržim i poguram ljude kojima je muzika najbitnija i pokreće ih. Od 25. maja nastavljamo tradiciju i Social Club se seli u letnju ediciju, u Techno Bar Radost.

Inspirishi nas u 3 reči… 🙂

Dođi na Retrospektakl!

Fotografije: Željko Kovačević

OLIMP – U SLAVU KULTA TRAGEDIJE

Šta sve raditi u toku predstave koja traje 24 sata?

Nakon Antverpena, Berlina, Jerusalima, Atine, Avinjona i Tel Aviva ekskluzivno u Beogradu publika će imati priliku da prisustvuje pozorišnom spektaklu OLIMP – U SLAVU KULTA TRAGEDIJE – PREDSTAVA OD 24 SATA, koji će 23. septembra svečano otvoriti 51. BITEF u Sava Centru u 18.00 časova.

Jedan od glavnih događaja ovogodišnjeg 51.Bitefa, a izvesno njegov najveći kuriozitet, jeste gostovanje predstave Olimp proslavljenog belgijskog reditelja Jana Fabra. Ova predstava traje puna 24 sata, a zasniva se na celokupnoj grčkoj mitologiji, onako kako je ona artikulisana u Homerovim epovima i tragedijama Eshila, Sofokla i Euripida.

Predstava dolazi na Bitef sa epitetom jednog od najznačajnijih scenskih dela ostvarenih na početku 21. veka – ugledni belgijski kritičar Fredi Dekreuz izjavio je da će se istorija pozorišta od sad deliti na period pre i posle predstave Olimp – a pre Beograda bila je, usled svoje velike organizacione i finansijske zahtevnosti, samo na nekoliko gostovanja i to u najvećim svetskim pozorišnim centrima.

Ako ste mislili da ćete ‘’samo’’ gledati predstavu, zavarali ste se. Cela organizacija događaja prati i niz aktivnosti u kojima će publika predstave Olimp imati priliku da učestvuje.

Pri ulasku u Sava Centar, publika će menjati svoje ulaznice za narukvice sa kojima će se slobodno kretati. Kako se tokom 24h mora malo i odmoriti Bitef i njegovi sponzori su obezbedili Sleeping zonu sa krevetima, lejzibegovima, dušecima; Food zonu u bifeima i restoranu Sava Centra; Bitefbiblioteku… Gledaoci ćemoći da uživaju u isceljujućim zvucima muzike kao i da rade jogu tokom jutarnjeg buđenja u relaks-kreativnom program Sensa zone. Ukoliko budete morali da pošalje te hitne mail-ove, moći ćetei to da uradite u Bizniskutku koji je opremio TESLA, napunite telefone i „uhvatite“ wifi u MTS kutku, učestvujete u fun facts kvizu koji priprema Telegroup i osvojite IT poklone.

Pored ovih sadržaja, Bitef priprema još mnoštvo iznenađenja za odmor i pun ugođaj gledalaca, tako da je zasigurno jedno – jedinstveno iskustvo uz jedno od najizuzetnijih pozorišnih ostvarenja današnjice!

Oni koji su do sada imali sreće da pogledaju ovo scensko čudo, rekli su sledeće:

„Kakav napor za glumce! Dvadesetčetiri sata neprekidnog rata, ceptećeg plesa, strasnih rasprava, kursa joge smeha: obredna i tragična, empatična predstava. Odvija se nekoliko komičnih orgija sa saksijskim biljem, sirtaki se igra bez odeće, odigravaju se vežbe izdržljivosti u kojima se, umesto konopaca, preskaču lanci, i to u trajanju od neverovatnih dvadeset minuta, a sve uz gromoglasne ratne pokliče. Glumci neprekidno dosežu tačku iscrpljenosti – najveći broj njih deluje veoma utrenirano: zdravo, aktivno i izdefinisano do poslednjeg mišića.“
Ulrih Zajdler, Berliner cajtung

„Fabr nas uvodi u atmosferu tragedije, u vreme van vremena, u kome svaka reč odzvanja u večnosti, a pokret se upisuje u sadašnjost. Zadivljujuća je hrabrostautora i posvećenost ansambla koji su kreirali i izvode scene u kojima kao da je vreme stalo. Oblačenje, svlačenje, farbanje, prerušavanje, pranje, lizanje sladoleda, podizanje muškog polnog organa ili dekorisanje cvetnim laticama ženskog, raskriljenog ka publici, sve se odvijalo u realnom vremenu, ali i sporije – ritualno, posvećeno, prisutno.“
Tina Perić, Politika, Kulturni dodatak

„Olimp je magmatsko, apokaliptično, snažno i energičnodelokoje, čak i ako izostavimo dužinu trajanja (neizbežni su trenuci umora kao i povremena istrošenosti emocija), odiše teatarskom modernošću koju treba ozbiljno shvatiti… Mislim da je, bez obzirana to da li vam se dopada ili ne, Olimp nesumnjivo jedno izuzetno pozorišno ostvarenje. Ta izuzetnost, svidelo se to nekome ili ne, nešto je iz čega svako može ponešto da nauči.“
Ana Bandetini, Republika

