admin

Znatiželjni buntovnik – Di Ujdi

Nina Cvijović, zaljubljenik u život, koja sa osmehom koji nosi može slobodno da kaže da je i život zaljubljen u nju. Završila je filološki fakultet odsek za španski jezik i hispansku kulturu i iza nje je njen prvi roman „Rimska priča“. 2015 godine kreativnost pobeđuje struku, i prvom samostalnom izložbom „Čajanka“ vraća se na street art scenu pod imenom Di Ujdi. Pročitajte kako nas je Nina inspiriasala i postala naše lice inspiracije

Tvoj prvi susret sa ovim vidom umetnosti -kako i kad si otkrila street art?

Velike prekretnice u životu dogode se uvek spontano. Sve je počelo pre gotovo deset godina. Tada sam bila učenica srednje Grafičke škole na odseku za grafički dizajn. Znatiželja i buntovnost najviše su obeležile taj period. Želela sam da otkrijem sebe i da se iskažem. Bila sam veoma kritična prema društvu i normama koje su mi izgledale kao nametnuti obrasci života i razmišljanja iz kojih je bilo neophodno izvući se i pronaći svoj put. Nesvesno sam tražila street art, a onda je on pronašao mene.

Di Ujdi 001

Zašto Di Ujdi?

Ujdi je zanimljiva kombinacija slova od koje je nastalo ime. Ako je nekada i nešto  značilo, vremenom se samo stopilo sa mnom i postalo moje drugo ime.

Odakle crpiš ideje i šta je inspiracija za tvoje radove?

Ideje i motivi šablona uvek su bili u skladu sa trenutnim interesovanjima. Najpre je to bila muzika. Sećam se jednog šablona karakterističnog za taj period gde sam ispod slike napisala: “Punk is not just a fashion statement”. Nakon toga više sam se okrenula uticajima vizuelne umetnosti. Bila sam očarana nadrealizmom i pop-art-om. Jedan od umetnika na koga sam se ugledala bio je i poznati belgijski slikar Rene Magrite, pa je usledio i šablon lule koji sam kombinovala sam siluetom ruke. Pored toga počela je sve više da me zanima književnost. Neke od šablona posvetila sam španskom pesniku Federiku Garsiji Lorki čije su pesme kasnije bile nadahnuće za još mnogo radova. Motivi koji su se smenjivali u radovima najviše su pratili moje odrastanje, istraživanje umetnosti i promišljanje sveta oko sebe. Veliku ulogu odigralo je i obrazovanje jer sam od Srednje škole za grafički dizajn pa do Filološkog fakulteta imala priliku da se posvetim i upoznam sa vizuelnom umetnošću i književnošću.

Postoji li motiv po kome si prepoznatljiva ili to zavisi od raspoloženja i trenutka?

Više mi se dopada da istražujem i isprobavam, ali kada sve sagledam, dosta radova posvetila sam ženskoj figuri i portretima.

Tvoj stil je veoma specifičan i prepoznatljiv, kako bi ga opisala?

Mislim da sam isuviše subjektivna u pogledu svog rada. To ću ostaviti posmatračima.

Place to be – Mesto u gradu na kome bi volela da ostaviš svoj potpis?

U poslednje vreme pažnju mi zaokupljaju krovovi zgrada, pomalo skriveni ali i vidljivi oku koje traga. Takva mesta su suptilni posmatrači celog grada. Savršeno mesto za jedan rad.

Da li ti se dopada činjenica da se sve više devojaka pojavljuje na street art sceni?

Veoma me raduje celokupno buđenje svesti i jednog i drugog pola. U svemu je potrebna ravnoteža. Street art je za deset godina, koliko sam uključena u ovu priču, doživeo veliki preobražaj i napredak. Neminovno je da se sve više devojaka oprobava u ovoj vrsti umetnosti.

Šta misliš o primeni street art-a na modne detalje, aksesoare, garderobu…I imaš li ti svoj omiljeni komad?

            Oduvek sam volela spajanje različitih umetnosti. To je i deo mog umetničkog izražavanja koje uključuje street art, književnost, a sada i modu. Promene su uvek poželjne. Street art je od nelegalne umetnosti ušao u galerije i postao opšte prihvaćen. Prenošenjem na garderobu, enterijer, nameštaj, pokazuje da je veliki centar nadahnuća. Trenutno osmišljam jedan takav komad, pa se nadam da će biti omiljen, i meni, a i drugima.

Pored svega baviš se i primenjenom umetnošću, prvenstveno modnim assesoarima, kako je to sve počelo?

Brend torbi i nakita DI U DI zaživeo je početkom ove godine. Sama ih dizajniram i šijem. Uspela sam da svoju ideju praktičnog ranca koji je jednostavan, minimalan i višefukncionalan pretvorim u gotov proizvod. Raduje me što sam pronašla još nešto u čemu uživam dok radim. Jedva čekam da u narednim kolekcijama ostvarim ideju spajanja street art-a i rančeva. Izgledaće kao mali nosivi zidovi.

Take a book (preporuka knjige za čitanje od tebe), i koliko ljudi zna da si napisala i objavla svoju knjigu “Rimska priča”?

Jedan od književnika koji su me očarali poslednjih godina jeste Žoze Saramago, portugalski pisac i nobelovac. Teško mi je da izdvojim samo jednu knjigu, ali od svih predivnih koje su namerno stigle do mojih ruku, Sedam sunaca i sedam mesečina, Slepilo, Smrt i njeni hirovi, poslednja koju sam pročitala, Sva imena, ostala mi je najbližem sećanju, tako da nju preporučujem. Volim njegovu fantastiku, lakoću sa kojom piše i način na koji čitaoca uvodi u sasvim novi svet koji je samo delićem sekunde iskliznuo iz stvarnosti. Bićete očarani!

