admin

Mesta

Razgovarao sam s drugaricom i rekla mi je da je negde pročitala da su najtužnija ona mesta na kojima si nekad bio srećan. Odmah sam shvatio da to odavno znam ali je ovo bio prvi put da čujem sklopljeno u jednu rečenicu. Rekla mi je i da se pre nekoliko dana iznenada našla na jednom takvom mestu, i ne samo to, bio je tu i taj s kim je bila srećna, samo što sad više nisu srećni zajedno. Ponudio joj je kafu, i to je trenutak u kome je lepo osetila da treba da ode. Međutim, to nije obična kafa, takvu kafu samo on ume da skuva i ona tu kafu najviše voli, ili je volela. Ovom prilikom, plašila se da će to biti najtužnija kafa na najtužnijem mestu. Ipak, prihvatila je.

Rekla mi je – Kafa je bila kao nekad. Dok sam sedela tamo i gledala ga, na trenutak mi se učinilo da ću se raspasti od tuge. Nisam se raspala. Posle, kad sam izašla, malo sam plakala, ali sam se brzo smirila. Tek sutradan sam shvatila šta se desilo. Postala sam velika devojčica, a to do sada nisam ni primetila. Kao da mi je ta kafa obeležila sve oslonce koje sam u sebi tokom života napravila. Tamo gde sam ranije curila, sad sam se skupljala. Ne mislim na snagu, mislim na mir. Nisam počela da mislim da je lako, samo mi je palo na pamet da može da bude. A samo mesto, ono za mene jeste jedno od  najtužnijih na svetu.

MAKE IT NICE – ZAKUVAJ!

  1. Koji sve sastojci su bili potebni da se zakuva ova priča?
    Ljubav prema hrani, druženje uz hranu, zvuči malo izlizano ali jeste tako, volimo da jedemo i volimo da kuvamo za naše prijatelje. Zadovoljstvo nam je da kuvamo za ljude koji stvarno vole da jedu.
  2. Programer i dva kuvara, otkud ovaj spoj?
    Nikola: Drugari smo oko 10 godina, delimo istu pasiju za kuvanjem i dobrom hranom. Kada blejite sa dva kuvara o hrani se priča non stop, da li je to o nekim novim receptima ili o dešavanjima na svetskoj kulinarskoj sceni. Proveli smo zajedno 4 meseca u USA, radeći u restoranu tako da sam iskusio rad u kuhinji, koji me je još više zanteresovao za kuvanje.
    S obzirom da ‘’food blogging’’ postaje ozbiljno zanimanje, rešili smo da spojimo naše dve profesije i da svako na svoj  način doprinese zajedničkom cilju.15133906_1543178402363960_596795003_o
  1. Odakle inspiracija i ideja da nastane baš blog o hrani?
    Išla je neka emisija o kuvanju na B92; Priča je bila da se pošalje recept što kreativnijeg jela. Spremili smo puževe koje smo par dana pre toga pokupili na Košutnjaku. Slikali smo jelo mobilnim telefonom, poslali i za dva dana dobili e-mail da smo osvojili nagradu. To je mislimo bio trenutak kada smo odlučili da pokrenemo celu tu blog priču jer mislimo da imamo da ponudimo dosta interesantih i nesvakidašnijh stvari od kojih će vam kretati voda na usta :).1172663_1966956966863264_766537036_n
  2. Kako ste počeli da kuvate, i ko je krivac za vašu ljubav prema kulinarstvu?
    Ivan: Još od malena sam pomagao majci oko kuvanja, i pored nje se i rodila ljubav prema kuvanju. Kad bi mesila hleb dala bi mi parče testa i ja sam pravio svoj hleb. Kad sam prvi put ušao u profesionalnu kuhinju shvatio sam da to želim da radim do kraja zivota.
    Dušan: Oduvek je postojala ta želja da kuvam i pomažem u kuhinji, prvo je to sve bilo amaterski kod kuće za društvo i porodicu, kasnije sam odlučio da mi to bude poziv i skroz se prepustio tome. Uvek se trudim da guram sebe dalje i više, da napredujem i usavršim svoj zanat. Krivci su svi ljudi sa kojima sam radio do sada, jer su oni oblikovali moju svest o hrani i pokazali mi šta treba i ne treba raditi svojim primerom.
  1. Gde pronalazite recepte koje predstavljate na svom blogu i da li ih spremate u original ili dodajete nešto svoje?
    Trudimo se da svaki recept bude originalan ,naravno tu se nalaze i biće uvek neki klasici kojima moramo da damo respect. Inspiraciju za recepte nalazimo u svakodnevnom životu i našim navikama u ishrani. Dosta čitamo o hrani tako da nam nije problem da skinemo tehnike i improvizujemo sa namirnicama nama dostupnim koje su u sezoni.
    Volimo da radimo sa jeftinim delovima mesa, to nam je uvek bio izazov tako da možete da očekujete malo kaloričnija i jača jela, Winter is coming!zakuvavanje_recept_marinirana_svinjetina_u_sajderu_na_kremastoj_palenti_i_ukiseljenim_pecurkama1
  1. Svaka tema na blogu predstavlja kratku foto priču. Da li mislite da je fotografija jela danas izuzetno važna kad se neko jelo predstavlja?
    Kada je reč o hrani, a posebno kada pričamo o “fine dining-u”, prezentacija je uvek bila i ostaće bitna. A kako živimo u virtuelnoj eri i ovo je internet priča najbolji način da prikažemo tu prezentaciju je kroz dobru fotografiju.
    Da, mislimo da je fotografija zapravo jedan od ključnih faktora koji presuđuje da li će neko uopšte kliknuti na link i pročitati post.
  1. Koliko je vremena potrebno da nastane jedan blog post, i na koje sve detalje obraćate pažnju pri kreiranju istog?
    Nikola: Pa ovako, u teoriji mogli bismo da radimo jedan blog post dnevno, ali kako svi imamo svoje poslove i ostale privatne obaveze to se razvuče u nekih 5 6 dana. Ivan i Dušan nešto zakuvaju, slikaju i zatim napišu neku osnovnu strukturu teksta. Onda sledi odabir fotografija, sređivanje u Photoshopu.
    Kako nemamo previše vremena, oko tekstova nam pomažu drugarice Marija i Sanja kojima dajemo ogroman “Shoutout!”. Konačno, kada su svi sastojci za post gotovi ja sve to upakujem za web, sherujem, twitujem itd… (nerd stuff :))
    Maksimalno se posvetimo kvalitetu samog jela, prezentacije, teksta i trudimo se da na kraju sve to ima neki lepi smisao.
  1. Da li imate svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možete da odolite kad je hrana u pitanju?
    Nikola: Curry piletina i Bolonjez pasta
    Ivan: Rare burger, sa karamelizovanim lukom, gorgonzolom i majonezom
    Dušan: Pjeskavica na Zelenjaku u 4 ujutru.
  1. Da li je planirano da se zakuvava isključivo on – line, ili postoje i neki off line planovi za budućnost?
    Postojao je plan za neki manji „street food“ lokal, ali je zbog finansija taj plan stavljen na čekanje, i odlučili smo da za sad svoje ideje i ceo naš prilaz i koncept hrane delimo online. Možda kasnije bude prilike za nešto drugo.
    U planu su nam organizacija POP UP događaja koji bi funkcionisali preko kupona, takođe radimo uveliko na žurci povodom proslavljanja početka rada i ujedno promocije bloga, naravno svi će biti pozvani i obavešteni na vreme :).zakuvavanje_recept_tart_sa_slanom_karamelom_slika2
  1. Šta umete da spremite za 10 minuta?
    Ivan:  Grilled cheese sendvič
    Dušan: Doručak u krevetu
    Nikola: Monte Cristo sendvič
  1. InspirishiMe u 3 reči!
    “MAKE IT NICE!”zakuvavanje_recept_ramen_slika1

