admin

Jednostavno je

Zeleni venac, 14 časova. Pljušti kiša.
Stanem ispod nadstrešnice, jer nemam kišobran. Pored mene stoji čovek koji isto nema kišobran.
Čovek koji stoji je lud. Tako kaže nauka i konvencionalni nazivi.
Dakle, stojimo „lud“ čovek i ja ispod nadstrešnice, jer nemamo kišobran.
Nadstrešnica je dovoljna za nas dvoje.
On se smeje, ja namrštena.
Našoj nadstrešnici prilazi žena sa kišobranom i staje pod nju.
Nas dvoje bez kišobrana u tom trenutku imamo neki prećutni zajednički stav : „Mi imamo nadstrešnicu, ti imaš kišobran“.
Kad on progovara: „Jednostavno je. Ne možeš i kišobran i nadstrešnicu u životu.“
I ona se smeje, i kaže mu : „Ali lep mi je.“ I nastavlja da mu se smeje.
I shvatim i ona je „luda“, kako kaže nauka i konvencionalni nazivi.
Njih dvoje su par.
I stiže autobus i mi ulazimo. On ulazi i smeje se, za njim ide ona i smeje se. I ne zatvara kišobran, jer joj je lep, i još primećuje jedan bačeni na ulici i govori njemu da ga uzme da i on ima kišobran. I smeju se.
I on joj čuva mesto u autobusu. I kavaljer je.
U normalnom svetu, oni smrde. U njihovom svetu, to nije važno.
Svi se sklanjaju od njih, ali se oni ne sklanjaju jedan od drugog. Oni se i dalje smeju.
A mi ostali. Mi ćutimo. Nemamo izraz. Mi niti smrdimo niti mirišemo. Bezizražajni smo.
Nema ko od nas da se skloni, nemamo ni kome da se približimo u tom autobusu.
Možemo i da nismo u njemu.
Niko ne bi primetio da nismo ušli, niko i ne primeti kad uđemo.
Njih svi primete, svako svojim pogledom.
A njih dvoje se i dalje smeju.

Onda sam počela i ja da se smejem. I znate šta.
Suviše smo mi normalni za ovu kišu.
Zato smo tužni.
Stvar je u lepom kišobranu.

Lepota

Prekjuče mi je jedan ozbiljan tip objasnio ovo, u dahu, od reči do reči, baš ovako:

Samo da je se dokopamo, lepote. Da nam bude važna. Da naučimo da nas samo lepota zanima.

Opušten čovek je spreman za lepotu.

Svako može da se opusti. To se radi tako što se opustiš. Zamisliš da nije bitno ništa, osim onoga što osećaš. Zamisliš da imaš prava da osećaš šta god hoćeš, da je dozvoljeno da tebi bude lepo ono što je tebi lepo, a ne ono što ti je neko rekao da treba da ti bude lepo, da ne mora da te bude sramota što je nešto lepo samo tebi, ni što ti je lepo ono što je i većini.

Mora da se plače zbog lepote, često. Ako se ne plače, nije lepota, ili nisi opušten. Lepota je učiteljica. Svako je lep i sve je lepo. Ne postoji ništa što nije lepo. Ne postoji. Pogledaj, šta ima što postoji a da nije lepo? Ako postoji, lepo je. Bezobrazluk je reći da nešto nije lepo, ako postoji. Ako si tu da vidiš nešto, bilo šta, to mora da je lepo. Ako ne vidiš da je lepo, ne vidiš dovoljno široku sliku. Na dovoljno širokoj slici, sve je lepo. Na dovoljno dugačkoj vremenskoj liniji, sve je bezvredno, ali dok postoji, lepo je.

Prolećem oslikani M-Art

Od malena voli crtanje i slikanje i to je uvek bilo deo nje. Kada je završavala gimnaziju i planirala šta će dalje, jednostavno je znala da to „dalje“ mora da ima veze sa umetnošću. Profesija modnog dizajnera je definitivno bila pravi izbor za nju jer je predstavljala spoj umetnosti i mode, dve sfere koje najviše voli.

