Peđa Rusić je mlad talentovan dizajner, ilustrator ili kako on to voli da kaže za sebe „vizuelni guru“. Od skoro i osnivač „školice “ za dizajn „Tipsy Pixel“ (https://www.facebook.com/tipsypixel/?fref=ts) gde te neke osnove dizajna, pokušava da prenese na svakog ko je za to i zainteresovan. Svi vi koji želite slobodno mu se obratite i izaberite jedan od programa koji želite. Peđa vam nudi tri plana – od početnika do eksperta. Za sve informacije čekirajte FB stranicu „Tipsy Pixel“ ili pišite na adresu tipsypixel@gmail.com

Pored radnog stola, koji je inače savršeno pedantan, organizovan i uredan za jednog kreativca stoji lampa od bubnja za veš mašinu. Peđa kaže da je ideja bila ćaletova, a da je on samo levo smetalo koje mu ponekad pomaže oko tih stvari, a takođe je i obrnuto jer i Peđa sam non stop pravi neke skalamerije i čudne stvari. Super mu je inspiracija, kako uvek od neke jednostavne stvari može da se napravi nešto inovativno i zanimljivo. Tu logiku pre svega koristi u svom radu kao jeftine trikove, gde kroz reciklažu starih radova izmiskuje i napravi nešto novo.

Za sebe kaže da je jednostavan čovek, ali baš, i da sem rada ostatak vremena – igra igrice. Voli gaming i obožava svoju Destiny konzolu. To je skontao da mu je najbolji release svih emocija, stresa, bola nakon 24h smišljanja nekog rešenja, domaćih za studente, šta će sutra da jede itd.

Po njemu, toliko inspiracija, priča, ideja, muzike i previše dobrih stvari se krije u svemu tome, da jedva čekam uvek nešto novo da vidim, iskusim.

Nema trip da od njegovih radova, postoji baš jedna stvar da se izdvoji i da potkopa drugi rad. Uvek se trudio da iz svake kategorije, da li stila, ili same tematike zađe u svaku kategoriju sto se tiče ikonica. Tako da je iskreno ponosan na apsolutno sve svoje radove i sve ih podjednako voli i misli da kad ih staviš sve onako jedno do drugog, teško mozes da nađeš favorita kad su svi radovi nekako unikatni i unikatno prezentovani. Ako bi morao da izdvojii nešto to je ikonica / logo za Floopi

Nikad nije zaživeo proizvod, iscimao se za jedno veče za taj posao. Prvi put je radio dosta jače detalje, i ozbiljnije se pozabavio tematikom i materijalima. U 4-5 a.m kada je poslao icon, klijent se javlja pola sata kasnije iz New York-a ( koji mu je sada na osnovu tog posla postao jako dobar prijatelj) i iz apsolutne sreće mu se zahvaljuje i hvali njegov rad. Kaže da u suštini potajno živi od tih momenata i to mu daje svu moguću snagu da nastavi dalje sa radom.

Od muzike gotivi japanske artiste, od Nujabes-a, Ecosystem do tipa LAMA bendova i umetnika. Najviše je ušao u taj trip sa anime i manga kulturom koja je kao i gaming dosta prominentna u njegovom životu. Sem toga odrastao je uz gotivan „mjetal“ i sve sto je masa gotivila, tako da metal će mu uvek biti u srcu, dok sluša Hatsune Miku i skačem od sreće kao mala curica. Posledni period dosta sluša Progressive Rock, gde su bendovi tipa Yes, King Crimson, Emerson Lake & Palmer i tipa Rush i Genesis. „Place to Be“ mu je kuća, a za čitanje preporučuje stripove.