„Svojom kolosalnom predstavom, Fabr donosi sjajan, moćan i naviše načina jedinstven prikaz mitova i legendi. Njegova namera nije da se bavi osavremenjivanjem ili problemima sadašnjice. A opet, nije zainteresovan ni da precizno demonstrira klasicizam. Ovo je čežnja za bezvremenim, rođena iz suprotnih vrednosti prošlosti i sadašnjosti, koja Fabrovom pozorištu daje tako snažan izraz.“
Simon Štraus, Frankfurter algemajnecajtung

Vidimo se na BITEFU!

Dođite na BITEF – Ivan Medenica i Filip Vujošević

IVAN MEDENICA, umetnički direktor Bitefa

1. Ove godine ste se odlučili da publici predstavite velike naracije, epska putovanja, zašto ste se odlučili baš za to? Odakle ideja za ’’epic trip’’?

IM: Ideju za slogan „Epic Trip“, i to u svim njegovim značenjima na koja se referišemo, dala nam je predstava Olimp Jana Fabra. Odrednica „epsko“ se, pre svega, odnosi na građu većine predstava u glavnom programu, u ovoj konketno na celu grčku mitologiju, artikulisanu ili u tragedijama ili u Homerovim epovima. Epsko je takođe i trajanje nekoliko predstva, a sam Olimp, kao što je već dobro poznato, traje puna 24h: tako smo estetski fokus ove godine stavili na fenomen predstava koje veoma dugo traju, tzv. „durational performances“. Poslednje, ali ne i najmanje značajno, u velikom broju predstava naglasak je na pripovedačkom, a ne na dramskom modusu. Drugi deo slogana odnosi se na to putovanje u drevne narative naše cilivizacije, koji su građa za nekolike predstave iz selekcije: pored pomenute grčke mitologije, tu je i Biblija kao i srpska epika srednjeg veka. Takođe, dugo trajanje predstava ima posebno psihofizičko dejstvo, dovodi i do umora, i sve to može ta stvori jedno omamljujuće, „tripozno“ osećanje.

2. Koji su to problemi o kojima BITEF ove godine želi da govori, a samim tim i koje su to društvene vrednosti koje ovaj BITEF želi da promoviše?

IM: Već samo dugo trajanje predstava je, u izvesnom smislu, politično. Ono stvara jedno posebno iskustvo koje je civilizacijska, pa tako i politička alternativa savremenu svetu brzine, kratkih formi, površne atrakcije što su sve, po mom doživljaju, varvarska svojstva. Za svako proživljeno isusustvo, bilo ono estetsko ili emotivno, kao i za svaku temeljnu i složenu misao, potrebno je – vreme. Brzina je divljčka, primitvna, čini nas robovima. Još je Gete skovao sjajan termin, a koji spaja đavola sa brzinom, za naše moderno doba, a koje počinje još onda, u 18. veku, pa i ranije – „velociferski“. Potrebno je osloboditi se robovanju brzine da biste se prepustili katarzičnom osećanju koje donosi iskustvo predstave od 24, pa čak i 6 sati (kakva je predstava Quisoola)… Ima, naravno, i predstava koje su političke i na tematskom nivou, a ne samo u pogledu svoje forme. Iranska predstava (Sa)slušanje pokreće pitanje položaja žene u savremenom Iranu, kao i stalnog nadzora, prisluškivanja i špijuniranja u patrijarhalnom društvu. Pomenuta engleska predstava Quisoola se, u formi kviz tumačenja različitih pojmova, kritički odnosi prema mnogim pojavama savremenog sveta… Dakle, promovišu se vrednosti sporosti, spokoja, kontemplacije, telesnog i duhovnog oslobađanja, tolerancije.

3. Na šta publika treba posebno da obrati pažnju?

IM: Na sve! Ove godine ne mogu da pravim izbor. Treba da vidi sve predstave (smeh) i da se unapred dobro odmori, ispava, uzme godišnji odmor da bi pregurala ove veoma duge predstave.

4. Primetan je prostor koji dajete teatru Nemačke, da li će to biti praksa i u budućnosti ili je plan da iz godine u godinu dajte prostor i pozorištima iz drugih zemalja?