Kada je započela studije na smeru – Odevna tehnologija, znala je da nije pogrešila i njena ljubav prema modi i stvaranju iste samo je rasla.

Oslikavanje odeće je započela pre godinu dana u cilju da zaista u praksi spoji umetnost i modu. Dizajn je sam po sebi umetnost, ali zamisao da garderobu dizajnira i dodatno je ručnim radom učini unikatnijom joj se činila pravim izborom. Tako je nastao njen lični brend  M-Art.

Prvi komad garderobe koji je oslikala bila je obična majica na bretele, a motiv je bio cveće – jedan od čestih motiva na njenim stvarima. Budući da se do tada nije susrela sa slikanjem po tekstilu, bila je i sama iznenađena koliko je ta slika izgledala efektno na majici. Sledeća stvar bila je haljina koju je sama osmislila i sašila, a motivi koje je na njoj oslikala bile su bulke…

Inspiraciju pronalazi svuda. Najviše voli da slika cveće i geometrijske motive. Često neki komad garderobe zamisli na jedan način, ali četkica krene svojim putem i na kraju završi sa nečim što joj uopšte nije bila prvobitna zamisao, ali na kraju izgleda još bolje!

Motive bira u zavisnosti od toga na čemu ih slika. Da li je to elagantna haljina, suknja ili možda obična majica. Pre samog oslikavanja prethode skice na papiru, često i preko desetak skica za samo jedan komad,  da bi došla do željenog izgleda.

Za ovih godinu dana koliko se bavi oslikavanjem je dosta napredovala, i ona kao umetnik i garderoba koja nosi M-Art logo. Počela je od običnih majici, a sada prvu godinu rada obeležava kolekcijom, tačnije sa 4 mini kolekcije. Tu ćete ovog marta pronaći suknje, haljine, kombinezone, košulje. Deo toga je oslikan, deo je dočaran na drugi, jednako unikatan način. Smatra da se kao dizajner dosta razvila od završetka studija i da će se to postepeno sve više prenositi na njene kreacije.

Ona je Nina Kranjčević, diplomirani inženjer odevne tehnologije. Voli modu, umetnost, životinje.  Ono što definitivno ne voli je nepravda, a ono što definitivno vama treba da skrene pažnju na nju je njena unikatna ručno oslikana garderoba.

01

02

03

Brdo, pas, šuma, stepenice

Tu gde ja radim, blizu, ima jedno brdo.

Nemojte odmah da zamislite veliko brdo. U stvari ne znam kakvo da zamislite, ja sam iz Banata. Kod nas, kad iskopaju rupu pa lopatom nabacaju zemlju iz te rupe na stranu, mi i tu gomilu zovemo brdo. Zimi kad smo išli na sankanje, išli smo na taj neki breg kod zabavišta i na njemu smo se sankali. Spuštali se od doručka do ručka, pa na ručak, pa opet nazad na breg do večere. Pre par godina sam otišla do tog brega i shvatila da mi je njegov vrh sad u visini očiju. Tako da zamislite nešto što je za vas brdo.

Elem, na to brdo vode stepenice. To pouzdano znam jer sam videla svojim očima. Bio je dan kad sam videla, sunce sijalo, nije bilo šanse da ne vidim jasno te stepenice, tako da sam sigurna da na to brdo vode stepenice. Nisam se popela njima, ali hoću, imam plan. E sad, ni te stepenice, ni to brdo ne bih bili toliko važni da ja znam šta tamo gore ima, a ne znam. Zato i imam plan da se popnem. Ima jedan red drveća, koji sam nazvala šuma, ali i to ne uzmite zdravo za gotovo jer nekome i jedno drvo čini šumu, i od njega ništa ne vidi, pa i tu zamislite ono što je za vas šuma. Tako da za sad imamo brdo, stepenice koje vode na vrh brda i šumu koja je na vrhu. E sad, sve to mene uopšte ne bi interesovalo da gore nema i jedan pas.