 

 

Linkovi na kojima možete više da se informišete o ovim momcima i projektu „Zakuvavanje“:

http://zakuvavanje.rs/

https://www.facebook.com/zakuvavanje/

http://zakuvavanje.rs/tart-sa-slanom-karamelom-belom-cokoladom-i-pistacima/

http://zakuvavanje.rs/ramen/

http://zakuvavanje.rs/marinirana-svinjetina-u-sajderu-na-kremastoj-palenti-i-ukiseljenim-pecurkama/

 

 

 

 

 

 

Ukus Beograda

  1. Projekat „Ukus Beograda“ postoji već godinu i po dana i profilisao se kao gastro vodič kroz Beograd. Kako je uopšte počela ova priča i odakle ideja da hrana bude tema kojom ćete se baviti?
    Priča je počela na Twitter-u preko kog smo se svi upoznali i prepoznali se po načinu na koji smo pisali o životu naše generacije u Beogradu, ali još mnogo više o hrani – sa specifičnom kombinacijom zaljubljenosti i poštovanja, prema kojoj se gurmani međusobno prepoznaju na svim meridijanima.received_10154174600542856
  2. Ko čini tim koji se krije iza svega, i da li vas je spojila ljubav prema hrani, prilika za dobar posao ili oba?
    Nas četvoro autora: Nikolu, Aleksandru, Vanju i Jelenu, okupila je ljubav, poštovanje i znanje prema hrani, mogli smo na tu temu da pričamo uživo satima. Ideja o projektu je verovatno svima čučala negde iza kulisa naših svakodnevnih poslova i samo čekala priliku da se javi. Uz pomoć dva izuzetna kompjuterska maga, dali smo joj formu – ali i osnovne poslovne temelje. Prepoznali smo zajedno da ova oblast nije pokrivena na srpskom internetu i shvatili da je to naša šansa. Želeli smo da sebi damo oduška od svakodnevnih poslova kojima se bavimo i da pokažemo kako dobra ideja i ljubav, kao i vera u ono što radite donosi uspeh.
  3. Kako se postaje kritičar hrane, odnosno koje uslove moraš da ispunjavaš da bi se bavio ovom profesijom i da li postoji način da se to nauči?
    Kod nas je to malo specifično: godine izolacije i niskog životnog standarda su uticale da je hrana u našoj sredini na prvom mestu stavka sa Maslovljeve skale ljudskih potreba, a mnogo manje nauka i umetnost. Da bi jedan ovakav projekat zaživeo, osim kućnog gastro vaspitanja, entuzijazma i “kretanja po gradu” bilo je neophodno da mnogo učimo, budemo radoznali i otvoreni, spremni na kritiku kritike i uložimo sopstveni novac i vreme da istražimo ponudu. Do sada je bilo pokušaja da se napravi nešto slično, ali osim entuzijazma i finansija, falili su i marketinški pristup, ali i ljubav prema književnosti. Sve četvoro mnogo čitamo, što nam olakšava da opišemo ono što predstavljamo na interesantan način, a pomaže i to što smo “preko dana” u poslovima u marketingu i odnosima s javnošću. Nije dovoljno voleti pun tanjir i imati apetit. Ipak, volimo da naglasimo da mi nismo klasični kritičari hrane, mi smo, u stvari, istraživači i nemamo neko formalno obrazovanje u ovoj oblasti._mg_0978
  4. Kako ste se vi prepoznali u ovoj profesiji i šta je bilo presudno?
    Verovatno je presudio talas reakcija koje su dobile prve priče na našem sajtu. Videli smo da publika jako iskreno reaguje i da su naši tekstovi doveli do konkretnih akcija – naši čitaoci pročitaju, ustanu i krenu po preporuci. U okolnostima u kojima naši sugrađani imaju vrlo ograničene budžete za posetu restoranima, autentična priča nekog ko je već bio, značajno smanjuje rizik od greške i uzalud potrošenog novca. Hranu poznajemo, čitamo mnogo o gastronomiji na internetu i trudimo se da što više i što češće putujemo i svoja putovanja iskoristimo da što više toga isprobamo i saznamo.
  5. Kako ste se podelili međusobno, odnosno da li svi sve ocenjujete ili svako ima svoju specijalnost?
    Iako smo od samog početka imali ideju kako da se pojedinačno profilišemo, neke lične preferencije smo otkrivali vremenom. Tako su se Aleksandra i Nikola izdvojili kao posvećeni ljubitelji mesa, sve tri ženske članice su obožavaoci italijanskih specijaliteta… Nikola je tradicionalista, Jelena rado srlja u egzotiku i neistraženo, Vanja uživa u laganim zalogajima i finim enterijerima, dok je Aleksandra sjajan poznavalac kontinentalne kuhinje zahvaljujući putovanjima i životu van Srbije.
  6. Koliko ličnog se unosi u ocenjivanje određenog restorana ili jela, i da li je moguće ograditi se od emocija, kad su više ili manje omiljena jela u pitanju?
    Svakako je moguće ograditi se od emocija, ali mi smo to svesno odlučili da izbegnemo. Naime, u Beogradu je to do našeg portal bio jedini princip izveštavanja o hrani – kroz klasične novinske opisne tekstove, koji čine da svaki lokal zvuči manje više isto i ne možete da doživite da li je to baš za vas ili ne. Mi, naprotiv, lične impresije pažljivo uključujemo u svaki opis. Na taj način, čitaoci mogu da osete atmosferu, modus operandi koji razlikuje pristup gostu u svakom restoranu i stvore unapred utisak o mestu na kom nikada nisu bili. Zbog toga verujemo da je jedna od glavnih poluga uspeha našeg projekta upravo to što nam ljudi veruju – jer pišemo sa emocijama.a10
  7. Šta sve preporučujete i kakve zanimljive informacije mogu da se nađu na vašem sajtu?