IM: Taj utisak je pogrešan i stvorio se na osnovu naše konferencije za štampu na kojoj su nam gosti bili partneri koji uvek pomažu Bitef kad je predstava iz njihove zemlje u selekciji, predstavnici ambasada Nemačke i Švajcarske, ovog puta lično gospoda ambasadori, kao i direktor Gete instituta. Njih ove godine povezuje lik i delo mladog nemačkog reditelja turskog porekla, Ersana Mondtaga, zvezde u usponu pozorišta nemačkog govornog područja, koji na 51. Bitef dolazi sa dve predstave, jednom iz Berna i drugom iz Hamburga. Dakle, iako je ista kultura u pitanju, ne može se nikako reći da su obe nemačke, pa onda ni to da nemačko pozorište dominira. S druge strane, nemačko pozorište je tradicionalno najzastupljenije na Bitefu, to je jedina pozorišna kultura koja ni jedne godine nije izostala na našem festivalu. Meni je to, subjektivno, vrlo drago, a objektivno sasvim razumljivo i prirodno, jer je reč o jednoj od najznačajnijih pozorišnih kultura sveta. Ove godine situacija je posebno zanimljiva jer prikazujemo rad veoma mladog umetnika, skoro debitanta, koji je poznat na svom terenu, ali ne i u međunarodnom kontekstu pa bismo se veoma radovali da ga Bitef „lansira“ u svet: to bi i za nas bila afirmacija. Njegova scenska poetika je veoma radikalna, ima tu elemenata osvešćenog treša, dosta političnosti, cinizma, ali je ujedno i sve veoma veselo i skoro neozbiljno.

5. Koje su teme koje će se obradjivati kroz prateći program festivala?

IM: Prateći programi će i ove godine biti veoma bogati i raznovrsni. Neki od njih su tradicionalni, kao Polifonija, na kojoj će, što je kuriozitet, takođe biti jedno interaktivno scensko dešavanje od 24h! Neki su pak uvedeni prošle godine, kao Bitef biblioteka – promocija knjiga o pozorištu. S jednim od tradicionalnih pratećih programa, Bitefom na filmu, ove godine se opraštamo, ali na veoma dostojanstven način: tribinom o dometima ovog izuzetnog programa koji je osmislila i vodila Vera Konjović. Ja verujem da će on postojati i u budućnosti, ali u drugom obliku: neophodno je da se fokus s filma pomeri na nove medije i njihov odnos prema teatru, a pre svega na – internet. Ipak, od svih pratećih programa treba pre svega izdvojiti međunarodnu tribinu „24/7: duge predstave i nikad kraja“, jer ona teorijski konceptualizuje i tumači glavni esteki fenomen kojim se ove godine bavimo, a to su „durational performances“. Na njoj će učestvovati umetnici koji se bave ovom vrstom pozorišta, ali i neki od najuglednijih svetskih teatrologa, kao što su Marija Ševcova i Žorž Bani.

FILIP VUJOŠEVIĆ, dramaturg Bitefa

6. Mnogima omiljen, reditelj Jernej Lorenci ove godine sprema premijeru Carstvo nebesko, da li nam možete reći nešto više o tome, šta to festival priprema u svojoj produkciji?
FV: Ono na čemu u narednim godinama želimo posebno da insisitiramo su festivalske koprodukcije, pozorišni projekti najviših umetničkih standarda u kojima učestvuju domaći i strani umetnici koji su vezani za Bitef. Tako Jernej Lorenci režira predstavu u koprodukciji Bitefa i Narodnog poozrišta u Beogradu, čija će se premijera održati na samom festivalu. Posebno interesantno u vezi sa ovim projektom je to što će se, ne samo iz produkcijskih, već i umetničkih razloga, igrati u dva prostora: prvi deo predstave se izvodi u Narodnom pozorištu, dok se u pauzi publika premešta u Bitef teatar, gde će se održati završni, treći čin. Imajući u vidu i činjenicu da Lorenci ove godine gostuje sa još jednom predstavom, Biblija, prvi pokušaj Slovenskog narodnog gledališća iz Ljubljane, ovogodišnji Bitef će biti veoma zanimljiv za beogradsku publiku čiji je Lorenci, kako ste to već naveli, jedan od omiljenih reditelja.
7. Želite da privučete i mladju publiku, šta je to ove godine što će biti posebno zamiljivo baš toj ciljnoj grupi?

FV: U glavnom programu ćemo imati i predstave koje po svojoj formi ili senzibilitetu lako mogu da komuniciraju sa mlađim svetom. Olimp Jana Fabra često podseća na rejv žurku, Quizoola! engleske trupe Forsd Enterteinment zasnovana je na motivima iz popularne kulture, dok se Ersan Mondtag, mladi berlinski reditlelj turskog porekla čije ćemo dve predstave videti na festivalu, često obraća publici u treš estetici. I predhodnih godina je bilo ovakvih predstava, ali se čini da moramo da učinimo poseban napor kako bismo široj publici objasnili notornu činjenicu da je Bitef zaista namenjen svima i da se ne radi o čudnom, elitističkom festivalu za odabrane.

