admin

PUT DO USPEHA VODI LIFTOM

Sa 19 godina, vozeći se liftom sa dve drugarice, umesto da fotkaju selfije u istom kao što svi rade, došli su prvo na da ideju da osmisle modni performans „Sedam grehova mladih“, da bi na kraju ipak odlučili, da je bolje da naprave modnu organizaciju BAFE ( Belgrade alternative fashion event).
BAFE  je dakle, kao ideja rođen u liftu, novembra meseca, tačno pre tri godine.
Ideja projekta je bila da se pomogne prvenstveno mladim modelima bez iskustva, da to iskustvo i steknu. Da mladi neafirmisani dizajneri dobiju priliku da pokažu svoje modele. U projekat su uključili i fotografe, video montažere, grafičke dizajnere i manje više sve ljude sa umetničkih fakulteta, koji su na ovaj način dobili priliku da sa teorije pređu na praksu.
Od te vožnje liftom do realizacije projekta prošlo je svega 4 dana i prvi BAFE je organizovan i održan u zgradi bivšeg INEX filma. Budžet za njegovu realizaciju bila je Lukina prva plata koju je zaradio kao prodavac u „Stradivarijusu“, svih 25.000. dinara. Uslovi su bili katastrofalni, zgrada je bila trošna i nesređena, a struju su imali samo na jednoj trofaznoj utičnici i kako Luka kaže, nije bilo šanse da se uključe dva fena istovremeno da se manekenke isfriziraju i srede za reviju. Kablove su razvodili sami, sami montirali osvetljenje muziku, osmisli pistu ali ništa od toga ih nije sprečilo prvi BAFE je održan.
Nakon toga, Luka je rešio da to sve podigne na jedan viši nivo. Zakazao je sastanak sa upravom MIKSER HOUSE-a, nervozan čekao 2 i po sata da počne taj sastanak i kao glavni argument zašto baš njegov projekat izneo sledeće: „ Ja verujem da će to da bude dobro.“
Luka i dalje veruje da je to dobro, i mi ga podržavamo na petom po redu Balkan art fashion event- BAFE, koji počinje 25. novembra. Kažu da put do uspeha vodi stepenicama, korak po korak, Luka Opačić nije pogrešio ni što je krenuo liftom. Ima 22 godine, a tek je počeo.

luka za web

 

luka za web2

 

luka za web3

Mikro festival – Makro umetnost

Mikro festival je festival isključivo amaterskog filma. Kao takav, jedini je u Srbiji i jedan od retkih u regionu koji se bavi amaterskim filmskim ostvarenjima. Obzirom na to, kako svakog dana tehnologija sve više napreduje, i kako je mogućnost da naučiš sve što te interesuje dostupnija nego ikad, bavljenje filmom više nije rezervisano samo za profesionalce, nego je postalo prirodno, da sve više ljudi izlazi iz uskog okvira svog obrazovanja i pokušava da se kreativno izrazi kroz film/video ili već na neki svoj način. Veliki broj filmova koje autori prijavljuju na Mikroart festival i koje festival okuplja, prikazuje i popularizuje te filmove skoro ekskluzivno u našoj zemlji. Ukoliko imaš želju ili ideju da snimiš neki film, ili si već snimio, a nisi imao priliku do sada gde i kako da ga prikažeš Mikroart je festival za tebe.
Na njihovoj stranici na facebooku https://www.facebook.com/udruzenje.mikroart možeš videti kad raspisuju konkurs za nove filmove i prijaviti se, a na njihovom vimeo kanalu, možeš pogledati dosadašnje kako takmičarske filmove iz konkurencije, tako i nagrađene. ( vimeo.com/mikroart)
Možda se zovu Mikro festival, ali im je makro učinak, jer za pet izdanja do sada, okupili su preko 150 uglavnom mladih i neafirmisanih autora, a prve filmove budućih profesionalnih stvaralaca videlo je više hiljada posetilaca.