Svaki dan stojim na stanici preko puta tog brda i zagledam se u tu šumu i pratim kako se spušta mrak. Znam kad se tačno spustio, jer je brdo tamno, a nebo svetlo  i kad i brdo i nebo postanu tamni, tad znam da je potpuno pao mrak. Pas sedi sve vreme na liniji između brda i neba. Nekad šeta levo desno, pa se opet vrati i nastavi da sedi. Pas je crn i velik. I svaki dan sedi na tom brdu i ja svaki dan gledam u tog psa. Zanima me da li i on gleda mene kako svaki dan stojim na istom mestu i čekam autobus. Nekad prošetam levo desno, pa opet nastavim da stojim. Zanima me i zašto stalno sedi na tom jednom mestu. Zanima me i da li pas zna da imam plan da se popnem na brdo i da li možda čeka da vidi da li ću zaista to da uradim. Zanima me i da li zna da sam danas gore videla dva psa. Zanima me da li ga uopšte i zanimam.

Epilog:

Sedim s’ psom na stepenicama.

Kažem mu: „Prljave su mi patike.“
Jednom je zevnuo, jednom zalajao.

Kaže: „Mnogo razmišljaš.“

Greta

Kad se ponekad
nađem u ovom stanju
da mogu da ti kažem
sve što mislim
odmah se smirim
sednem ovako
i lepo izgledam
kroz kišu
cveće
i reku
i mislim se
da li da ti objasnim
kad me napadne
ova velika pamet
mirna sam
i dajem ti primer
cvetom
rekom
nebom
dajem ti primer kišom
zagledaj se
u reku
u cvet
u nebo
u kišu
zagledaj se znači
pažljivo gledaj
i osećaj
i zaboravi
sve što su te učili
o reci cvetu nebu i kiši
o interpunkciji
o novinama
o mladim devojkama
i videćeš
sebe
u reci
u cvetu u nebu i kiši
u interpunkciji u novinama
i u mladim devojkama
znam teško je
ali probaj
koštaće te mnogo
ali kad uspeš
više ti ništa neće biti skupo.

11051109_1032812646732480_655616121_n

Fotografija> Natalia Bačlija

PONOVO RADI RADIO

B-ton radio je live stream portal koji okuplja sve segmente urbane underground kulture na jednom mestu u cilju pre svega promovisanja i prezentovanja novih načina. Pored zabave, u prvi plan izbija i edukacija slušalaca različitih interesovanja, a koja su vezana za urbanu kulturu, kao i praćenje stranih aktuelnih trendova iz svih delova sveta.

Na neki način cilj im je oživljavanje i održavanje underground scene i davanje prostora novim i mladim ljudima za prezentovanje svojih ideja i radova.

B-Ton radio u svoj program, koji je vrlo bogat i na zavidnom nivou, uključuje emisije o različitim muzičkim pravcima underground kulture i subkulture. (jazz, rock, punk, alternativ, reggae, electro, dub step, drum`n`bass…). Pored muzike imate priliku da kuvate slušajući emisiju “Krčkanje”, izdvojeno je vreme nedeljom za kladioničare i ljubitelje sporta,  uživo prenose svirke, izveštaji sa raznih žurki i događaja. Uživo ste takođe mogli da pratite i video prenos stand up takmičenja za najboljeg open mic-era” direktno iz Ben Akibe, prvog stand up kluba u Beogradu. Tu su još i  intervjui sa poznatim ličnostima, live prenos koncerta i bendova i još dosta toga.

Većina emisija su autorske i vode ih ljudi afirmisani u svojim oblastima, tako da je koncept cele radio stanice usmeren ka promociji aktuelnih dešavanja u Srbiji, a i praćenju novih svetskih trendova iz navedenih oblasti. Od 1. Decembra, Beton Radio se pojavio u novom redizajniranom ruhu, sa novim sajtom i novooformljenom programskom šemom, pod uredničkom palicom Antonija Pušića aka Rambo Amadeus-a ili kako im u opisu stoji – “novog neurednika”.