8. Koliko smo blizu tome da se vratimo u (kulturni) epicentar i slavu 80ih?

FV: Kontekst u kome živimo se potpuno promenio. U tom smislu, Bitef ‘’staru slavu’’ duguje i činjenici da je u vreme Hladnog rata bio jedini festival na kome ste u isto vreme mogli da gledate vodeće pozorišne predstave i upoznate umetnike sa obe strane Gvozdene zavese. Danas je, međutim, dominantna jedna druga podela: na bogati sever koji uživa u svom bogatstvu i pomalo sa gađenjem gleda na strance i siromašni jug, sa koga ljudi pokušavaju da pobegnu na sever. Beograd, samim tim i Bitef, opet se nalazi na granici, na samo par stotina kilometara od bodljikave žice koju hiljade očajnika pokušavaju da pređu. Ta nesreća je, nažalost, ujedno i šansa za nas. Bitef može da bude jedan od pokretača dijaloga o ovoj podeli i načinima da se ona ublaži ili prevaziđe…

9. Inspirishite nas u 3 reči…

FV: Dođite na Bitef.

Kada sama ideja određuje medij – Emir Šehanović

1. Izražavao si se kroz razne medije do sada, koji ti je omiljeni? Zašto?

Smatram da sama ideja određuje medij. Ono sto meni predstavlja izazov jeste da se poigravam sa raznim medijima i dovodim ih u vezu. Taj dinamičan proces donosi rezultat koji često i mene može iznenaditi.

2. Bio si Aorta, sada si Esh, šta je sledeće?

Ova dva pseudonima definitivno identifikuju mene kao street art umjetnika. Oba imena izgubila su svoju svrhu čim sam prestao da se bavim street-artom. U zadnje vrijeme se osjećam kao Emir, ali me mnogi i dan danas prepoznaju kao Esha – što mi je sasvim OK 🙂

3. Teme koje su ti uvek neiscrpan izvor inspiracije?

Paganska tradicija, okultizam, sujevjerje.

4. Šta te pokreće?

Pokreću me kreativne i vrijedne osobe. To ne mora biti vizualni umjetik već bilo koja osoba koja radi svoj posao na jedinstven način sa puno ljubavi.

5. Na čemu trenutno radiš? Da li nam možeš reći nešto više od tome?

Trenutno radim na novoj izložbi pod nazivom „9:14“. Otvaranje je zakazano za 15. septembar u Galeriji Laufer //Eugster – novoj galeriji savremene umjetnosti u Beogradu. I u ovom ciklusu radova preda mnom je bio izazov istraživanje novih materijala, novih formata i novih dimenzija stavljajući prostor u središte svog umjetničkog fokusa. Poigravam se sa percepcijom posmatrača na sasvim novi način.

6. Koji su ti planovi za budućnost?

U dogovorima i pripremama sam za nove izložbe čije pojedinosti tek trebaju da se preciziraju. Nastavljam da vrijedno radim – istražujem sa novim materijalima.

7. Kako ocenjuješ kulturnu scenu u Srbiji, regionu?

Koliko sam ja primjetio dosta toga se novog desava i treba da se desi. Ima dosta kvalitetnih ljudi čiji rad cijenim i pratim. Neminovno je da svi moramo još puno truda i rada uložiti.

8. Tradicija zauzima posebno mesto u tvojim radovima, čija te još kultura tako inspiriše?

Kultura koja me okružuje, u kojoj sam odrastao, sastavni je dio mene i sasvim je logično da ima najviše uticaja na moj rad. Postoje i druge kulture koje me vizualno privlače, kao npr. kulture afričkih plemena.

9. Tri stvari koje bi odmah promenio u svom okuženju da možeš?

Mislim da je samo jedna dovoljna, a ostalo bi došlo na svoje. Međuljudski odnosi.

10. Inspirishi nas u 3 reči…

Balance, Focus, Control

Hajmo u život :)

1. Kako nastaje ’’Čilo i vedro’’?

Nastaje kad si hrabar da budeš srećan, kad veruješ u život, kad osetiš odgovornost i lepotu da stvaraš osmeh na Zemlji.

2. Koja je to ideja koja vas je okupila?

Toplina, zagrljaj, razigranost, provokacija da nije kliše sejati radost.

3. Ko su sve ljudi koji čine ’’Čilo i vedro?’’

Oni ljudi koji neki dan ustanu kličući, drugi dan boreći se sa mrakom, ali u dubini duše osećaju magiju postojanja.

4. Koliko nam fali pozitive danas?

Pozitiva je tu sve vreme. Mi treba da učimo njen jezik, menjamo dioptriju, mazimo životinje i mirišemo cveće pa osvajamo ulaznicu u pozitivni portal.

5. Da li je teško ulepšavati nekom svaki dan?

Kad se u grudima oseti ključanje radosti i miline – nije. Kad naiđe muka da nas mori – tad jeste, ali to su ispiti koji nas stvaraju ljudima. To je nežna borba!