Knjigu Rimska priča počela sam da pišem na drugoj godini fakulteta kao deo kursa kreativnog pisanja koji drži naš pisac fantastike Zoran Živković. U tom trenutku nisam ni zamišljala da će rukopis nakon malo više od dve godine biti uobličen i izdati. Književnost je pored vizuelnih umetnosti moja druga ljubav. Veoma mi se dopala igra stvaranja novog sveta u kome je pisac taj koji se poigrava sa junacima, vremenom, a i čitaocima. Pisanje se dosta razlikuje od crtanja, zahteva drugačije promišljanje. Kada je 2013. godine objavljena knjiga nisam mnogo pažnje posvetila promociji. Taj deo priče me je opterećivao i čini mi se da nisam uspela da sagledam kako bih to izvela. Na kraju, verujem da je Rimska priča stigla samo do onih ljudi koji me poznaju, a vole i da čitaju. Kao prvenac ova knjiga je moja velika škola pisanja kroz koju sam prošla, a i razumevanje celokupnog putovanja knjige od rukopisa do publike.

Da li više voliš da radiš četkicom ili sprejem?

Ako radim napolju više mi se dopada da radim sprejom, ali ako su je u pitanju pripremanje slike, opredeljujem se za četkicu.

Omiljeni grafit/mural ili poruka i zašto?

Ako bih izdvojila neki mural u Beogradu to bi zasigurno bio La Santa del Belgrado u Karađorđevoj ulici. Remedov stil crtanja mi se veoma dopada kao i ideja predstavljanja čuvarke grada u formi boginje koja u zagrljaju čuva sve simbole grada. Takođe, mesto blizu pristaništa savršeno je za ovaj mural.

Inspirishi nas u 3 reči?

Veruj u sebe.

Šta misliš odakle  popularizacija street art kulture odjednom?

Ne bih rekla da se to dogodilo odjednom. Street art je prešao veliki put da bi danas bio prihvaćen i željen, ali i dalje ne svuda i ne u potpunosti. Ono što je ključno za sve veću popularizaciju street art-a nalazi se u njegovoj suštini, u pozivu na promenu.

Ljudi koji su tebi inspiracija i neka tvoja poruka za kraj?

Najveće nadahnuće su mi ljudi koji su uspeli da pronađu svoj cilj i ostvare se, bilo u umetnosti ili nekom drugom polju. Verujte u sebe i svoje ideje.

Di Ujdi 002

 

Beograd

Bio sam bolestan, malo čuka, malo temperatura, malo me neka tuga uhvatila i preuzela. Nisam išao na posao, uglavnom sam bio kod kuće, izlazio sam kad nisam mogao da izdržim ili kad sam morao. Jednom sam izašao i kad nisam morao i kad sam mogao da izdržim. Otišao kod druga u studio, sedeli smo na stepenicama ispred i slušali muziku. Onda smo popili sve što smo imali, a bili smo gladni, pa smo poslali mene da s njegovom karticom dignem pare i da nam kupim nešto. Sve se to dešava u neposrednoj blizini Beograđanke, pa samim tim i SKC-a. Podigao sam pare, krenuo u supermarket da kupim pivo, viski, hleb i tri kilograma svinjskog vrata da ga stavimo u rernu.

Zamalo da uđem u prodavnicu kad sam čuo buku iz SKC-a. Bilo je kasno popodne, bila je tonska proba, setio sam se ko ima koncert te večeri u bašti, popeo sam se uz jedne stepenice, došao do žičane ograde i virio. Prštao je bas. Čuo se bubanj i glas. Virio sam u dobri Beograd i bilo mi je odlično.

Što se tiče moje bolesti i raspoloženja, setio sam se šta kaže moj znameniti prijatelj, poznat kao Teča –  Da nisam sad tako lepo raspoložen bio bih neviđeno nadrkan.

Što se tiče Beograda, setio sam se šta kaže moja mlada drugarica Una Vučenić – U Beogradu je tako lako, zaljubim se u svaki korak.

Moj život „akording“ to Bajaga

Znaš šta Bajaga, pre 20 godina si me zaje*ao na foru.

Ono tvoje „brdo za razmišljanje“, u mom slučaju, realno je planinski venac.

Možda su nekad neki i pomislili, ma s’ njom će biti lako, ona je iz Banata, ta brdo ni u najavi nije videla. S njom će sto posto nekako sve glatko da ide… ma važi. Čitala “ona” grčku mitologiju, više puta, a svi znamo za Sizifa i onaj njegov kamen. S tim što mene toliko zabavlja to što kamen stalno ide gore – dole, da ja to za razliku od Sizifa ne radim po kazni, nego što bi moja baba rekla “jer nemam pametnija posla”. Pritom, što sam starija ja svoj kamen sve manje guram, a sve više se spotičem o njega.

Moj kamen je analiza. Ne znam da li ste ikad razmišljali, ali ta se reč rimuje sa paraliza. Sa punim pravom.

Parališe sposobnost da shvatiš da je sve to za džabe.

I tim nekim danima kad se spotaknem i tresnem celom dužinom, da sve boli, ja pustim Bajagu. Moja neka teorija je da je Bajaga objasnio sve u životu.

O jutrima

“Dobro jutro, ovo iznad nas je nebo.”

O ljubavi

“Nemoj da brineš, kad srce zna.”