    Osim restorana o kojima pišemo, volimo da delimo informacije o interesantnim gastro događajima u gradu, intervjue sa šefovima kuhinja koji su nas zainteresovali, edukativne tekstove o manje poznatim pojmovima i specifičnostima svetskih kuhinja. Posebno volimo da pišemo o vinima i pomažemo promociju domaćih proizvođača u čijim vinima i sami uživamo.
  8. Šta po vama jedan restoran mora da zadovolji što se tiče hrane i usluge?
    Ono što nas sve uvek iznova oduševi je inovativnost u jelovniku. Osim toga, condicio sine qua non je upotreba svežih sastojaka i veština pripreme, naravno. Danas u gotovo svakom restoranu u Beogradu možete poručiti burger, odrezak ili pizzu. Ono što ih razlikuje su sastojci, priprema i prezentacija, ali i cena. Najbolji kuvari pripremaju remek dela u svakom formatu, baš kao što to čine stvaraoci i u svakoj drugoj umetnosti. Usluga je za nas četvoro obično presudna za konačan sud o restoranu. Edukacija osoblja kod nas je i dalje na niskom nivou, iako naravno ima izuzetaka. A neizostavna je za uspeh restorana, jer se, bez obzira na to što restoran može da ima najukusniju hranu u gradu, ukoliko vas osoblje ne tretira onako kako očekujete, nećete više vratiti. To je ono na čemu, čini nam se, beogradski ugostitelji moraju najviše da rade.113083314_1709069726011610_565486110136153295_n
  9. Da li sami birate restorane koje ocenjujete ili ih posećujete po prethodim preporukama?
    Uvek biramo sami. Kada neki restorani ubrzano stiču popularnost, volimo da ih posetimo kako bismo videli da li je ta poseta rezultat kvaliteta ili agresivnog marketinga. Obožavamo da otkrivamo neizvikana, a kvalitetna mesta, ali i da uživamo u ponudi restorana koji održavaju svoj nivo godinama i čuvaju tradiciju koja je proslavila beogradsko ugostiteljstvo. Novi restorani se otvaraju gotovo svakodnevno i u tom smislu, inspiracije i izbora nam stvarno ne manjka.
  10. Da li ciljano idete u određeni restoran i najavite kad i zašto dolazite ili se desi da spontano sednete negde, a nakon toga napišete recenziju?
    Jedan od prvih dogovora koje smo napravili kada smo tek postavljali projekat je bila da se restoranima NE najavljujemo. Izuzetno nam je stalo da je ono što u restoranu doživimo potpuno autentično i što približnije onome što će doživeti naši čitaoci. Na taj način, niko nema priliku da lažira utisak ili se prikaže boljim no što zaista jeste. Posete su samo donekle spontane, jer uglavnom imamo svoj interni raspored narednih mesta koje ćemo posetiti, koji liči na pravi tajni plan.
  11. Kakve su reakcije kad izađe vaša ocena nekog restorana? Da li se nekad desilo da je neko negativno reagovao na vašu kritiku?
    Reakcije su uglavnom dobre. Restorani koji su dobro ocenjeni vole da se pohvale našim utiscima i podele ih na svojim profilima na društvenim mrežama. Izuzetno negativne ocene, naravno nemaju takav prijem kod ugostitelja, ali većina ih, čini nam se, doživljava dobronamerno i koristi kao priliku da unapredi svoje poslovanje. Međutim, imali smo i nekoliko veoma oštrih reakcija na negativne tekstove, koji su išli čak i do ličnog vređanja kao i otvorenih pretnji nama kao autorima. Ko bi rekao da je ovo jedan opasan hobi?!
  12. Poslednjih godina kulinarstvo je izuzetno atraktivna tema kod nas, i sve više ljudi obraća pažnju na spremanje hrane kao na umetnost, šta mislite kako je do toga došlo?
    Po našem mišljenju, razvoju kulinarstva kod nas, ali i u svetu, doprineo je nemerljivo internet, a posebno društvene mreže. Dok su nekada najskuplji i najbolji restorani imali priliku da svoje znanje i veštine predstave isključivo svojim (imućnim) gostima, danas svako od nas može da jednim klikom sazna kako izgleda, na primer, poslastica cronut iz jedne njujorške poslastičarnice, koja je osvojila sve svetske mreže, baš kao i čuveni makaron kolačići. Restorani više nego ikada ulažu u marketing, a svetski internet i TV kuvari rade na tome da recepte iz restorana predstave konzumentima – od izbora namirnica do serviranja – u sopstvenoj kuhinji i trpezariji. Naravno, neizmerno nam je drago zbog tog trenda i nadamo se da će potrajati i generalno unaprediti kulinarstvo kao deo kulture življenja.13043417_1707787182806531_7687037413020864953_n
  13. Šta je po vama ukus Beograda?
    Jedna od misija ovog projekta je i da se filtriraju i izdvoje ukusi koji će zaista najbolje predstaviti naš grad i staviti ga na mapu svetskih gastro prestonica. To je proces koji će verovatno potrajati i teći uporedo sa našim razvojem celokupnog društva, ali se unapred radujemo proširenju liste na kojoj se svakako već nalaze Moskva šnit i ćevapčići na kajmaku, koje gotovo svi gosti Beograda traže. Svetske prestonice sada uglavnom imaju prepoznatljive ukuse koji su potekli iz brze hrane i dostupni su svima, kao što su londonski fish&chips, njujorški ili čikaški hotdogovi i korndogovi ili španski ćurosi. Mi smo, na žalost, izgubili šansu za brendiranje piroškama kod Atine, ali pažljivo pratimo i čekamo novu uličnu zvezdu. Raduje nas što znamo da najbolji beogradski hoteli rade na kreiranju svojih signature jela ili deserata kojim će predstaviti naš grad turistima.
  14. InspirishiMe u tri reči (ili u vašem slučaju u 12 🙂)
    Jelena: Osmeh je viralan.
    Aleksandra: Follow your bliss
    Vanja: Emocije su tajni začin
    Nikola: Pronađi svoju sredinuzajednickafb