6. Koje su to akcije koje ste do sada radili, a na koje ste posebno ponosni?

Plesali smo ulicama Beograda, slaveći Dan mira, u saradnji sa Silent Disco Squad organizacijom iz Kanade koja je raširila koncept po celom svetu. Rado se vraćamo našoj tradicionalnoj akciji Pisanje pisma nepoznatim osobama, koja delimo nasumično po gradu. Takođe smo bili deo The World biggest eye contact experiment u saradnji sa The Liberators International iz Australije koji su inspirisali bukvalno sve kontinente da se jednog oktobarskog dana nepoznati ljudi gledaju u oči minut. Posebno draga akcija nam je Poezija na stanicama gradskog prevoza, gde smo na stajališta strunom kačili rukom ispisane stihove srpskih pesnika i pesnikinja. Ove godine smo pobedili na IDEA konkursu na opštini Zvezdara, pa se neafirmisana poezija našla na bilbordima stanica gradskog prevoza. Preko 80 beogradskih stanica prevoza ovog jula je isijavalo romantikom, a naša srca su bila puna.
Moramo spomenuti i Veselje, koncept druženja koja organizujemo jednom mesečno u kafićima ili prirodi, gde kroz društvene igre, interaktivne instalacije, učenje hobija stvaramo ušuškan prostor upoznavanja prijatelja.

7. Kako dolazite na ideje, odakle crpite inspiraciju?

Kad nas umori rutina iskaču nam ideje kako razbarušiti ustaljene obrasce. Pokreće nas momenat iznenađenja, neočekivana toplina na javnim mestima. Inspiriše nas igra dece, njihova jednostavnost, iskrenost i lako upoznavanje sa ljudima, životinjama, stvarima.

8. Izazovi sa kojima se suočavate?

Kako biti srećan svaki dan? Kako graditi svoje snove? Kako leći uveče u krevet i osetiti da si tog dana uradio nešto dobro za sebe i druge?

9. Šta su vam planovi za budućnost?

Da postanemo bolji ljudi i da stvaramo svesniji kontakt prvo sa nama samima, pa to širiti na okolinu. Pokušati da koncept Čilo i vedro živimo van isplaniranih akcija i da stvaramo prečice drugim ljudima da lakše uskoče u radost.

10. Inspirishite nas u 3 reči…
Hajmo u život 🙂 !

Hrana, muzika, Balenciaga!

1. Kako ocenjuješ nastup Srbije na Venecijanskom bijenalu?

Pa ne ocenjujem ga, radije bih da pohvalim nagrađeni Nemački paviljon ili Novi Zeland na Arsenale-u. Mada, i zvučna instalacija iz Kaira je bila baš dobra, a Srbija k’o Srbija, tako blizu, a tako daleko.

2. Kakve su bile reakcije publike?

Imao sam privilegiju da Bijenale gledam dok proizvodim neki art, naime bio sam na workshopu u okviru Venice International Performace Art Week-a i Giardine sam gledao sa umetnicima iz raznih krajeva sveta, svi smo se složili da je Nemački paviljon dominirao. Nakon toga sam Arsenale obišao sa meni omiljenom našom slikarkom Marijom Šević. Oboma je najveći utisak ostavila instalacija iz Kaira umetnika Hassan Khana.

3. Čime se tvoj performans bavi?

Najviše obrađujem odnose, u poslednjih godinu dana, sa svojom porodicom.

4. Čiji rad ti si najviše dopao, najviše inspirisao?

Inspirišu me razne strane, od plesnih performansa iz Belgije preko Jan Fabre-a, Sache Waltza do situacija u Maksiju dok čekam red.

5. Čija kultura te najviše inspiriše?

Mene inspirišu ljudi, a ne zemlje, ali pošto se uskoro selim u Indoneziju, hajde neka bude Indonezija, i to da jedva čekam da upoznam ljude iz Indonezije.

6. Definiši kulturnu scenu u Srbiji. Šta misliš da joj najviše fali, a šta misliš da je dobro?

Kulturna scena u Srbiji nije na zavidnom nivou, ali je bolje nego što je bilo. Postoje i dalje neki ljudi koji se bore za institucije, galerije i muzeje.

7. Koji su to izazovi sa kojima se mladi umetnici u Srbiji najviše suočavaju?

Izazov u Srbiji je biti umetnik i čekati rezultate konkursa.

8. Uloga koju bi najviše voleo da odigraš u pozorištu?

Uloga! Joj ja bih voleo da radim sa Jan Fabreom, bilo šta!

9. Koji su ti planovi za budućnost?

Trenutni plan je da krajem avgusta odem u Indoneziju, gde ću učiti o Indonežasnkom pozorištu senki u gradu Solo na Javi, a onda otići i na Bali.

10. Inspirishi nas u 3 reči…

Hrana, muzika, Balenciaga!