O ćutanju

“…Dođi i ostani tu.“

O mestu među ljudima

“Nemoj nikad biti gore, jer svi gore i pregore“.

O stavu prema životu

“…Onda pesme drugi deo, da promenim ja bih hteo, jer ne volim depresivne krajeve.“

O stavovima i mišljenju

“…Psi laju na karavane, a karavani prolaze… “

O strahu

“…Hiljadu užasa i strahova u noći, hiljadu stvari o kojim ne želiš da pričaš
hiljadu onih o kojim nećes moći

O politici i stanju o državi.

“Ovo se teško, može nazvati život.“

O prošlosti.

“Za jedan dan desilo se trista, ova zemlja više nikad neće biti ista.“

O principu

“Samo kamenje oblik ne menja…”

O meni

“Ne znam da l’ je paranoja il’ eksperiment, u glavi mi diriguje ludi dirigent…”

O nama

“Pozovi me, kad ti trebam ja.”

I posle nek mi neko kaže, kao, Bajaga nije sve u životu objasnio, ma važi. Jok i nije.

Ubedio me da je život lep, protiv svih pravila i zakona. Bajaga je kriv za sve.

 

Stih na asfaltu, u slici

Dragana Barjaktarevićn nije htela da “Stih na asfaltu” bude još jedan preslikan sajt na istu temu. Htela je da liči na nju, a još više da liči na njih, na sve te ulične umetnike koji svako na svako na svoj način, beogradske ulice čine zanimljivijim, a ona da to pokazuje svetu.

Stih na asfaltu je blog o uličnoj umetnosti, na kome na jedan drugačiji način možete da se upoznate sa ovim vidom umetnosti i partite sve o njoj.

13227170_869000933226151_5380708088257696580_n

1. Kako je nastala ideja o street art blogu i zašto naziv „Stih na asfaltu“?

Ideja je nastajala pod uticajem raznih slučajnosti i namernosti sve dok nije postala stihnaasfaltu.rs. Prvobitna zamisao je bila da se blog zove uli.ca, ali neki kanadski koledž me preduhitrio. A onda sam čula pesmu „Stih na asfaltu“. I simetrija je bila jasna. Balašević još kaže u toj pesmi: „teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif, ali bi neko znao da sam tu“ i to bi mogla da bude fusnota na sam naziv. Razloga su dva. Zbog neretko komplikovanog rukopisa crtača i zbog mog prilično subjektivnog pristupa celoj priči.

2. Da li je ovo jedini street art blog kod nas?

Takav kakav jeste jedini je na svetu 🙂 Šalu na stranu, mislim da jeste jedini u formi priče kod nas, ali ima dosta ljudi koji budno prate scenu, fotkaju, pa kače na razne mreže. Jedan od najažurnijih je Walls of Belgrade na filckr-u.

3. Koji je najbolji način za predstavljanje ovakvog vida kulture?

Mislim da je najbolji način da ujedinjenim snagama, svako radeći ono u čemu je najbolji, doprinese vidljivosti ulične umetnosti i širenju poštovalaca takvog vida kulture.

4. Šta misliš o sceni koja se polako formira kod nas i koja postaje sve vidljivija i „jača“?

Naša scena je uvek bila jaka. Nesrazmerno uslovima u kojima su stvarali, pioniri scene su za svoje vreme bili pravi čarobnjaci. U poslednje vreme, posebno u proteklih pet meseci, zahvaljujući izložbama koje je organizovao kolektiv Street smart, ulična umetnost postala je i vidljivija. Čak i neko ko nije baš ništa o tome znao, mogao je mnogo da nauči.

5. Koliko je teško objasniti street art kulturu rečima?

Uopšte. Postoji izreka koja, po mom mišljenju, može dvosmerno da se čita: slika vredi hiljadu reči.

MEETING-OF-STYLES-MILAN

6. Na blogu su zastupljeni kako domaći tako i strani umetnici, kako dolaziš do njih i koliko su raspoloženi za saradnju?

Zastupljeni su oni umetnici čiji mi je rad posebno zanimljiv. I kako se do sad pokazalo, svi su bili super raspoloženi za priču. A takvi su im odgovori, pa skromno preporučujem: trk na blog 🙂

7. Da li postoji neko s kim bi volela da uradiš intervju/napišeš njegovu priču i ko je to?

Na celom svetu? Recimo, crtački i ljubavni duo Dabs & Myla. Zato što izgledaju kao produžetak veselog sveta koji crtaju, ona sa roze frizuricom, on vazda nasmejan od uveta do uveta. Ili Frau Isa iz Beča, ona slatka umetnica što crta retro murale i uspavljuje se brojeći likove iz Simpsonovih.

8. Kolika je po tebi važnost postojanja street art kulture, i da li je to samo lepa umetnost ili se iza toga krije neka dublja poruka?

To se pitanje ne postavlja nekome ko iz čiste ljubavi piše street art blog 🙂 A što se tiče estetike i filozofije, pa zavisi. Neko crta tek da bi dao oduška svom raspoloženju, neko da bi poslao u svet važnu poruku. A opet neko će proći pored oba ta zida i videti samo ono što on želi.

9. Da li ti se dopada činjenica da sve više devojaka uzima sprej u ruke? 🙂

Dopada mi se ideja. Nisam sigurna da li je činjenica. Čast izuzecima, ali čini mi se da su cure na našoj sceni, premda super talentovane, ipak još nedovoljno istrajne. Ovo je i samokritika 🙂 A devojkama koje su nedavno latile spreja, želim da postanu upola dobre kao Mad C…ili kao Margg!