Sve što vas zanima o njima, možete saznati na sledećim linkovima, ili se priključiti njhovom Viber public chat – www.viber.com/ukusbeograda

ukusbeograda.rs

https://www.facebook.com/ukusbeograda

https://twitter.com/ukusbeograda

https://www.instagram.com/ukusbeograda/

 

Najvažnija sporedna stvar na svetu

Samo su ih poskidali i pobacali na zemlju. Nisu oklevali ni jedan sekund jer oklevanje bi značilo gubljenje vremena, a oni nisu imali vremena za to. Nabacane na zemlju jedna preko druge stajale su tako, bez ikakvog reda i smisla, a oni su već uveliko smisleno jurili dalje i njima je to bilo sasvim u redu. O jaknama nije imalo kad da se razmišlja. Morao je da se igra fudbal. Veliki odmor traje 15 minuta, i tih 15 minuta nije za razmišljanje.

Njih desetorica podelili su se u dva tima. Većina jedva do pola stative visoki, a nekoliko njih možda rukama i može da dohvati prečku, ali kad se baš onako istegne na prstima ili skoči sa obe noge rukama podignutim u vis. Jure po dvorištu, i to im je u tom trenutku najvažnija stvar na svetu.

Kao muve bez glave, levo – desno po onom terenu, fokusirani na loptu koja je u tom trenutku jedini njihov svet do kog im je stalo da se okreće.

Za to vreme, njih četiri, tri smeđe, dve sa ravnom kosom, jedna kovrdžava i jedna plava, sa krznom na kapuljači preko koje pada nemarna pletenica sa mašnom na kraju, koje su se ne znam odakle pojavile, i koje do tada nisam primetila, kreću da uzimaju one jakne sa zemlje i počinju da ih slažu iza gola, jednu po jednu.

Oni će to tek primetiti.

A meni se sve složilo. Konačno mi je jasna ta najvažnija sporedna stvar na svetu.

 

Zauvek

Sedeo sam za stolom, na šljunku, i gledao veliku livadu ispred sebe. Duvao je vetar. Na tom mestu često duva vetar.

Naišao je pas koga poznajem, ženka. Pozdravili smo se. Bila je raspoložena za igru, trčala je oko mene, šljunak joj je prštao oko nogu, spuštala je grudi do tla i mahala njuškom. Ja sam prvo žalio što mi telo nije pokretljivije, da bih mogao da se igram s njom onako kako sam želeo, pa sam žalio što nisam pas. Onda je naišao drugi pas, pa sam ušao u njegovo telo, telo crnog psa s belom flekom na grudima. Oteo sam mu telo.

Gurnuo sam je njuškom po desnoj plećki  i zaleteo se ka livadi. Trčala je za mnom, pratila me je lako, lepa i brza. Noge su me slušale, nokte sam zarivao u meku zemlju, vukao i odbacivao se, vlati trave dodirivale su mi grudi. Ona je sve vreme bila iza mene, ugledao bih je pri skretanjima, smeđe žutu mrlju na ivici vidnog polja. U jednom trenutku sam usporio, pa sam stao, okrenuo se ka njoj, a ona me je preskočila i nastavila da trči. Pratio sam je. Dugo smo trčali. Nikad se nismo vratili.