Svratili smo jedno popodne do škole, i evo šta nam je Peđa ispričao o sebi i svom radu. Video pogledaj Ovde

Pokušavajući da balasira u kreativnom haosu, i uprkos kako je sama nazvala „svim pometanjama u organizaciji“, Vesna Pešić, izdvojila je vreme za nas i proćaskala sa nama.
Grafički dizajner i ilustrator. Diplomirala je na smeru primenjene umetnosti, odsek grafički dizajn na Fakultetu umetnosti u Nišu. Do sada je radila za Elle, Universal music, Playboy, Eni International, Telenor i mnoge druge.
Član je internacionalnog umetnickog kolektiva, posvećenom digitalnoj umetnosti, Depthcore. Do sada je imala nekoliko samostalnih izložbi u zemlji dok je na grupnim izložbama izlagala u Stokholmu, NY, Londonu, Amsterdamu i domaćem Mikser festivalu.
A sve ovo su samo neki od razloga, zašto smo baš nju izabrali da bude naše Lice inspiracije.

1. Ko je Vesna Pešić, a ko je BECHA?
   BECHA – Razlike u početku nije ni bilo. Nadimak je došao nekako spontano, više kao potreba za nečim zvučnim sto bi se koristilo po forumima, socijalnim mrežama… Sada je ta BECHA neko ko sam ja profesionalno, to su moji radovi. A Vesna od skoro ima novu glavnu ulogu. 🙂
2. Koliko ljudi čita tvoj potpis brenda – Beča, a koliko Vesna?
   BECHA – Većina čita kao BEČA, dok mnogi nisu ni shvatili zbog čega uopšte i piše BECHA.
3.  Ćirilica ili latinica?BECHA – Pišem latinicom,iz navike. U radu koristim oba pisma po potrebi.
4.  Kako si se odlučila da su ilustracije, ono u čemu želiš da se izraziš?
   BECHA –  Kada sam shvatila da me grafički dizajn, u praksi, čini nervoznom i nesigurnom, a da je ilustracija polje u koje pobegnem tražeći mir.
   
5. Tvoj stil je prilično specifičan i prepoznatljiv, kako si ga pronašla i da li i dalje evoluira?
   BECHA – Ne bih ga nazvala svojim stilom, pošto veliki broj današnjih ilustratora koristi kolaž na slican način u svom stvaralaštvu. Neki od njih su imali velikog uticaja na moj rad. Ono što nas sve međusobno razlikuje je sadržaj koji prikazujemo i šta tim sadržajem želimo da ispričamo. Čini mi se da i sam sadržaj, kao i vizuelni stil, menjaju svoj oblik kako se i ja menjam s godinama. Evoluiranje ličnosti zapravo utiče i na sve ostalo.
6.  Šta je prva stvar koju si u životu nacrtala u Paintu?
   BECHA – Ne sećam se, ali verujem da su bile neke nekontrolisane linije u svim ponuđenim bojama.
7.  Da li imaš potrebu da crtkaš dok pričaš telefonom, i šta najčešće crtaš?
   BECHA – Kvadrate.
8.  Tvoje zanimanje bi moglo da se opiše kao kombinacija kreativnosti i pravila. Koliko je to tačno i da li pravila ubijaju kreativnost?
   BECHA – Zavisi od stvaraoca. Divim se kreativcima koji se ne osećaju sputano dok rade za klijenta. Prosto ne odstupaju od svojih zamisli i onoga sto jesu. Ja vrlo često imam problem sa tim da sama stvorim blokade u potrazi za onim sta klijent ima kao viziju, umesto da sprovodim svoju. Tako da na kraju valjda sve zavisi od samih pravila i individualnog pristupa.