Zui-Kalemegdan-2

10. Place to be – Mesto u gradu na koje treba obratiti pažnju, možda neki skriveni grafit/mural?

Zadnji zid OŠ „Lazar Savatić“ u Zemunu. Nije skriveno mesto, zapravo mislim da je to najveći mural u Beogradu, toliko veliki da može ceo dan da se stoji ispred njega i opet se ne uhvati svaki detalj.

11. Take a book (preporuka knjige za čitanje od tebe)

„Kradljivica knjiga“ od Markusa Zusaka, zato što sam svaku drugu rečenicu podvukla u mislima, da je zapamtim, pa je po potrebi izvučem.
I „Rimska priča“ od Di Ujdi, zato što je napisala jedna naša mlada ulična umetnica 🙂

12. Da li postoji neki plan da „Stih na asfaltu“ preraste u nešto više od bloga?

Plan je da preraste u Strofu na asfaltu 🙂

Zid – kad papir postane previše mali

Ima ideje da street art kulturu u Zemunu, podigne na festivalski nivo i veruje da Bežanijska kosa ima potencijal i da će jednom postati „urban district„. Voli da kaže da svet prilagođava sebi, a ne sebe svetu. On je Andrej Josifovski, arhitekta, mladi umetnik, asistent na Arhitektonskom fakultetu BU, dečko iz grada i naše Lice inspiracije.

1. Za koga si Andrej, za koga Pijanista, a postoji li momenat i kad nekome postaneš „Josifovski“?

Za najrođenije sam Andrej, zvanično na fakultetu kolega asistent Josifovski, a za publikum Pijanista.

2. Kako si se zainteresovao za street art kulturu, tvoj prvi susret i trenutak kada si rešio da postaneš deo te priče?

Oduvek sam voleo da crtam i da bar neku od onih slika kojom su navirala moja osećanja uhvatim na papiru. Zidovi su po prirodi stvari svojom veličinom i čvrstinom nekako za to bili već predodređeni i samo je trebala jedna iskrica da to dođe u svest. A to se desilo jednom, na jednoj skeli, pored jednog već priznatog muraliste, mog fakultetskog starijeg kolege Arteza.

3. Kada ti je tag/potpis „Pijanista“ nekako se očekuje da ti inspiracija bude muzika, da li je tako, a ako ne koji su motivi po kojima si prepoznatljiv?
Tag nemam, a Pijanista mi je samo nadimak koji koristim da se potpišem na zid. Što se tiče inspiracije, svi mi živimo po notama samo što je za neke od nas to muzika. Slikam murale onda kada sam inspirisan tako da u mojim radovima nema stereotipije. Opčinjen sam pokretom jer on simbolizuje život i mislim da su moji murali životni. Jednom rečju za mene je nova situacija novi izazov. Sa druge strane, rečeno arhitektonskim žargonom, mural po pravilu mora da bude u kontekstu. Mada je svaki od mojih radova poseban, često dopuštam da mi izviruju žirafe, jer njih, zbog najvećeg srca koje imaju, smatram simbolom dobre komunikacije. Uopšte uzevši vrlo čest motiv su mi stilizovane životinje kao najverniji reprezent naših emocija, a takođe i oči, svojevrsno ogledalo duše.

4. Koji od stilova ulične umetnosti preferiraš?

Ja sam po zanimanju inženjer arhitekture i radim kao asistent na Arhitektonskom fakultetu, pa me je moja opsesivnost racionalizacijom poteza iscrtavanja usmerila ka slikarskom fotorealizmu. Ovo pre svega podrazumeva predstavljanje stvari onakvim kakve zaista jesu, uz dodavanje nekih detalja iz mašte koji kao ilustratorski momenti upotpunjavaju utisak i bez kojih bi moj crtež bio nedovršen. Crteži su mi najčešće dobro uklopljeni u okolni ambijent tako da često i neki deo prostora neposredno bude ukomponovan u sam crtež, kao kada se nekad umesto očiju nekog lika otvore prozori.

5. Najviše si prepoznatljiv po „omažu“ poznatim i znamenitim ličnostima iz naše kulture, istorije i tradicije. Odakle potreba za tim, i da li je nekad od njih neko reagovao? 

Srećan sam što sam rođen u zemlji koja ima bogatu i svetlu istoriju i želim da i ja budem deo nje. Ne mislim da grešim ako kažem da budućnost piše istoriju i da bez mladih ona gubi smisao. Šta bi svi ti velikani da nije nas mladih da ih pozovemo u društvo?! Nije Srpski ćutati i zato su se svi i odazvali, a ko je stigao taj se i potpisao na ovaj ili onaj način. (Bora i Miša sprejevima, momci iz „Državnog posla“ na njihov način – fotografije)

6. Nekako je za arhitekte važilo uvek da zidaju zidove, a kod nas počinje da važi da ih oslikavaju, kako se prelazi put od arhitekture do ulične umetnosti?

Arhitektura je umetnost crtanja zidova, a zidove pre nego što porastu oslika mašta i zato, ako bi nju pitali, onda bi svaki zid bio jedna slika. Put od arhitekture do ulične umetnosti uvek je otvoren i prelazi se u trenutku nadahnuća. Ja se pre svega bavim arhitekturom, a ulična umetnost mi je samo hobi koji je sada već prešao u strast. Imate i dobar razlog zbog kog postavljate ovo pitanje jer dosta je ovih starijih sa arhitekture koji već dugi niz godina uspešno oslikavaju fasade. Kako se pređe, mislim da ne postoji recept, kod mene je samo papir postao previše mali i postojala je želja za nečim neobičnim.