Sonjin veseo i blesav svet

  1. Ko je Sonja i kakav je to njen „Silly world“ koji je stvorila?
    Sonja je dvadesetčetvorogodišnji fotograf i grafički dizajner iz Novog Sada. A njen silly world je baš takav kako mu i samo ime kaže. – Veseo i blesav.
    naslovna-sonja-lazukic-silly-world
  2. Kako se slažu dizajn, fotogafija i hrana?
    Zajedno čine jednu, na prvi pogled neobičnu, ali za mene danas neraskidivu celinu.
  3. Odakle ti inspiracija i ideja da nastane tvoj blog sa tolikim akcentom na hrani?
    Blog sam prevashodno pokrenula zbog same fotografije. Želela sam online mesto na kojem bih redovno objavljivala fotke iz segmenata svog svakodnevnog života. Nije mi trebalo dugo da shvatim da je ustvari hrana ta koja ispunjava veći deo moje svakodnevnice. Napravila sam mix ove dve ljubavi i taj potez se ispostavio kao pun pogodak.dsc_4267
  1. Kako si počela da kuvaš, i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu?
    Mislim da je ta ljubav prema kulinarstvu kod mene oduvek postojala. Još kao dete sam volela da gledam kako mama priprema hranu, a ona je svakako i glavni krivac zbog kog sam zavolela ceo proces pripreme hrane.
  2. Gde pronalaziš recepte koje predstavljaš na svom blogu i da li si zaista isprobala sve recepte?
    Oh naravno da jesam! Na blogu uvek delim samo omiljene i proverene recepte. Ideje za njih pronalazim iz raznoraznih starih maminih kuvara, vrlo retko iz novih, a nekada su inspiracija i drugi domaći i strani blogeri.
  3. Svaka tema na tvom blogu predstavlja kratku foto priču. Da li sama fotografišeš i koliko pažnje posvećuješ tome?
    Pošto sam po profesiji grafički dizajner i fotograf, estetika samih postova mi je jako bitna. Tako i fotografija 🙂 Uvek vodim računa da budem potpuno zadovoljna svakim segmentom posta, kako sa receptom tako i sa fotografijom.dsc_9912
  1. Koliko je fotografija jela važna kad se neko jelo predstavlja?
    Vrlo. Ukoliko hrana ne deluje primamljivo na slikama, nema šanse da ćete nekog naterati da pripremi recept. Posebno u današnje vreme, brzog života i socijalnih mreža, dobra fotografija može da napravi čudo. 🙂dsc_7248
  1. Koliko je vremena potrebno da nastane jedan blog post, i na koje sve detalje obraćaš pažnju pri kreiranju istog?
    Svaki segment posta mi je vrlo bitan. Samo vreme pripreme posta uvek varira iz raznoraznih razloga, ali ponajviše zbog inspiracije. Ukoliko sam inspirisana, post može biti na blogu već istog dana kada je jelo spremljeno i slikano. Nekada se desi i da inspiracije manjka, pa za objavu budu potrebni dani i nedelje 🙂
  2. Skoro je održana radionica fotografisanja i stilizovanja hrane na Fruškoj gori. Kako je došlo do toga, kakav je odziv bio i da li si zadovoljna rezultatima…?
    Dugo sam želela da prisustvujem sličnim dešavanjima. Radionice fotografisanja hrane stranih blogera sam imala priliku da pratim samo preko Instagrama. Bila sam očajna što se kod nas nije održavalo ništa sa sličnom tematikom. Više puta sam poželela da sama priredim nešto tako, ali strah je uvek donosio glavnu reč. Trebalo je da prođe 5 godina: fotkanja; vođenja bloga; pronalaženja svog stila; slikanja za raznorazne klijente/magazine/agencije/restorane; građenje svog sopstvenog kutka za fotografisanje; skupljanja propsa i iskustva; – kako bih najzad shvatila da imam šta da podelim sa ljudima sličnog interesovanja. I eto desilo se 🙂 Bilo je predivno i inspirativno. A ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim da će biti toliki odziv ljudi. Planiram da napravim još jednu na proleće kada bude nešto lepše vreme.
  1. Postoji li interakcija sa čitaocima tvog bloga, i kakve reakcije dolaze do tebe?
    Blog sam počela da vodim isključivo zbog sebe. Međutim, kada sam počela da uviđam da neko zapravo uživa u mojim fotakama, i redovono isprobava recepte koje spremam, tek je tada sve počelo da ima smisla. Da nije bloga verovatno nikad ne bih imala priliku da upoznam toliko novih, kreativnih i inspirativnih ljudi.
  2. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
    Sve što ima veze sa testom i belim brašnom. Mesto u kom živim nažalost ne može da se pohvali nekim zanimljivim pekarama. Da je kojim slučajem situacija drugačija, verujem da bi se to u kratkom vremenskom roku odrazilo na moju kilažu 😀dsc_3299
  1. Postoji li neki budući plan za Silly World, na primer neki privatni prostor gde će sve to moći i da se proba?
    Već sada postoji studio u kom fotografišem. “Maštovito” sam ga nazvala Silly studio. Tu za sada može da se fotka, uživa u prirodi, organizuje po koja radionica, eventualno i obliže koji tanjir nakon fotkanja 😀 Volim da spremam hranu, ali isključivo za porodicu i prijatelje, u vrlo malim količinama.
  2. InspirishiMe u 3 reči!
    Sanjaj velike snove.dsc_7839

Ugosti gosta

Čekala nas je kod Narodnog Pozorišta, i o sebi je rekla, lako ćete me prepoznati riđokosa sam. Boja kose je sve trebala i da nam kaže o boji njenog karaktera – ona je živa vatra. Sa 22 godine, može da se pohvali snagom i odlučnošću koju ni mnogi stariji od nje nemaju. Proputovala je svet samo sa rancem, živela u zemljama čiji jezik nije znala, ima cilj, ambiciju i snove. Kuvala je u restoranu sa tri Michelinove zvezdice, a svako ko se i malo razume u kulinarstvo znaće koliki je to uspeh, a kad smo je pitali da li je to najvažnije, rekla je ne, najvažnije je da ugostiš gosta. Ona mladi kuvar, Teodora Kosorić – naše lice inspiracije.