29427_384313211653795_696519637_n

 

308190_367609446657505_1965899409_n

 

579051_384313378320445_1718450723_n

Nepotrebno znanje

Jednom me mama pitala, šta ću da radim sa tim nepotrebnim znanjem i informacijama koje skupljam i pamtim u životu?
Konačno imam odgovor na to.
Što se tiče nepotrebnih informacija i znanja u životu, čekaću da imam svoje klince, a onda ću biti keva koja priča najbolje priče na svetu.
Jer koje dete na svetu na primer, neće želeti da zna, da astronauti ne mogu da plaču u svemiru?
Pa onda od nepotrebnih informacija mogu i da kažem da iguane, koale i zmajevi sa komoda imaju 2 penisa. Možda je nekom ovo i potrebna informacija
Recimo, kako ne želite da znate u životu, da zrela brusnica odskače kao loptica skočica, a nezrela uopšte ne odskače. Ja bih crkla da ne znam.
I ne znam kako nekome nije bitno, da je registracija auta Paje Patka 313.
Sve ja to pamtim u životu.
Al’ umreću, a neću znati, zašto Novi Sad zovu srpska Atina, doduše nikad nisam ni pitala nekog, ali neverovatno je, koliko svojih izmišljenih objašnjenja imam.

Niko ne bi trebalo da bude Neko, da bi bio Car

  • Da li devojka mora da bude dečko da bi bila car ili car mora da ima dečka?

Devojka ne mora da bude dečko. Devojka ne mora da bude niko. Niko ne mora da bude niko, da bi bio car.

  • Muzički albumi koji su ti promenili pogled na život?

Muzika mi je naravno sastavni deo odrastanja i  sazrevanja. Ovo je nekoliko albuma bez bitnog rasporeda, samo su mi mnogo značili u različitim situacijama: A Tribe Called Quest – “Midnight Marauders”, Outkast – “Aquemini”, D’Angelo – “Voodoo”, 4Hero – “Creating Patterns”, Jazzanova – “The Remixes 1997 – 2000”, Disciplin A Kitschme – “I Think I See Myself on CCTV”, Roni Size – “New Forms”, Âme – Âme, Fat Freddy’s Drop (bilo koji album), Omar – “The Man”, Kendrick Lamar – “Good Kid M.A.A.D City”, Most Def – “Black on Both Sides”, Little Brother – “The Listening”, N.E.R.D. – “In Serach of…”.

  •  Da li i dalje Braća Burazeri crtaju po ulicama Beograda?

Kao grafiti crtači ne već dugo, ali ulice osvajamo novim majicama i duksevima.
Super je što ih sve više viđamo i to na ljudima koje ne poznajemo, čak i van granica ove zemlje.
I to uglavnom na kul ljudima što nas posebno raduje!

  •  Star Wars vam je bio inspiracija za majice, da li možemo isto da očekujemo i od Transformersa?

Možda, smešten u ambijent Beograda ili nekog dela Srbije.

  •  Da li ste znali da će DechkoTzar postati prepoznatljiv brend kada ste ga osmislili?

Kada smo počinjali, skoro da ništa nismo znali. Samo smo hteli da napravimo nešto dobro. Imali smo uzore i ciljeve koje smo hteli da dostignemo. Svakom novom kolekcijom smo ponešto naučili i unapredilii, detalj po detalj. To nam je krčilo put dalje. Od samih printova, do modela majica i pakovanja gledali smo da zaokružimo jednu lepu i prepoznatljivu priču. Mogu da kažem da sam zadovoljan kuda sve to ide danas.

  •  Koja ti je omiljena majica, a da je nisi ti dizajnirao?

Ako je nisam ja dizajnirao, onda je Neca. Recimo da je to žuta majica sa Lamborghinijem, od pre nekoliko godina. Omiljena majica koju posedujem, a da nije naša je ova:

UBIQ141BMTS

  •  Kada možemo da očekujemo zimsku kolekciju?

Početkom decembra, uz gomilu novih detalja i nekoliko zanimljivih novih proizvoda.

10754892_10152424310397190_1706191066_n

 

10807021_10152424310377190_2141153108_n

 

1502809_784037454940208_5030767833873591601_o

 

Specijalni minić

Dosadno mi je.
Ja ću da te zabavim.
Zabavi me.
Vidi ovo.
Dosadno je.
A ovo?
Idem kući da spavam.
Čekaj, samo još ovo da vidiš.
E, pa to je zanimljivo.
Kažem ti, ja sam super.
Jesi.
Ali to je sve zbog tvoje suknje.
Moje suknje? Ovo nije suknja.
Nije danas, ali bila je neki dan.
Koja?
Ona koja je usmeravala univerzum ka geometrijskoj sredini između tvojih kukova.
Usmeravala je?
Nemoj da se praviš blesava.
Izvini.
Usmeravala je ceo svet.
Znam.
Digle su te one čizmice, i ta suknja je usisala Svemir u tebe.