7. Koliko je arhitektura doprinela razvoju tebe kao uličnog umetnika?

Sam moj izbor da se bavim arhitekturom već dovoljno govori o mojoj sklonosti ka slikarstvu. Mislim da za slikarstvo čovek mora da ima dara i to je nešto sa čime se on rađa. Arhitektura pruža širok spektar mogućnosti i razvija razne veštine kod mladog čoveka. Nije retko videti arhitektu koji pređe u fotografe, slikare, dizajnere… Postoji puno toga što te tokom studiranja zainteresuje spontano, jedna od tih stvari je svakako i ulična umetnost. Znate ono kada kažu da su studenti arhitekture malo čudni, ustvari mi samo imamo drugačiji pogled na svet.

8. Postoji li neki zid za koji bi voleo da “padne”?

Svaki zid koji je sagrađen samo da bi razdvajao, poput onih zatvorskih ili onih divljih što prolaznicima oduzimaju poglede. Što se tiče ovih drugih, ima ih mnogo, pa mi je teško da ih sada nabrajam. Krenuo sam u svoj serijal 3D murala, a jedan veliki zid u kraju čeka da se „sruši“.

9. Place to be – mesto po tvojoj preporuci na koje mora da se ode, da se vidi…

Morate da uđete u Egipatske piramide, prošetate po Kinsekom zidu i za kraj posetite galeriju Ermitaža.

10. Take a book – knjiga za čitanje po tvojoj preporuci?

Ovaj svet može da bude bolji – Janis Varufakis, zatim jedna dečija knjiga za odrasle koja se čita iznova i iznova – Mali Princ ili pak Hazarski rečnik, abeceda lovaca na snove, koji žive život među javom i med snom.

11. Ljudi koji te motivišu i inspirišu tvoj rad?

Ranoranioci, zbog dve sreće u najavi.

12. Inspiriši nas u tri reči ili crtežom 🙂

Čiča, Miča i gotova priča.


13. Omiljeni grafit/mural ili poruka i zašto? ( ne tvoji :))

Možda je malo izlizano danas reći da su omiljeni grafiti sa porukom Banksy-evi, ali svaki put kada vidim neki novi rad, iznova se oduševim. Način na koji on ukazuje na ono što treba menjati, a sa druge strane bunt i emocije koji su svaki put prisutni u radu.

Takođe obavezno pogledajte na koji način Eduardo Kobra oslikava portrete poznatih širom planete i na kraju (najbolje za kraj), jedan umetnik iz regiona Lonac i tri domaća, jedan zbog kog sam počeo da crtam, Artez , drugi koji me svaki put obraduje svojim ilustracijama JUNK, a za sam kraj dama – moja vila TKV!

Andrejev rad možete pratiti na njegovoj stranici:
https://www.facebook.com/pijanistastreetart/?fref=photo

kao i na instagramu: https://www.instagram.com/pijanistq/ 

Ludak

Došao mi je drug sinoć. Najavio se. Rekao sam mu da ne dolazi, da sam bolestan i hoću da spavam. Nije me poslušao. Doneo je toalet papir, šest i po litara cedevite, četiri limenke olimpijske koka kole, flašu burbona, litar i po ledene kisele vode i litar i po odličnog soka od pomorandže.

Došao je pijan i terao me je da i ja pijem. Ja sam hteo ali nisam mogao pa se on malo uvredio. Moglo bi da se kaže da me je maltretirao.

Moj pas nije jeo tri dana. On je star i to kod njega može da znači da neće više nikad ni jesti. Tih dana sam ga nosio uz stepenice, pas se klatio, već su mu i prednje noge postale slabe, i od starosti, a i od toga što ne  jede. Inače, znam da kad živo biće u takvom stanju prestane da jede, da mu nije još mnogo ostalo, viđao sam to ranije, kod ljudi. Ranije tog dana doneo sam psu jagnjetinu, čistu. Računao sam, ako ovo neće, gotov je, moraću da ga uspavam za koji dan, da mu sačuvam bar malo dostajanstva. Ali pas je jeo, povraćao je, pa opet jeo i tako, jeo je, preživeo je još jednom.

Taj moj drug je to znao i kaže mi – Vidiš kako je to. Doneseš nekom jagnjetinu, i ako pojede, preživeće, ako ne pojede, neće. Lepo je kad se pitanje života ili smrti tako pojednostavi. – Kažem mu – Lepo je. A ti moraš da prestaneš da piješ. Počeo si da praviš budalu od sebe.

On ćuti, gleda me, ja sam u fotelji, on je za stolom, ja sam digao noge na prastari tabure umotan u neku šarenu krpu. Pita me – Odakle ti ta krpa? – Kažem – Od kevine prijateljice. – Kaže – Odlična krpa. Vrhunska.

Ja uzmem da merim temperaturu i dok merim, on mi priđe, uhvati me za glavu, mazi me po kosi koja me boli, dakle opet me maltretira, onda me poljubi nekoliko puta u znojavo čelo i kaže – 38 sa 2.

Dok mi je toplomer ispod miške, on čuči pored mene i drži me za ruku. Izvadim toplomer, pročitam – 38 sa 3. – Kažem mu – Zajebo si se. – Kaže – Nisam, ispod miške nije tako precizno kao kad ga staviš u dupe. Da si ga stavio u dupe, pokazao bi ti 38 sa 2, jer je to trenutna temperatura tvog tela.

Posle je hteo da ostane da živi kod mene i jedva sam ga izmolio da zove taksi i ode kući i kad je otišao, kad sam ostao sam i legao u krevet, kad sam ugasio svetlo i dok me je brzo hvatala groznica, bio sam srećan, bio sam presrećan što je taj ludak moj prijatelj, što je danas došao da me maltretira i da mi meri temperaturu rukama i poljupcima.