  1. Nešto kratko o sebi – ko je Teodora Kosorić?
    Teodoru je tesko opisati kao osobu koja se ne nalazi u kuhinji jer ti trenuci su jako retki, može se reći da je veoma ambiciozana i svestrana osoba, koja se trudi da živi svoj posao.
    teodora-crop
  2. Često se kaže da ženi nije mesto u kuhinji, ali za tebe važi obrnuto, ti tu pripadaš! Zašto baš kuvanje i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu i hrani?
    Zbog težine ovog posla i velikog odricanja koje on nosi potpuno je opravdano i jasno zašto se toliko malo žena bavi kuvanjem. Što se tiče mene izgleda da su istrajnost i trud preovladali za bavljenje ovim poslom. Moj odabir ove profesije je bio pre otprilike šest godina i ne mogu se pohvaliti da sam odmalena želela da se bavim kuvanjem, ali me u je u suštini uvek privlačila neka vrsta umetnosti, što kuvanje na kraju i jeste, kada se savladaju propratni faktori i dođe do samog serviranja tanjira. Moglo bi se reći da je za ljubav prema ovoj profesiji na mene uticalo par ljudi i dosta knjiga. Mislim da je za mladog kuvara veoma bitno da upija znanje sa svih strana i da sam određuje šta želi, a šta ne, da primeni u svom radu.
  3. Na internacionalnom kulinarskom kupu u Kragujevcu ponela si titulu najboljeg mladog kuvara u Srbiji, kako se osećaš zbog toga i koliku odgovornost nosi to zvanje?
    To je bilo prvo takmičenje u kojem sam učestvovala i samim tim je tenzija bila prisutna, nisam očekivala rezultate, ali su na kraju usledili. Naravno osećaj je bio odličan kao i svaki put kada vam se isplati trud i rad koji ste prethodno uložili. Što se tiče odgovornosti mogu reći da je usledila samo želja za pomaganjem i olakšavanjem puta nekim novim mladim ljudima koji su poželeli da se takmiče.636148947222017953
  1. Koju vrstu hrane najviše voliš da spremaš i koje recepte izdvajaš u odnosu na druge?
    Naravno pored naših nacionalnih jela koje imam prilike da spremam što za goste u restoranu ili moje prijatelje kod kuće , veoma me privlače francuski recepti koji su nastali u periodu prošlog veka, mislim da osnova svakog jela treba da sadrži kvalitet koji može da se prezentuje na moderan način, praćenjem svih svetskih trendova koje tržište trenutno zahteva.
  2. Koliko je uspeh za naše kulinarstvo učešće tebe i tvojih kolega na Villeroy & Boch Culinary World Cup -u “Expogast 2014” održanom u Luxemburgu.
    Da, zajedno sa svojim kolegama iz Junior Chef Cluba, učestvovala sam na kulinarskoj Olimpijadi u Nemačkoj u Erfrutu. Može se reći da smo ostvarili istorijski uspeh i doneli Srbiji prvu medalju sa ovakvog takmičenja.
    olimpijadateodora-medalja
  3. Koliko mladi kuvari u Srbiji prate svetske trendove, i ima li kod nas uslova za takvo usavršavanje? Što se tiče mog okruženja i mladih kuvara koji se u njemu nalaze, mislim da ima itekako prespektivnih ljudi koji su upućeni u svetske trendove, ali su to iskustvo uglavnom sticali u inostranstvu, i kako se napredak srpske gastronomije trenutno odvija mislim da ćemo u budućnosti i mi imati prilike da budemo zapaženiji u svetu.
  4. Bila si dva meseca na usavršavanju u Švajcarskoj, u Schauenstein Schloss restoranu. Koliko ti je to značilo za dalje obrazovanje?
    S obzirom da je Schauenstein Schloss trenutno na listi pedeset najboljih restorana sveta, može itekako da pruži dosta nesvakidašnjih stvari za videti. Prilika da radite sa takvim ljudima i u kuhinji koja stvara perfektne tanjire (u smislu poslužene hrane) mislim da samo pozitivno može da utiče na moje dalje usavršavanje. (film o Teodorinoj praksi u Švajcarskoj možete pogledati na linku: Andreas Caminada at Schauenstein
  5. Šta misliš o emisijama posvećenim kuvanju, i da li vidiš sebe u nekoj od njih?
    Mislim da je svaka edukacija pozitivna, ali da sličnost sa stvarnom kuhinjom i nije toliko bliska. Trenutno ne vidim sebe u takvim projektima.
  6. Imaš li uzore u svom poslu, i ko su kuvari na koje se ugledaš i u čemu?
    Vremenom su se uzori menjali, i mislim da je to savim prirodan sled, s obzirom da sam veoma rano počela da se bavim ovom profesijom. Moglo bi se reći da trenutno nemam uzore, postoje Šefovi sa kojima želim u budućnosti da radim i čije knjige volim da čitam. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
    Uh, postoji mnogo stvari, ali mogu izdvojiti poslastice. Mislim da je to česta slabost nas kuvara.
    svicawp_ss_20160523_0006
  7. Postoji neka zemlja čiju kuhinju bi izdvojila?
    Kao sto sam prethodno pomenula, mislim da je osnova evropske garstonomije Francuska kuhinja, tako da je ta zemlja za mene nepresušan izvor inspiracije.
    wp_ss_20161116_0006
  8. Šta je najneobičnije što si ikada probala kad je hrana u pitanju, i da jedeš i da spremiš?
    Za kuvare, mislim da ne postoje neobične namirnice, svakodnevna prilika da spremamo i jedemo hranu koja nije sa naših prostora, vremenom nam postaje savnim prirodna stvar. Ali ako se u to mogu svrstati iznutrice onda mi je svaki put iznova i iznova, izazov da ih spremam.
  9. Koja mesta po tvojoj preporuci ne smeju da se zaobiđu kada je klopa u pitanju?
    Kada sam u Beogradu uglavnom imam malo prilika da posećujem druge restorane. Moglo bi se reći da kada sam u ulozi gosta uglavnom mnogo stvari utiču na izbor mesta, ljudi, hrana, energija. Tako da moje preporuke su uglavnom veoma subjektivne.
  10. Koji savet imaš za ljubitelje kulinarsta?
    Mogu podeliti par reči kojima se ja vodim, bitno je da svaki sledeći dan budete bolji od prethodnog.wp_ss_20161116_0005