 

Džoni Metal Bonžur

Možete da birate: hoćete li majicu ili jastučnicu. Štampa je originalna i unikatna.
Osim što ćete imati majicu kakvu niko nema, dobićete je upakovanu ni manje ni više nego u teglu. Hint -majicu pre nošenja morate izvaditi iz tegle.
Njihov tvorac je Nikola Nikoletić, iz Beograda, završio likovnu akademiju bavi se dizajnom, likovni je umetnik – grafičar, koji se pored štampe i kreiranja majica bavi i web dizajnom, ljubitelj je prirode i ima blagu muzičku karijeru kao  gitarista u bendu Grupa građana .
Pored toga što ćete imati gotivnu majicu, možete i da čuvate teglu, bar do nekog momenta, citiramo jednog vlasnika majice: “ čuvao sam i ja, al’ je kevi zafalilo za zimnicu.”

1509128_269634029855858_599198655_n

 

1520700_269628226523105_1429766593_n

 

1607091_275589672593627_238716316_n

 

1960875_305942559558338_1149570549_o

#CRTKAMO

Zombijanu ste otkrili tako što je crtala twitter,  a onda joj je sinulo da biste, umesto što samo lajkujete njene crteže, mogli i vi nešto da nacrtate! Udružila se sa Zhillustratorom i pokrenuli su internet projekat nazvan #crtkamo, a par meseci kasnije i Aleksandra Tosman se priključuje ekipi!
Ideja i cilj im je zabava ali i to da se još nove umetnosti pojavi na netu. Inspirisali su ljude da im se priključe i budu deo zajednice koja crta! Svakog ponedeljka #crtkamo ti zadaju temu koja traje nedelju dana i tvoje je da uzmeš olovku u ruke i da pustiš mašti na volju. Ovo nije takmičenje, važno je samo da crtaš! Sikstinska kapela je već oslikana, tako da bez pritiska. Do sada su teme bile mačke u odelima, leteće svinje, duhovi, Autoportreti, kosturi i neverovatno je videti koliko ljudi mogu i hoće i kakve sve ideje imaju kad je neko motivisan da ih odstakne i inspiriše!
Dakle, sačekaj ponedeljak, obavezno pročitaj pravila, odaberi čime ćeš, kako ćeš, na čemu ćeš i Crtkaj!

1970612_844913562216153_6109942816424572128_n

 

10393684_836451089729067_1616577428339520531_n

 

10548792_845322495508593_2526581983863579681_o

 

10606418_824553140918862_7343560708125828161_n

„ Garderoba koja donosi sreću “

  1. Oduvek me zanimalo od čega žive kreatori u Srbiji i koja je tvoja ciljna grupa?

–  Imam sreće da radim i živim od onoga što volim, a to je moda, a ja bih rekla i umetnost. Kada se uloži puno ljubavi, energije, mašte i kreativnosti iskreno verujem da postoje ljudi koji mogu to da osete kada obuku odevni predmet koji nosi pozitivnu energiju. Zato ne mogu da kažem da imam ciljnu grupu, jednostavno verujem u prenos energije.

  1. Ko kupuje tvoje modele i da li ih kupuju, pošto svi znamo kako se oblače srpske žene, devojke?

–  Primetila sam da su žene koje kupuju moje stvari, uglavnom osobe koje vide svet na drugačiji način. Kao što sam rekla, bitna je razmena energije. Mnogo puta sam čula od mušterija da im je komad sa mojim potpisom doneo sreću, pa sam u šali ispod etikete dodala rečenicu “good luck apparel”  ili “garderoba koja donosi sreću”, ali na moje mušterije zaista ne mogu da stavim “etiketu” i da definišem ko su one, a tako je i najbolje.

  1. Da li je uložen trud i novac isplativ ovde?

–  Bitno je da se troši kreativna energija, jer što se više potroši, vrati se u većoj količini, a to je neprocenjivo bogatstvo.  Kada se radi iz zadovoljstva, sve je lakše. Nema većeg zadovoljstva kada od ideje i skice se dodje do finalnog proizvoda. To je nešto što nema cenu, trud je zapravo potreba. Ako može i da se živi od tog procesa, situacija je idealna.