Smeh je zarazan, širi zarazu

On je Igor Zlatić, u umetničkim krugovima poznatiji kao ZEZ LUNATIC. 1989 rođen u Užicu odrastao na Zlatiboru.
 Po zanimanju je diplomirani arhitekta enterijera, a po zvanju i u duši ulični umetnik. Planira da nastavi jos više da crta, jer je kako kaže tek na početku ove pustolovine. Nada se da će uspeti da  inspiriše neke mlade ljude da rade u životu ono što vole. Njegov moto je smeh je zarazan, širi zarazu 🙂 A evo šta je rekao za InspirishiMe.
  1. Tvoj prvi susret sa uličnom umetnošću – kako i kad si otkrio street art?

Prvi dodir sa uličnom umetnošću se desio prilično davno, kad sam bio klinac. Išao je preko vožnje skejta i otkrivanja brejkdeensa. Tada sam počeo da se tagiram što se dosta promenilo do sada.

 

  1. Prvi zid koji je “pao”?

Prvi zid je pao 2011. Sa mojim velikim prijateljem RageFreaksom, prilično ozbiljan rad, dan danas mi je zanimljiv.

  1. Zašto tag ZEZ LUNATIC, i šta se krije iza tvog potpisa?

Zez Lunatic je neka vrsta dvorske lude. Ustvari predstavlja  dvostruki pristup u izražaju i crtanju, jedan svetao i dopadljiv, drugi mračan i pomalo lud  🙂

11807759_745341022277861_4656808450627669992_o

  1. Po kom motivu te najviše prepoznaju? I imaš li svoj “zaštitni znak”?

Trudim se da se ne vezujem za jedan motiv ili figure, više volim da me ljudi prepoznaju po stilu.

 

  1. Odakle crpiš ideje i šta je inspiracija za tvoje radove?

Ideje crpim u svakodnevnom životu i ljudima koji me okružuju. S druge strane internet i istorija modern umetnosti.

 12006643_771363436342286_5949042897663999444_o

  1. Da li radovi nastaju na licu mesta, ili radiš pripremu i skice?

Više sam ziheraški tip, tako da ozbiljniji radovi obično imaju detaljnu pripremu. Ponekad čak i kolorit je unapred izdefinisan. Ali sa druge strane volim improvizaciju i mislim da bi bez nje bilo dosadno bilo šta raditi.

  1. Učestvuješ na ovogodišnjem festival street art-a “Revitalizacija” u Užicu, koja je tvoja uloga i kolika je važnost jednog takvog dešavanja?

Festival smo pokrenuli sa idejom da se jos vše zbližimo sa ljudima, da se družimo i pravimo nove akcije. Mislim da smo do sada uradili neke kvalitetne stvari koje ce inspirisati generacije iza nas. Za sada sam zadovoljan jer imam puno novih prijatelja.

  1. Šta misliš kako je došlo do sve veće popularizacije street art scene kod nas?

Misilim da su kod nas ljudi pokrenuli sami sebe, a samim tim napravili talas koji su ostali uzjahali.

  1. Da li ti se dopada činjenica da sve više devojaka uzima sprej u ruke? 🙂

Devojke sa sprejom moja dobitna kombinacija 🙂

  1. Place to be – Mesto u gradu na kome bi voleo da ostaviš svoj potpis?

Muzej Savremene Umetnosti, jer stoji prazan i propada, pa bi grafit ukazivao na stanje stvari malo više. Takođe volim ceo opus Ivana Antića, to mi je njegov omiljeni rad.

  1. Take a book (preporuka knjige za čitanje od tebe)

Definitivno Mouse – Art Spigelman. Kupiti devojci za rođendan knjigu/strip o holokaustu je zanimljiv potez. Obavezno štivo o životu (za mene).

  1. Omiljeni grafit/mural ili poruka i zašto?

Grafit „Džabe ste krečili“, jer ostavlja mesta za delovanje 🙂

  1. Inspirishi nas u 3 reči?

Crtaj svaki dan

  1. Tvoji neki uzori street art kulture, kako u inostranstvu tako i na našoj sceni?

Uzori postoje definitno. Pratim dosta ljudi i generalno me inspiriše kada neko ulaže puno truda u svoj rad. Ako treba izdvojim nekoga definitivno – Jean Michele Basquiat, Keith Haring, a od domaćih Linnch zbog ogromne posvećenosti, Rage Freaks kao drug i istraživac. Leaf Kid isključivo što je još mlad,  a već kida. Ima još mnogo dobrih autora, al’ to je vec posebna priča.

više ZEZ-ovih radova, možete videti na njegovoj FB stranici:
https://www.facebook.com/ZEZ-lunatic-130187813793188/?fref=photo

ili ovde https://www.flickr.com/photos/133410832@N08/

 

Nagrađeni ljubavni trud

Tog leta, pre trista godina, radio sam na građevini, pored Pejtona. U sedam ujutru je bila prozivka. Kad te šef prozove, vikneš ili – Kuvano! – ili – Suvo! U isto vreme daješ do znanja da si prisutan i šta ćeš da ručaš. U podne dolazi kombi s obrocima. Kuvano je pola hleba i pasulj ili tako nešto, i salata. Suvo je pola hleba, neka šunka, majonez i paradajz, na primer. Uvek bude dovoljno hrane, jer je posao težak, pa mora da bude.