Verovali ili ne!

Stojim na stanici i gledam u njega neko vreme.
Imam taj pomešan osećaj da razmišljam koliko li je nesrećan i sa druge strane da je zapravo tu gde jeste, jer je druge unesrećio.
I samo ga gledam, i primetim da čita nešto.
Kao dete koje se prvi put susrelo sa nečim nepoznatim, zadubio se u materiju i ne obraća pažnju na sve što se dešava oko njega.
Vuče prstom po onom papiru da ne izgubi red, i mrmlja reči sebi u bradu. Po mrštenju na njegovom licu shvatam da se muči da pročita, ali ne odustaje. Opsuje, provrti glavom levo – desno, namršti se i nastavi da vuče prst. Kad je stigao do kraja strane, lice mu je prestalo da se grči i mišići su se zategli od olakšanja, a on je prasnuo u smeh.
Đavo mi nije dao mira, i morala sam da vidim šta čita.
Priđem sa druge strane, bacim pogled preko njegovog ramena, a u njegovim rukama – Politikin Zabavnik.

Smejala sam se još dugo nakon što sam ušla u autobus. Smejala sam se jer sam posle toliko godina, konačno našla odgovor na pitanje koje ne podnosim i prilično se razbesnim kad mi ga postave. Smejala sam se,  jer sam u tom trenutku, gledajući tog čoveka, shvatila zapravo i svu tugu ljudi koji ga postavljaju.

Pitanje – Da li si srećan?

Verovali ili ne, Jesi, ako umeš kako ti je dato.

 

14731384_10154064391323182_864289614806017594_n-1

Razumem

Ovo mi je rekao prijatelj, kad smo se sreli, pre nekoliko dana, kad sam ga pitao kako mu je u životu  – Odlično. Kidam. Pre nedelju dana mi je procurio bojler, pokvarila mi se slavina na lavabou i puklo mi je crevo na mašini za pranje veša, sve istog dana. Nisam imao para da popravim sve to, čekao sam platu. Juče sam dobio platu, bio mi je majstor i popravio sve. Znaš da ja nisam filozof, nisam u fazonu malih stvari, ja volim velike stvari, ali brate, kad je potekla topla voda iz tuša, bio sam srećan. Nisam morao nikom da se pohvalim da bih bio srećan, nije niko morao da me vidi, sreća je bila tu, prštala je po meni, u kadi, slivala mi se preko glave po celom telu i odlazila u slivnik. Imao sam pun bojler sreće, brate mili, to nije malo. Kad se ponovo napuni, to više neće biti sreća nego samo topla voda, ovo je samo sad bilo, sad i ko zna kad, razumeš?

Razumem – rekao sam.

Hleb & Lale

Stara izreka kaže narodu samo „Hleba i igara“, a Nevena Zelunka Cvijetić, je to kreativno promenila u „Hleba i Lala“ ;). Kada je domaća food blog scena u pitanju, nemoguće je zaobići ovaj blog. Svaki recept na ovoj strani je Nevena pažljivo birala, svako jelo sama napravila, isprobala i podelila sa svima vama. Hlab & Lale nisu običan gastronomski blog, nego jedinstveno putovanje u svet čula ukusa i mirisa, u kome vredi izgubiti se. O hrani, o emocijama, o fotografiji, o receptima i sebi, za InspirishiMe autor i kreatorka bloga, Lalica – Nevena Zelunka Cvijetić.