1. Dizajnirala si etiketu za domaće Kabinet pivo. Zanima nas da li je ukus uticao na dizajn?
   BECHA – Nije 🙂 Rok je bio kratak i na samom pivu se jos uvek radilo jer je bilo jubilarno. Ali dobila sam objašnjenje recepture i zašto bas Mozaik tako da mi je to bila neka inspiracija – kako sklop ukusa deluje na čula i oživljava ih u jednom šarenilu doživljaja. Inače, to je bio jedan od onih poslova koji vam stavlja osmeh na lice. Velika mi je čast sto sam bila deo Kabinet kreativne ekipe.
2.  Kada si počela zaista da ceniš svoj rad?
   BECHA – To, na Žalost, dolazi sa finansijskom sigurnošću koja uopšte ne mora da ima veze sa kvalitetom koji izbacujete. Teško je danas izbalansirati i kvalitetan život i kvalitetan posao i kvalitet uopšte. Velika je sloboda sebi priuštiti mogućnost odbijanja posla, da se ne lažemo, i veliko zadovoljstvo! Biti posvećen samo onome sto voliš i što te zaista ispunjava je valjda i suština ovog posla. Mislim da je taj momenat kod mene došao kada sam rešila da radim kao slobodni umetnik, dala otkaz i poverovala da ću od svog autorskog rada moći da se mesečno izdržavam i budem srećna sa onim što radim. I uspela sam!
3.  Koji su to motivi koje najčećše koristiš, i postoji li nešto karakteristično baš za tebe?
   BECHA – Primetila sam da volim da koristim texturu kose, texturu tkanine i texturu kože. Po mogućstvu, skeniranu iz Burde iz ’80ih
   
4. Da li ti je kao dizajneru bitnije da se koncentrišeš na detalje ili na širu sliku
   BECHA – Kroz pripovedanje sadržaja se držim šire slike, dok širu sliku volim da načickam detaljima :)Kako to sve zaista izgleda i koliko je neizmeran talenat koji ova mlada dizajnerka poseduje, možete videti na njenom sajtu http://www.becha.me/ ili pregledati njen Behance profil – https://www.behance.net/BECHA Mi smo se zadržali satima :)photo credits by: Anđela Grozdanić
   https://www.behance.net/BECHA

Mina je sa 16 godina znala je da želi da svira limeni, duvački instrument. Trombon je bio prvi izbor, ali kako kod nas nije postojala katedra, truba je bila rešenje. U doba „My space-a saznala je za bend Mašta bašta, otišla na njihov koncert, upoznala Marinu iz benda i rekla joj za svoj plan da svira trubu. Dobila je rečenicu: „Čućemo ako si ozbiljna.“ 3 dana kasnije je kupila trubu. Nije znala ni šta će, ni gde će sa njom, samo je znala da ima trubu. Pošto je zakasnila da upiše redovnu muzičku školu zbog godina, upisuje časove vanredno i počinje da svira.

Nije joj baš truba došla tek tako. Odrastala je uz tatu i njegove jazz ploče. Krenula je da istražuje i prvo je otkrila crnačku muziku i regge, da bi kasnije širila svoja interesovanja i sama nastavila tu tradiciju. Danas su ploče su njena strast i hobi. Ima svog „dilera“ na Kalenić pijaci, a svoju kolekciju takođe dopunjuje i na buvljoj pijaci na Bubanj potoku. U muzici prolazi kroz faze, kao i svi, i u zavisnosti od raspoloženja u kojem je, zavisi i muzika koja ide uz nju. Ovog meseca sluša samo 60’te, i sve to prati svojim stilom. Znači oblači se u stilu 60 i kupuje sve u tom fazonu. Truba je nekako nametnula SKA muziku. Kad se osvrne unazad i pogleda, volela bi da radi nešto drugačije. Ska muzika je došla kroz posao, ali ne i kao njen lični izbor. Ona voli Bossa Novu na prvom mestu. Kaže da je to muzika koja je inspiriše. A najinteresatnije je da od muzike sluša bendove koji imaju jedan ili maksimalno dva objavljena albuma. Omiljeni su joj Kim i Boban Petrović, filmska muzika, italija 60tih i šlageri  neprikosnoveni kompozitor filmske muzike Piero Umiliani.