Onda nas rasporede, pa idemo da radimo. Vuče se, tegli, prenosi, štemuje, čisti, sve što treba. Cirka se od rane zore, nose se plastične pljoske po džepovima, pričaju se vicevi, hvataju krivine, neko se pobije pa bude kažnjen ili dobije otkaz, neko ćuti i radi.

Kad dođe kombi sa hranom, većina jede u prizemlju, a neki i po terasama, ili već gde im je zgodno. Ja sam prvog dana ručao na terasi. Tip koji je sedeo pored mene, čijeg lica nikako više ne mogu da se setim, pokazao mi je glavom na ulicu ispod nas i rekao – Gledaj.

Ulicom je hodala devojka, mlada žena, visoka, vižljasta, odevena u moju bar šestomesečnu platu, lepa, s dugačkom žutom kosom, lebdela je po ulici. Dok je prolazila pored zgrade zviždali smo, dobacivali, u najvećoj meri pristojno, neki su i vrištali.

Tako je bilo svakog dana. Skoro uvek je prolazila u vreme našeg ručka, pa smo mogli da joj se posvetimo. Kad porani ili zakasni, uvek se nađe dovoljno nas po terasama da je ispratimo. Ona nikad nije pokazala da je svesna da postojimo, ali je ipak uporno prolazila tom ulicom.

Posle nekoliko nedelja, nas trojica smo odmah posle prozivke, dok smo svi još bili na okupu, počeli da lobiramo da se organizujemo, da ne divljamo stihijski dok ona prolazi, nego da je svi kao jedan ispratimo dugačkim aplauzom.  Prvih nekoliko dana nije išlo, zaborave se ljudi, ili ih ponese trenutak. Ali tog dana smo se uskladili. Niko glas nije pustio dok nije stupila na deo ulice tačno ispred naše zgrade, a onda je dobila aplauz, usklađeno i disciplinovano obožavanje od sirotinje iz šestospratnice u sivoj fazi.

Nije okrenula glavu, nije nas pogledala, ali se nasmejala, i to je sve što smo dobili, ali to je i sve što smo tražili.

Mravi

Jednog dana neću reći ne štrudli ili rezancima sa makom.

Poješću ih bez razmišljanja.  Jer u tom trenutku to tako hoću.

Nek mi se zaglavi sav taj mak u zubima, nek se uvuče u sve pukotine i proreze, i nek ispuni sve prolaze koje pronađe i uglavi se tamo.

Nek mi zubi budu puni maka. Nek drugima to izgleda smešno, ja ne moram da se smejem, i neće se videti.

Ako me neko pita, reći su jednostavno, da to nije mak, nego mravi, i da nosim mrave u zubima.

Reći ću da sam pokretni mravlji soiter budućnosti, i da je to veoma važna i ozbiljna stvar, i zato se ne smejem.

Daću im reči, a neću im reći ništa.

A to nije smešno.

Da daš reči, a ne kažeš ništa.

Kao ni kad ti se mak zaglavi u zubima.

Ptice sa ulice

Ona je mlada i talentovana Užičanka koja kad naiđe na zid, ne stane pred njim kao pred preprekom već uzme četkicu i oslika ga. Misli da inspiracija leži u tri reči – misli, razvijaj se, rasti, a najsrećnija je što se ljudi sve više udružuju oko lepih stvari i  što širina i diverzitet ideja i različitih pristupa najzad počinju dobijaju podršku javnosti koju odavno zaslužuju. Ona je Jana Danilović, stret artist i naše Lice inspiracije

  1. Tvoj prvi susret sa ovim vidom umetnosti – kako i kad si otkrila street art?

Sticajem okolnosti, Užice, grad u kome sam se rodila i odrasla je jedan od onih u kome murali zaista nisu retkost, tako da je mene mnogo, mnogo  pre nego što sam sam se i sama latila četke privlačilo gledanje u iscrtane zidove.  Moje bavljenje street art-om je manje-više očekivana i logična posledica te fascinacije.

  1. Odakle crpiš ideje i šta je inspiracija za tvoje radove?

Pa, posle godina “treninga” i ritma u koji te ubaci akademija, sam fizički proces crtanja postane deo dnevne rutine – u najlepšem mogućem smislu. Crtaš neprekidno, a stvari se usput dešavaju, i u nekom trenutku se ta dva nezavisna toka preklope. Ono vredno pažnje se kasnije razvija u serije crteža ili radove na zidovima, a neke stvari ostanu samo na nivou beležaka.

4ae89bac-0796-4de2-a1bc-661a796ebc5a

  1. Da li prvo radiš pripremu u vidu crteža ili radiš “iz glave”?

Ponovo se vraćam na to crtanje koje je deo svakog dana; crtaš, crtaš, crtaš – u nekom trenutku se pojavi mogućnost za izvođenje rada negde u prostoru i te  stvari počinju da rade zajedno – zadati zid i naizgled nevezano crtanje. Obično pravim skice, ali je to na kraju krajeva samo način da se nešto o čemu si već razmišljao ili već nacrtao prilagodi prostoru  tako da njegove osobine budu iskorišćene na najzanimljiviji mogući način.