Internet stream je dostupan slušaocima 24 časa svakog dana, zato podesi svoj sluh na vreme i budi na pravoj frekvenciji.

http://www.betonradio.rs/

web 01

web 02

PRAVILNIK

Ustani. Piški. Operi zube. Skuvaj kafu. Očešljaj se, ili nemoj da se češljaš, kako voliš.
Obuci se. Složi boje, ili nemoj da slažeš, kako voliš.
Ponesi sve.
Prospi kafu jer nemaš vremena da je popiješ.
Proveri da li si ponela sve. Proveri sve. Vrati se da proveriš da li si proverila.
Izađi.
Pazi kako hodaš. Pazi na torbu. Pazi na naglo kočenje autobusa. Pazi na auto koji prolazi kroz crveno.
Razmišljaj.
Ne kasni na posao. Skuvaj kafu. Jedi nešto.

Završavaj poslove od juče. Radi posao za danas. Planiraj posao za sutra.

Javljaj se na telefon. Budi ljubazna. Ponašaj se prema drugima. Imaj razumevanja. Ne gunđaj.
Prospi kafu koju nisi stigla da popiješ.
Zovi, idi, vrati se. Ostani, možeš danas, sutra ćeš. Izađi.
Pazi kako prelaziš ulicu. Pazi kako hodaš, ne udaraj u ljude. Jedi nešto.
Javi se mami. Javi se tati. Javi da si dobro.
Završavaj obaveze.
Javi se prijateljima. Budi prijatelj. Ostani prijatelj.

Dođi kući.

Nemoj da si umorna. Moraš danas. Ako ne uradiš moraćeš sutra. Sutra već moraš novo sve. Sutra nemaš vremena za danas.
Budi kod kuće. Ne moraš da budeš kod kuće. Idi negde.
Čekaj. Ne moraš da čekaš.
Imaj razumevanja. Ne moraš da imaš razumevanja.
Pusti neku muziku.
Jedi nešto. Spavaj. Nemoj da spavaš to oduzima vreme.
Opusti se.
Nemoj da se opuštaš, izdrži.

Diši. Plači. Vrišti. Nasmej se. U sebi.

Jer zamisli kada bi svi disali, plakali i vrištali naglas.

Ti bi prva zapušila uši. Sve je to za ljude.

Biti spreman

Znam šta je trebalo da uradim, jasno mi je da sam ono mogao mnogo bolje da izvedem. Ne da mi je jasno, nego ne razumem kako sam mogao toliko da promašim kad je sve bilo očigledno. Sad bih odigrao skroz profesionalno, bez emocije, samo bih povukao prave poteze u pravim trenucima, i sve bi leglo na svoje mesto. Briljirao bih, toliko bih briljirao da ne bi bilo aplauza, svi bi se bez daha, bez ijednog zvuka bi se čudili šta se to desilo, i kako je moguće da je tako jednostavno. I ja bih se čudio da to što sam smislio radi tako dobro.

Ali nema veze, naučio sam. Koštalo je, koštalo je kao kad čuvaš nešto za crne dane, pa ti crni dani dođu. Koštalo je toliko da mi gaće nisu ostale. Ali kažem vam, nema veze, znam da moram mnogo da radim na ovome, da bih kad opet dođe ono bio spreman, da bih odigrao te poteze, precizno, pravim redosledom, protivno svakoj logici, samouvereno i mirno.

I mogao bih paralelno da štedim, da čuvam sve, da imam kad dođu crni dani, ako opet promašim. Da čuvam sve gaće, i sve papiriće, da čuvam sve što imam, i sve što se računa da je moje, jer će, ako opet promašim, na računu možda pisati da preko svega mora da bude tu baš i prednja maska bivšeg automobila, i ako izvadim masku, možda će me pitati – A gde ti je retrovizor? – A ja bih mogao da budem spreman, da ga izvučem iz kutije pored crne police za knjige, i kažem – Evo ga, znao sam da će mi zatrebati.