Ispeci pa reci

1. Kako ste došli na ideju da se upustite u avanturu ovog tipa?

Punih 10 godina provela sam radeći u advertajzingu, a nakon nekih 5-6 godina u tom biznisu počela sam da pečem kolače kako bih se relaksirala kada, na primer, vikendom popodne dođem kući sa posla. Ideja je došla kada sam shvatila da me ta vrsta relaksacije mnogo više usrećuje od svakodnevnog posla. I da mi osim toga baš dobro ide sa tim kolačima 🙂

2. Koji je prvi kolac koji ste napravili?

Ja stvarno nisam umela da pravim kolače pre svoje tridesete godine i plašila sam se da je to prekomplikovano, pa sam krenula sa jednostavnim receptom za kuki sa komadićima crne i bele čokolade. Čokoladu sam seckala nožem na jednake kockice, dobila žuljeve od noža, ali je ispao kako treba. Nešto unapređeniju verziju tog mog prvog kolača sada pravimo i u Ispeci pa reci.

3. Kako se snalazite u situacijama kada nastane gužva u kuhinji?

Kuhinja nam je mala pa gužva nastane kada je u njoj više od 2 osobe u isto vreme 🙂 Trudimo se da organizujemo posao tako da se neplanirane gužve ne dešavaju često. Ako se nešto takvo i dogodi, gledamo pozitivno na to, jer ako ima gužve to samo znači da ljudi vole naše kolače.

4. Sta vam je najprodavanije?

Još uvek nismo utvrdili šta nam je zaista najprodavaniji kolač, ali ono što se sigurno konstantno dobro prodaje su brauniji, američke pite i različiti kukiji. To je ono po šta se ljudi najčešće vraćaju.

5. Najljubavnija priča koju možete da povežete sa vašim brendom? Da li ste nekoj prisustvovali?

Znam da ljudi često kupuju naše kolače jedni drugima za poklon, znam i da su ih kupovali i za venčanja, ali neka velika ljubavna priča tek treba da nam se desi i veoma joj se radujemo.

6. Da li kolače kupuju više muškarci ili žene?

Žene su nešto češći posetioci, mislim da im osim kolača prija i atmosfera, pastelni dizajn i osećaj ušuškanosti. Dok muškarci najčešće svrate i kupe ozbiljno čokoladne kolače za poneti.

7. Šta kažete kada ispečete kolač?

„Ne mogu da verujem da sam ja stvarno ovo napravila.“ – koleginica i ja nakon što smo probale sveže pečenu pitu od borovnica 🙂

8. Koji kolač je vaš favorit?

Osim već pominjane američke pite sa borovnicama, kuki sa braon puterom, bademom i belom čokoladom koji ima zaista specifian ukus. A tu je i mafin sa orahom, cimetom i čokoladom koji već godinama pripremam porodici i prijateljima, i po njihovim reakcijama sam znala da će se svideti svima koji ga budu probali.

9. Inspirishi me u tri reci? (iako vec pretpostavljamo odgovor)

Ako nije ISPECI PA RECI, onda na primer neka bude puter, brašno, jaja 🙂

NEZAUSTAVLJIV I SVOJ, VIKTOR KISS

1. Kako je izgledao tvoj put od studenta keramike do ovoga gde si sad?

Keramika je dosta spor proces; sušenje, biskvitiranje, pečenje, 10-15 dana, a pri tom je dosta neizvesno kako će komad da ispadne na kraju. Gvožđe je dosta direktniji materijal i trpi izmene u samom procesu izrade skulpture.

2. Kako si došao na ideju da napraviš prvu skulpturu od kovanog gvožđa i šta je ona bila?

Prijatelj mi je otvarao restoran na kraju Skadarlije, u to vreme restoran Washington, i zamolio me da mu uradim enterijer. Tada sam još kombinovao keramiku i gvožđe pa sam radio reljefe i lampe po zidovima, nameštaj, lustere, svećnjake…svašta nešto.

3. Koji je tvoj prostor stvaranja? Gde najčešće stvaraš?

Volim svoju radionicu i u njoj najviše radim mada mislim da ću i iz nje da pobegnem, jer od kada je Ciglana postala to šta jeste, nemam baš puno mira i koncentracije za rad.

4. Kako dolaziš do ideje za skulpture?

To je već postao prirodni proces u meni, iz stalne želje da drugačije izrazim mišljenje i osećanja, slike same dolaze, kao i rešenja za njihovu realizaciju. Drugačije sam usmerio mozak i maštu da rade zajedno, tako nekako.

5. Gde nabavljaš svoje materijale?

Ima jedna uzrečica koja kaže ‘’prizivaš nevolju’’, tako i ja prizivam da često nailazim na ono šta mi treba, naleti na mene nekako. Evo pre par dana, kada sam sa porodicom najzad krenuo na kratki odmor, nakon što se festival Dev9t završio, na Ibarskoj magistrali se ispred mene otvorio kamion sa hiljadama metalnih kugli. Izleteli smo svi iz kola počeli da ih kupimo…

6. Odakle crpiš svoju kreativu?

Tehnički sam jako dobro potkovan. Otac mi bio tehnolog, a i moj brat je u takvom poslu gde je tehnologija izrade jako bitna. Teško je maštati o nekoj skulpturi ili instalaciji ako u isto vreme ne znaš kako ćeš to realizovati. Ja sam najviše iskustva stekao na gradilištima jer sam preko 10 godina imao firmu koja je izvodila bravarske radove, a koji pri tom nisu uopšte bili bezazleni. Radili su se izuzetno važni i skupi projekti. Pri vođenju takvih poslova stičeš izuzetno puno iskustva, znanja, ali i odgovornosti. Bio sam rob gvoždju 10 godina i koliko god sam mrzeo u nekim trenucima taj posao, toliko sam danas zahvalan što sam imao to iskustvo. Danas je gvoždje moj sluga, a ne ja njegov.