  1. Da li bi poludela da i Zorica Brunclik umesto na glavi, cveće nosi oko vrata kao i tvoji modeli?

–  U mom svetu, ona i slične njoj ne postoje.

  1. Sa kojim modelom (manekenkom) si imala najbolju saradnju na snimanju kampanje, editorijala?

–  Najviše radim sa devojkama koje su mi zanimljive kao ljudi, a neke su mi vremenom postale i drugarice, kao sto je npr. Anđelija Vujović. Takođe, često sarađujem i volim da radim sa Ivanom Momirov, koja je definitivno najtraženija manekenka u Srbiji – s razlogom, jer je veoma profesionalna. Ali ipak moram da kažem, da niko ne pozira kao moja drugarica, profesionalna balerina, Jovana Mirosavljević sa kojom planiram uskoro opet da radim seriju fotografija.

ANA LJUBINKOVIC SS15 net 1

Možda.

Sedim pored prozora i gledam u dvorište. Sedi deda sa ženom.
Žena čisti trešnje, on puši. Gledam ih i mislim se.
Sto posto sad, da imate internet, sad biste kukali kako vam je toplo i kako su trešnje crvljive.
Ovako nemate vremena, imate život.
I dalje mislim, briga njega što je već mator i što ima sigurno više kila nego što njegovi kičma i srce mogu da podnesu.
I briga njega što tu cigaretu verovatno ne podnosi ni njegovo srce, ali i on tako isto ne podnosi kad mu se to kaže.
I briga njega verovatno i što ga jedu komarci i što su mu pantalone prljave, a desna papuča već dotrajala i raspala se malo i mora da kupi nove.
Verovatno ne misli o tome kako treba da kupi nove i kako za to nema para. Briga ga.
Briga njega i što mu je kosa skoro bela i što su mu ruke prljave. Briga ga.
Njegova baba sedi pored njega i čisti trešnje.
Posle će im doći unuci, koji svako veče dođu kod njih i ciče u tom dvorištu.
I tad će baba možda da iznese kolač sa tim trešnjama ili neko slatko.
I verovatno će sačekati da deca prva uzmu i verovatno će im reći da uzmu još jer ima, baba je pravila.
I na kraju će možda i on da uzme.
I možda će zagrsti onaj jedan komadić u koji je zalutala koštica i zagrcnuće se i unuci će ga lupati po leđima, a baba doneti vode.
I možda mu se neće svideti kolač zbog toga, a možda će samo da pljune tu košticu koja mu zapinje u ustima i kvari ukus, i nastaviti da jede te slatke trešnje kao da ništa nije bilo.
Možda.

prozor

Zanos

Sedmoro u kafani bez muzike. Dve žene i pet muškaraca. Probaju čačkalicama pastu od ljutih paprika, iz teglice koju je neko od njih doneo od kuće. Umaču čačkalice u pastu, ližu ih, i zadovoljno klimaju glavama. Ta mala što je pravila pastu, pogodila je u centar. Piju. Smeju se. Mašu rukama, objašnjavaju. Stiže hrana. Hrana je odlična, probaju jedni drugima iz tanjira. Nekima se sviđa, neki su iznenađeni, neki su oduševljeni. Pričaju, probaju, objašnjavaju, neki se baš glasno smeju, i onda jedna od žena počinje nešto da priča, i svi je slušaju, pažljivo. Priča je sve uzbudljivija i svi nestrpljivo čekaju kraj, uključujući i ljude sa okolnih stolova. Ona priča sve tiše, više ne gleda u ljude koje slušaju, gleda u daljinu, kroz zidove kafane. Neposredno pred kraj priče, od koje je ostala još samo jedna rečenica, u izlog kafane udari automobil, razbije ga, ljudi sa stolova pored vrište, neki su posečeni, staklo je po tim stolovima. Žena koja priča gleda u daljinu, ljudi koji je slušaju ne mrdaju. Ona izgovara poslednju rečenicu – On joj se javio u vidu crnog i praznog plašta, koji se pretvorio u belo ljubičastu svetlost i predao joj bebu.

tokin_3