  1. Kome dugujemo postojanje priče nazvane “Hleb & Lale” i zašto se baš tako zove?
    Ženi koja voli da kuva za sebe, porodicu i prijatelje i koja je htela tu ljubav da podeli sa drugima. Tj. meni 😀
    Naziv bloga je smislio moj suprug. Užasna sam u smišljanju bilo kakvih imena, pa je on predložio da nazovem blog po mom omiljenom filmu- „Hleb i lale“. Jer, to je priča o ljubavi i prijateljstvu, o jednostavnom životu. Kroz blog, priče, fotke i kuvanje podsećam sebe (a nadam se i čitaoce) šta to u stvari čini život dobrim.ja
  2. Odakle ti inspiracija i ideja da nastane blog „Hleb & Lale“?
    Zaista volim da kuvam, da smišljam i isprobavam recepte. Mislim da mi to dobro ide od ruke, pa sam poželela da to podelim sa svetom.forever_young_oatmeal-18
  3. Kako si počela da kuvaš, i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu i hrani?
    Dosta kasno sam počela da kuvam, ali sam uvek volela da jedem. U mojoj porodici se jako vodi računa šta ćemo da jedemo, pa sam i ja dobar materijal za gurmanisanje. Kada sam počela da živim sa tadašnji dečkom (sada suprugom), oboje smo se ugojili jer skoro ništa nisam znala da skuvam. Često smo jeli brza i nezdrava jela koja baš nisu bila inspirativna. Prvo sam probala sa našim tradicionalnim receptima, ali mi ni oni nisu pružali zadovoljstvo da ih kuvam i jedem. I tako sam počela da isprobavam razne kuhinje u kombinaciji sa domaćom i ceo svet hrane mi se otvorio 🙂
  4. Gde pronalaziš recepte koje predstavljaš na svom blogu i koji recepti su najpoželjniji?
    Recepte najčešće smislim sama. Krene sa nečim što sam videla na Pinterestu ili nekom blogu što me pokrene na razmišljanje i onda mi samo počnu padati ideje na pamet. Neke budu uspešne, neke ne. Volim da isprobam i recepte iz kuvara ili sa blogova koje pratim. Pravo da ti kažem, ne znam ni sama koji su recepti najpoželjniji 🙂 Uvek se iznenadim. Neki recept mislim da će se samo meni svideti, a ispadne da ga svi obožavaju a neki, opet, mislim da će biti hit jer budem njime totalno oduševljena, a ljudi skoro pa ni ne odreaguju na njega. Generalno, slatkiši su uvek popularni. I kiflice 🙂torta
  5. Svaka tema na tvom blogu predstavlja kratku foto priču. Da li sama fotografišeš i koliko pažnje posvećuješ tome?
    Mnogo volim fotografisanje i stilizovanje hrane. Ulažem dosta vremena i truda u stalnu vežbu i učenje o fotografiji. Kroz kuvanje i fotografisanje se kreativno izražavam i jako mi je bitno da nađem vreme za to.
  1. Koliko je fotografija jela važna kad se neko jelo predstavlja?
    Živimo u vreme kada je prvi, vizuelni utisak veoma bitan jer naša pažnja kratko traje i nije ju lako upecati. Kada su kuvanje i recepti u pitanju, fotografija dođe nešto poput udice 😀img_6108
  2. Koliko je vremena potrebno da nastane jedan blog post, i na koje sve detalje obraćaš pažnju pri kreiranju istog?
    Kada ne bih radila svaki dan u firmi, mislim da bih uspela da uradim ceo post za nekih 12-13 sati. Bez da radim još nešto uz to. Ovako to obično traje dva-tri dana. Kuvam i fotkam jedan dan. Obrađujem fotke drugi dan, a pišem recept i post treći. Trudim se da recepti budu u skladu sa sezonom i da koristim namirnice koje su dostupne svima.potato_leek_pie-22
  3. Šta najviše voliš da radiš, i da li bi izdvojila nešto kao omiljeno između fotografisanja, spremanja hrane, osmišljavanja recepata…?
    Najviše volim da kuvam, mesim i hemijam u kuhinji.
  4. Kakva je interakcija sa čitaocima tvog bloga, i kakve reakcije dolaze do tebe?
    Često dobijem poruke na mejl ili u inbox od čitalaca i mnogo mi znače. Kada mi jave da su isprobali recept, da im se dopao, zaista me jako usreće. Znači mi i kada mi nešto sugerišu ili kada mi skrenu pažnju na neki propust. Sve u svemu, volim da popričam sa ljudima koji prate blog.
  5. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
    Hleb i pizza Margarita su krivi za sve, hahahaaaaamexican-veggie-burgers-34a
  6. Postoji li neka zemlja čiju kuhinju bi izdvojila?
    Italijanska kuhinja mi je omiljena jer je jednostavna i insistira na kvalitetnim sastojcima. Volim njihov pristup „less is more“.img_6653
  7. Šta je najneobičnije što si ikada probala kad je hrana u pitanju?
    Morskog ježa. U Peruđi sam jela domaću testeninu sa morskim ježevima i bila je fantastična. Probala sam i pizzu sa mangom i kompotom od kajsije (slana varijanta) u Lisabonu i bila je užasna. Kako ne jedem meso i većinu životinja, nemam priliku da probam nešto jako neobično u smislu namirnica.
  8. Da li postoji jelo koje ti nije uspelo i šta onda?
    Stalno mi nešto ne uspe. Dokle god je jestivo, samo delimično priznajem neuspeh 🙂
  1. Postoji li neki budući plan za Hleb & Lale, na primer neki privatni prostor gde će sve to moći i da se proba?
    Trenutno sam u fazi prepuštanja životu pa gde me odvede. Ima dosta lepih stvari na vidiku i radujem se njihovoj realizaciji. Međutim, neki prostor gde ću da kuvam za druge, nije u planu. Imala sam priliku u nekoliko navrata da isprobam kuvanje za nepoznate ljude i moram da priznam da je suviše stresno i radije bih kuvala za porodicu i prijatelje koji mi sve pehove opraštaju. Nisam potencijal za šefa kuhinje 🙂
  2. InspirishiMe u 3 reči!
    Veruj svom instinktu.

 

Recepte koje prate fotografije, možete pogledati na Neveninom blogu 🙂

Pida sa jajima i krompirom

Pita-pida sa krompirom i prazilukom/ Dunav soja

Ovsena kaša
http://hlebilale.com/2016/10/forever-young-ovsena-kasa/

Takos sa lososom
http://hlebilale.com/2016/06/kanzas-takos-sa-lososomspice-up-your-life/

Uvrtanje testa
http://hlebilale.com/2016/04/devreci-od-speltinog-i-razanog-brasna-uskrs-na-salasu/

Meksiški vege burgeri
http://hlebilale.com/2015/11/meksicki-vege-burgeri-8020/

Torta
http://hlebilale.com/2016/01/torta-sa-visnjama-i-kestenommiljanova/

 

Naslovna fotografija: Miljan Cvijetić, fotografije u tekstu: Hleb&Lale arhiva.