7. Šta ti je najvažnije u životu?

Bitno mi je kako živim ovu šansu što sam živ, a sam život ti već pruža i druge mogućnosti, porodicu, prijatelje, kreativnost, avanturu itd. Od rođenja me je sistem učio da stalno nešto zagledavam i odmeravam druge, rano sam shvatio da tako ne odmeravam i ne posmatram sebe. Shvatio sam da bih mogao nesto da pružim, nešto da dam, prvo moram da imam sebe. Sve kreće od mene, obrne krug po svemu i opet se u mene vrati. Moja porodica i ja smo meni najvazniji.

8. Da li misliš da te publika kapira, da li ti je to uopšte bitno?

Bilo bi mi drago da kapira jer umetnost i jeste tvoja istina iskazana na kreativan način. Umetnost je utoliko kvalitetnija ukoliko se lakše pročita. Ne bih voleo da provodim vreme pored mojih skulptura objašnjavajući dugo sta sam želeo da kažem. Nikada ti nisi kreativan zbog drugih, kreativnost je nagon. Kreativnost je sastavni deo svake odluke u životu, svi smo mi kreativni, ali pitanje je kako?

9. Gde ljudi mogu da vide tvoje radove?

Počeo sam da izlažem i van Ciglane, ali ipak je Ciglana moja radionica, druga kuća. U njoj svaki dan popijem prvu kafu i poslednji špricer. Izlažem po galerijama u zemlji i inostranstvu, kao i na mnogim festivalima po svetu od kojih je jedan Burning Man festival u Nevadi, gde sledeće godine izrađujem veliku skulpturu koju ću na kraju zapaliti.

10. Koji su ti planovi za budućnost?

Da se ne zaustavim do kraja, ne bih ja tu nista mnogo menjao.

11. Inspirishi nas u tri reči..

Nemaš četku, platno, nemaš gvožđe i glinu, nemaš papir i olovku…nema veze, imaš sebe, napravi nešto od toga.

Escape nije festival. Escape nije žurka. Escape je community.

1. Kako si došao na ideju da organizuješ i realizujes projekat ovog tipa, odakle si crpeo inspiraciju?

Inspiracija je došla iz više pravaca. Nakon mnogih projekata u kojima sam učestvovao kao što su Refract festival, KC GRAD, MAD in Belgrade itd, malo sam se zasitio takvim konceptom organizovanja dogadjaja. Zapravo, ovakav koncept mi nikada ne bi ni pao na pamet da se nisam sprijateljio sa ekipom sa najlepšeg otoka na Jadranu koji su me upoznali sa njihovom rajskom lokacijom.

2. Kakve su bile reakcije tvog okruženja/prijatelja kada su čuli za ideju?

Reakcije su bile samo pozitivne, što je retkost kada bilo šta radiš u današnje vreme. Ali mislim da ceo ovaj koncept teško može nekome da probudi neke negativne emocije. A evo zašto:
1. Dešava se na najlepšem otoku na Jadranu
2. Izolovani smo od civilizacije
3. Nema gužve, jer je limitirano za samo 200 ljudi
4. Nema partijanja, pa samim tim nema zombija preko dana
5. Ceo dan koristimo za uživanje, kreativne radionice, sportske aktivnosti, dečije radionice, healing (yoga, meditacija, masaža…), DJevi puštaju laganu muziku preko dana u šumici, a uveče imamo akustične koncerte i filmske projekcije za laku noć.
6. Kampovanje u predivnoj borovoj šumi tik pored mora (WC-i sa wc šoljom, i različiti luksuzi tog tipa 😉
7. Dolaze nam i mlađi i sredovečniji (25-45) i svima je super.

3. Zašto baš ta lokacija?

U poslednjih 10 godina, leto sam provodio uglavnom u Splitu i na Hvaru gde sam se povezao sa odličnom ekipom iz Jelse sa kojom sam na sličnim talasnim dužinama.
Igrom slučaja, čim sam prvi put ugledao lokaciju,koncept mi se odmah prikazao u glavi.
Lokacija je jednostavno bila idealna za projekat tog tipa. Drugar sa Jelse je radio mesecima kako bi lokaciju prilagodio savršenom bekstvu od civilizacije.

4. Kakav je osećaj biti na ESCAPE-u?

Zamislite sebe u situaciji da ste negde na moru i otkrijete neku uvalu koje nema nigde na turističkim mapama, sa ušuškanim restoranom i barom i pomislite, ok ako ikada budem bio milioner, ovde ću organizovati svoje venčanje za 200 ljudi. Taj osećaj imate kada ste na eskejpu 😉

5. Šta je zapravo ESCAPE?