Prvi bend „IJU naopako“desio joj se 2007. godine, nenamerno. Kratko vreme nakon što je počela da svira, okačila je svoju fotku sa trubom na My Space i javili su joj se momci sa pitanjem da li je to fazon ili zaista svira? Pošto nije bio fazon, ubrzo su počeli da sviraju zajedno. Bez obzira na svoje godine, do danas na spisku ima pet bendova iza sebe. Peti je bend u kom je trenutno, i u kom svira već tri godine.

Njena priča sa bendom „Nek’ svira ko ‘oće“ desila se spontano kao i sve druge. Uroš Jovanović – pevač i ona znali su se iz kraja, Uroš je čuo da ona svira trubu i pozvao je na kafu. Dogovorili su za bend, i posle toga se nisu čuli godinu dana. A onda kada su okupljeni i ostali članovi, desila se prva proba. Za prvu probu kaže da je bila magična. Niko se nije poznavao od ranije,  Uroš je došao sa tekstom i melodijom, i rešili su da probaju da odviraju dve pesme da vide kako će im ići. Pesme su zazvučale kao da oduvek sviraju zajedno.

Mina bi sebe nazvala organizovanim haosom. Dan kad smo se sreli, ceo dan je slušala Edith Piaf, i najdraža pesma za taj dan joj je bila – Mon Dieu.. Pored toga što svira trubu, peva i u crkvenom horu sopran, nekih 7 godina. Simpatičan je detalj da u njenoj zgradi živi tri trubača, od kojih je jedan od njih ona.  S obzirom da je u svakom bendu bila jedino žensko, ranije se osećala bezveze jer se na momente na bini osecala samo kao ukras, jer se to prosto energetski oseti kad gledaš u publiku, da gledaju u nju zato što je lepa, a ne zato što svira. A ona nije tu da bude lepa, ona je došla nešto da pokaže.

Bunde i minđuše su joj zaštitni znak i pristalica je “uličnog glamura”. Njen lični stil nikad nisu isnpirisale žene, uglavnom su to bili muškarci a uzori su joj Oliver Mandić i David Bowie. Ima potrebu da “kopa”, ne voli da se vrti oko jednog. Konstantno ima potrebu za novim.

Studira šumarstvo, a na pitanje koji smer odgovorila je: “Ćuti, projektujem brane”. Fakultet je izabrala po principu, želi nešto čime može da se bavim sama, a da nema potrebu da se bavi konkurencijom. Vodi se filozofijom da ide tamo gde niko ne ide.

Neizmerno je zahvalna što radi sa sjajnom ekipom u bendu. Početak februara im je zakazan ulazak u studio i kreću sa snjimanjem albuma, kako kaže konačno. Za potrebe snimanja spota,  bend je kao iznenađenje za nju naručio  grafit sa njenim  likom, koji je oslikao Artez.

Na sebi nosi istetovirane simbole grupe EKV, njenog  omiljenog benda ikad, tako da je i njena poruka za kraj: ‘Seti se s kim si, seti se gde’, jedan deo teksta EKVa.

Pristala je da jedno subotnje prepodne provede sa nama, da je upoznamo i da čujemo iz prve ruke kako uspeva da „multitaskinguje“ u čak tri benda čiji je član. Saznali smo da voli da štrika i da je naučila mustru „Ribarevo rebro“. Da je Lisabon po njoj – Place to be, zbog grada, zbog muzike, zbog ljudi zbog svega, a možda najviše zbog puta od Lisabona do Kaškaiša, uz okean. Rekla nam je i da trenutno čita Džonatana Frenzena „Sloboda“, jer su joj mnogi preporučili baš tu knjigu, i da od serija gleda „Last man on the earth.“ Saznali smo i da je potpis u njenom mailu „Došla sam biciklom.. previše je hladno za mog konja.“ zbog stiha iz jedne od njenih pesama: „My bike’s in the backyard it was too cold for my horse“ i da taj potpis menja u skladu sa godišnjim dobom.

Ona je Ivana Smolović, pevačica bendova Intruder, IKA i On Tour, i naše Lice inspiracije.