  1. Uskoro imaš svoju samostalnu izložbu u KC gradu, šta možemo da očekujemo?

U Velikoj galerij KC Grad se 16. maja otvara izložba „Ogledi o neposlušnosti“ na kojoj će biti predstavljeni neki od radova  koji su nastali u poslednje dve godine, crteži, slike i objekti, a koji se bave preispitivanjem nekih pozicija pojedinca kao dela mnogo šire grupe.  Za vreme trajanja same izložbe, posetioci koji to budu želeli će moći da učestvuju u eksperimentu:  biće im ustupljen deo prostora na kome će upotrebom elemenata koji se pojavljuju na izloženim radovima moći da po sopstvenom nahođenju intervenišu, postepeno gradeći novi rad– malo parče slobodnog prostora potpuno lišeno tiranije autorke izložbe 🙂

    5. Place to be – Mesto u gradu na kome bi volela da ostaviš svoj potpis?

 Postoji jedna ogromna, prilično oronula ali apsolutno prelepa fasada u ulici 29. novembra pored koje prolazim jako često, a sudeći po reakcijama ljudi koji samnom često prolaze tuda i koji “nekako” unapred znaju da ću je svaki put prokomentarisati, izgleda da prilično često  i izgovorim kako je to “ fasada mog života” 🙂 “Potpis”  bi u tom slučaju bio vrlo blag izbor reči.

  1. Posećuješ i učestvuješ na brojnim festivalima u zemlji i regionu, iskustva sa crtanjem u inostrantvu i kod nas?

 Meni jako prija  crtanja na festivalima, delom jer volim da gledam druge crtače dok rade a delom jer me baš ta atmosfera opšteg crtanja na sve strane jako motiviše. I ljudi koji organizuju festivale i  ljudi koji učestvuju, ma koliko različiti bili i iz različitih bekgraunda dolazili po jednoj divnoj osobini nekako uvek podsećaju jedni na druge – do samouništenja su posvećeni tome što rade.  Ja mislim da je to važno, to je valjda  ono što se računa.

  1. Da li ti se dopada činjenica da sve više devojaka uzima sprej u ruke?

 Ne mislim da je za bavljenje street artom pol od presudnog značaja, ali činjenica je da se drastično manje žena nego muškaraca time bavi. U tom smislu, naravno da mi je drago da vidim da se i devojke uključuju.
11406345_10206111236718751_7005471512101860293_o

photo: Igor Svetel, festival Dev9t

  1. Šta misiš o primeni street art-a na modne detalje, asesoare, garderobu…I imaš li ti svoj omiljeni komad?

Čim street art-u oduzmeš “street”, on postaje nešto drugo, zar ne? 🙂 Da, mislim da je super što postoje i što su sve dostupniji upotrebni predmeti dizajnirani pod uticajem street arta ili koje su čak dizajnirali sami ulični umetnici. Mislim da je to dobar način da se street art kultura “useli” u još neke sfere života.  Apsolutno najdraži komad inspirisan street artom koji ja imam i koji će se raspasti od upotrebe  je ceger sa sito-otiskom Rage-ovog Džekija. Džeki heroj ulice, uvek i svuda 🙂

  1. Take a book (preporuka knjige za čitanje od tebe)

Bilo šta u šta je Viktor Ivančić ikada umešao prste je dragoceno štivo.

Sa druge strane, bilo  šta u šta je Teri Pračet umešao prste je takođe vredno čitanja, ali na sasvim drugi način –  zabavno i duhovito do nivoa “da li se ja to naglas smejem dok čitam?” na površini, a  oštro i kritično čim se zakopa malo dublje.

  1. Po kom motive si ti prepoznatljiva i imaš li svoje umetničko ime?

Sasvim bez plana ili  moje svesne namere, poslednjih godina su se ptice nametnule kao neka vrsta zaštitnog znaka – što naravno ne znači da će zauvek to i ostati. Što se imena tiče,  ništa nisam menjala..

  1. Da li više voliš da radiš četkicom ili sprejem?

Četkom..

df6d6c4a-0ce0-4c05-b4b4-65afd3497e7a

  1. Omiljeni grafit/mural ili poruka i zašto?

Na ovo je zapravo jako, jako teško odgovoriti.. Ne mogu da se odlučim između jednog starog Hope-ovog u blizini auto-puta i plavog mosta koji izviri I bude ti u vidokrugu samo na trenutak – dovoljno da te obraduje i razveseli, Rage-ovih Džekija koji laju okolo, jedne od Artezovih lepih žena čije lice proviruje ispod bršljana u Zvezdarskoj šumi,  M-City murala koji je naježujući u svom stremljenju u visinu  ili neke od prepametnih I duhovitih poruka Inspektora Yode Zgužvanog, mudrog mopsa najoštrijeg jezika…  Možda mi je od verbalnih Yodina “Uši imaju zidove” ipak najdraža …

  1. Inspirishi nas u 3 reči?

Think, Change, Grow

  1. Šta misliš odakle popularizacija street art kulture odjednom?

Meni se čini da nije odjednom, da je vrlo lagano rasla i razvijala se, ali da je postala vidljivija kroz akcije i događaje koji  su usmereni upravo na njenu promociju.  Mnogo neverovatno zanimljivih, pametnih italentovanih ljudi radi odavno, a divno je što  širina i diverzitet ideja i različitih pristupa najzad počinju dobijaju podršku javnosti koju odavno zaslužuju.

  1. Šta bi rekla o street art sceni koja se polako formira kod nas?

Čini mi se da je jako raznovrsna, a to je valjda najvažnije.  Mislim da su akcije koje Street Smart kolektiv sprovodi, a koje se tiču promocije kroz izložbe, okupljanja ili crtačke eksperimente poput onog u O3one Artspace-u dragocene, jer ne samo da široj javnosti sistematično i kontinuirano predstavljaju rad strit artista, već funkcionišu i kao sredstvo povezivanja među ljudima koji crtaju. Svako, naravno,  gura za sebe, ali je lakše i zabavnije kad znaš da nisi sam 🙂

 

 

photo credits: Firma creative, Igor Svetel