Escape nije festival. Escape nije žurka. Escape je community. Escape ima muzički program, ali ga mi ne objavljujemo jer se na Escape ne dolazi zbog muzičkog programa.
Na ovom festivalu neko može samo da uživa, dok će neko imati mogućnost da bude non-stop aktivan. Escape je mesto gde se ljudi povezuju, a poučeni prošlogodišnjim iskustvom, mesto gde nastaju velika prijateljstva i ljubavi.

6. Kakav je odziv – da li mladi vole ovakvu vrstu odmora?

S obzirom na to koliko smo malo uložili novca u marketing, prezadovoljni smo odzivom. U prvi Escape smo uložili samo 50 evra u facebook boost i rasprodali kapacitet za dve nedelje kampanje. Ove godine radimo dva eskejpa, pa je novi izazov. Prijavljuju nam se i dolaze ljudi koji su avanturističkog duha, koji poštuju različitosti i poštuju tuđi prostor. Prošle godine nismo imali ni jedan incident, i svi su se ponašali jako pristojno kako jedni prema drugima, tako i prema prirodnoj okolini.

7. Koliko je teško bilo ljudima da se na taj način izoluju? Da li ipak ima onih koji očekuju žurke i ludu zabavu?

Escape proizvodi psiholški momenat kao kada se nađete na brodu. Kada dolazite do naše lokacije, kroz gustu šumu i jedan lavirint puteljaka, nakon pola sata skapirate da ste potpuno izolovani i da ste prepušteni jedni drugima. Kada stignete do lokacije, shvatite gde ste privilegovani što ste tamo. Vaš mozak kreće odmah drugačije da razmišlja,na pamet vam padaju samo pozitivne stvari. Tamo nemate potrebu da se opijate i napijate jer je atmosfera toliko prijatna da želite sve vreme da budete čiste svesti.

8. Kojim sadržajima se najviše raduju?

Mislim da se prvenstveno najviše raduju tom nekom duhu ekskurzije i povezivanja. Prošle godine smo hteli što manje da opterećujemo ljude sa raznoraznim sadržajima jer smo mislili da će ekipa najviše želeti samo da uživa na plaži i da se brčka u moru. Međutim, ispostavilo se da je cela atmosfera jako pozitivno uticala na kreativnost ljudi koji su koristili sve naše sadržaje. Ove godine to dižemo na još viši nivo. Ne znam za ostale, ali mene najviše raduju ove DIY radionice gde ćemo praviti razne gotivne objekte i predmete koji će nam tamo biti od koristi.
Ove godine ćemo napraviti i teren za boćanje, pa mislim da ću tamo provoditi veći deo dana.

9. Čuli smo da ste prošle godine imali šamana? 🙂

Ceo jedan naš segment Escape-a je posvećen healing-u. Pokušaćemo iz eskejpa u eskejp da približimo našem komjunitiju razne prakse alternativne medicine koje nam dolaze iz drevnih civilizacija Južne Amerike i dalekog istoka.

10. Sta je za tebe bio najveci izazov?

Najveći izazov je bio taj kada smo prošle godine oko prvog maja, nakon obilaska lokacije, doneli odluku da radimo prvi pilot Escape krajem juna. Za deset dana smo napravili celu kampanju i uspeli za manje od mesec dana da organizujemo ceo događaj. To je bio ogroman poduhvat nas nekoliko entuzijasta.

11. Sta je to sto Escape čini posebnim i drugacijim od drugih kamp letovanja?

Escape je kamp letovanje sa programom, a prvenstveno je networking. Nama dolaze studenti sa umetničkih fakulteta, ljudi zaposleni u marketinškim agencijama, organizatori velikih festivala, renomirani umetnici iz različitih krajeva sveta, mladi roditelji sa decom i penzionisani klaberi. Na kraju smo svi mi na Escape-u isti u kupaćim gaćama različitih boja.

12. Da li misliš da nam zapravo svima treba malo više ESCAPEa?

Mislim da Escape treba svima. Ali prvo moraš biti spreman za Escape. Prvo i osnovno je da imaš takta prema drugima i prema prirodi. Ako to nemaš, onda nisi spreman za Escape.

13. Kakav je dalji plan za Escape, da li planirate da escapeujete i na neka druga ostrva?

Plan za Escape ne postoji. Ovo je besktvo bez plana. Nakon prošlogodišnjeg Escape-a nam je trebalo mnogo vremena da se odlučimo za sledeći. Mnogo je tu posla i odricanja, a ne organizujemo ovo za hiljade ljudi. Tako da radimo na tome da ovo bude održivo i da možemo da primimo u naš komjuniti i generacije ljudi.

14. InspirishiMe u 3 reci?

ESCAPE WITH US!

www.escapecommunity.com