Mogao bih, ali mi ne pada na pamet. Kad se spremaš za promašaj, promašiš. Kad čuvaš nešto za crne dane, crni dani dođu i pokupe ti sve što si im spremio. Ne čuvam im ništa, ni retrovizor, ni prednju masku, ni gaće, nemam nijedan papirić, nema kod mene više ničega za njih.

Ne čuvajte ništa za njih. Oni su pristojni, dolaze samo kod onih koji ih očekuju.

BROJANJE

Tvoj život je broj.

Prvo što ti urade kad se rodiš, prebroje te.

Dve ruke, dve noge, deset prstiju, dva oka. Dužina 47 cm, težina 3,14 kg. Ocena od 1 do 10. Beba br 19.

Koliko imaš godina? 31.

Ne koliko si puta dočekao zalazak sunca. Ili plesao na semaforu iako muzika svira samo u tvojoj glavi. Ne kako ti se naboraju nozdrve dok se smeješ, i kako ti je napukao kec jer si pao sa motora i veštački materijal je morao da zameni tvoj zub. Ne kako lupaš vrhom stopala o beton dok čekaš prevoz, iako je samo tebi poznato zašto to radiš, ili lupaš nesvesno cigaretom o površinu stola ili šanka, pa lizneš pre nego što je zapališ. Ne. Koliko imaš godina? – 31.

Koliko si studirao? 13 godina.

Ne to što znaš na primer da uvek ide voda u kiselinu jer si zapamtio skraćenicu VUK, a na kiselina u vodu. Ne to što znaš da postoje prirodni brojevi i oni drugi koji nisu neprirodni, nego su … evo i posle toliko godina ne znaš šta su. Ne to što u životu naučiš da je Temišvar prvi grad u Evropi u kom su zasvetlele ulične svetiljke 1884. Ne ni to što znaš da je Pitija svoja proročanstva predskazivala tako što je slala vođe vojski na ravan da se takmiče u trčanju, i na osnovu toga koji je bio brži ocenjivala i spremnost vojske i predviđala ko će pobediti u ratu. Ne na osnovu toga što znaš da crv ima pet srca. Ne. Koliko si studirao? – 13 godina.

Koliko se znate? 15 godina.

Ne to što je bila tu kada ti je bilo teško i ćutala sa tobom kada nisi znala šta da kažeš. Ne to što je pričala umesto tebe kada nisi mogla da pričaš, ili nisi htela ili znala šta. Ne to, što je razumela kada nisi bila tu, a sačekala da budeš tu kada ti je potrebna. Ne to što pošalje razglednicu svaki put. Ne to, što te čuva, i što je čuvaš. Ne ni to što ste ljute jedna na drugu, a ne govorite to jedna drugoj jer ste u svemu ljute na sebe u onoj drugoj. Ne. Koliko se znate? – 15 godina.

Koliko ste bili zajedno? …….Zar stvarno ne znamo koliko vredi, ako ne izmerimo?

Broj cipela? -38- Veličina? – M. Broj zuba? 28.

Koliko je potrebno da se napiše ovo? 10 minuta.

Koliko razmišljaš o tome? Ceo život.

Plan

Da sedim mirno, da gledam, da mi fokus bude na tri metra, da ne cupkam, da mirno razumem da je sve kako mora da bude, da sam nasmejan u sebi, veseo i tužan, da sam dobar, da sam čist, okupan i da mi je kosa meka, da mi je duša čista i savest mirna, da sam malo gladan ali taman toliko da to tek primetim, i umoran tek toliko da osećam da sam živ. Da sam stalno bos i da mi je uvek toplo, čak i kad mi je hladno. Da naučim da ne mogu nikuda da odem i da zato nemam ni odakle da se vratim. Da nikad ne budem organizovan i da nikad ne saznam gde šta stoji. Da se oslobodim svake navike, da se navikama smejem kao lošim vicevima, i da im budem zahvalan jer su mi bile najbolja škola. Da sebe ozbiljno shvatam jedino dok uništavam svoje telo, dok rušim kuću u kojoj mi živi duša.