admin

Sonjin veseo i blesav svet

  1. Ko je Sonja i kakav je to njen „Silly world“ koji je stvorila?
    Sonja je dvadesetčetvorogodišnji fotograf i grafički dizajner iz Novog Sada. A njen silly world je baš takav kako mu i samo ime kaže. – Veseo i blesav.
    naslovna-sonja-lazukic-silly-world
  2. Kako se slažu dizajn, fotogafija i hrana?
    Zajedno čine jednu, na prvi pogled neobičnu, ali za mene danas neraskidivu celinu.
  3. Odakle ti inspiracija i ideja da nastane tvoj blog sa tolikim akcentom na hrani?
    Blog sam prevashodno pokrenula zbog same fotografije. Želela sam online mesto na kojem bih redovno objavljivala fotke iz segmenata svog svakodnevnog života. Nije mi trebalo dugo da shvatim da je ustvari hrana ta koja ispunjava veći deo moje svakodnevnice. Napravila sam mix ove dve ljubavi i taj potez se ispostavio kao pun pogodak.dsc_4267
  1. Kako si počela da kuvaš, i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu?
    Mislim da je ta ljubav prema kulinarstvu kod mene oduvek postojala. Još kao dete sam volela da gledam kako mama priprema hranu, a ona je svakako i glavni krivac zbog kog sam zavolela ceo proces pripreme hrane.
  2. Gde pronalaziš recepte koje predstavljaš na svom blogu i da li si zaista isprobala sve recepte?
    Oh naravno da jesam! Na blogu uvek delim samo omiljene i proverene recepte. Ideje za njih pronalazim iz raznoraznih starih maminih kuvara, vrlo retko iz novih, a nekada su inspiracija i drugi domaći i strani blogeri.
  3. Svaka tema na tvom blogu predstavlja kratku foto priču. Da li sama fotografišeš i koliko pažnje posvećuješ tome?
    Pošto sam po profesiji grafički dizajner i fotograf, estetika samih postova mi je jako bitna. Tako i fotografija 🙂 Uvek vodim računa da budem potpuno zadovoljna svakim segmentom posta, kako sa receptom tako i sa fotografijom.dsc_9912
  1. Koliko je fotografija jela važna kad se neko jelo predstavlja?
    Vrlo. Ukoliko hrana ne deluje primamljivo na slikama, nema šanse da ćete nekog naterati da pripremi recept. Posebno u današnje vreme, brzog života i socijalnih mreža, dobra fotografija može da napravi čudo. 🙂dsc_7248
  1. Koliko je vremena potrebno da nastane jedan blog post, i na koje sve detalje obraćaš pažnju pri kreiranju istog?
    Svaki segment posta mi je vrlo bitan. Samo vreme pripreme posta uvek varira iz raznoraznih razloga, ali ponajviše zbog inspiracije. Ukoliko sam inspirisana, post može biti na blogu već istog dana kada je jelo spremljeno i slikano. Nekada se desi i da inspiracije manjka, pa za objavu budu potrebni dani i nedelje 🙂
  2. Skoro je održana radionica fotografisanja i stilizovanja hrane na Fruškoj gori. Kako je došlo do toga, kakav je odziv bio i da li si zadovoljna rezultatima…?
    Dugo sam želela da prisustvujem sličnim dešavanjima. Radionice fotografisanja hrane stranih blogera sam imala priliku da pratim samo preko Instagrama. Bila sam očajna što se kod nas nije održavalo ništa sa sličnom tematikom. Više puta sam poželela da sama priredim nešto tako, ali strah je uvek donosio glavnu reč. Trebalo je da prođe 5 godina: fotkanja; vođenja bloga; pronalaženja svog stila; slikanja za raznorazne klijente/magazine/agencije/restorane; građenje svog sopstvenog kutka za fotografisanje; skupljanja propsa i iskustva; – kako bih najzad shvatila da imam šta da podelim sa ljudima sličnog interesovanja. I eto desilo se 🙂 Bilo je predivno i inspirativno. A ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim da će biti toliki odziv ljudi. Planiram da napravim još jednu na proleće kada bude nešto lepše vreme.
  1. Postoji li interakcija sa čitaocima tvog bloga, i kakve reakcije dolaze do tebe?
    Blog sam počela da vodim isključivo zbog sebe. Međutim, kada sam počela da uviđam da neko zapravo uživa u mojim fotakama, i redovono isprobava recepte koje spremam, tek je tada sve počelo da ima smisla. Da nije bloga verovatno nikad ne bih imala priliku da upoznam toliko novih, kreativnih i inspirativnih ljudi.
  2. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
    Sve što ima veze sa testom i belim brašnom. Mesto u kom živim nažalost ne može da se pohvali nekim zanimljivim pekarama. Da je kojim slučajem situacija drugačija, verujem da bi se to u kratkom vremenskom roku odrazilo na moju kilažu 😀dsc_3299
  1. Postoji li neki budući plan za Silly World, na primer neki privatni prostor gde će sve to moći i da se proba?
    Već sada postoji studio u kom fotografišem. “Maštovito” sam ga nazvala Silly studio. Tu za sada može da se fotka, uživa u prirodi, organizuje po koja radionica, eventualno i obliže koji tanjir nakon fotkanja 😀 Volim da spremam hranu, ali isključivo za porodicu i prijatelje, u vrlo malim količinama.
  2. InspirishiMe u 3 reči!
    Sanjaj velike snove.dsc_7839

Ugosti gosta

Čekala nas je kod Narodnog Pozorišta, i o sebi je rekla, lako ćete me prepoznati riđokosa sam. Boja kose je sve trebala i da nam kaže o boji njenog karaktera – ona je živa vatra. Sa 22 godine, može da se pohvali snagom i odlučnošću koju ni mnogi stariji od nje nemaju. Proputovala je svet samo sa rancem, živela u zemljama čiji jezik nije znala, ima cilj, ambiciju i snove. Kuvala je u restoranu sa tri Michelinove zvezdice, a svako ko se i malo razume u kulinarstvo znaće koliki je to uspeh, a kad smo je pitali da li je to najvažnije, rekla je ne, najvažnije je da ugostiš gosta. Ona mladi kuvar, Teodora Kosorić – naše lice inspiracije.

  1. Nešto kratko o sebi – ko je Teodora Kosorić?
    Teodoru je tesko opisati kao osobu koja se ne nalazi u kuhinji jer ti trenuci su jako retki, može se reći da je veoma ambiciozana i svestrana osoba, koja se trudi da živi svoj posao.
    teodora-crop
  2. Često se kaže da ženi nije mesto u kuhinji, ali za tebe važi obrnuto, ti tu pripadaš! Zašto baš kuvanje i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu i hrani?
    Zbog težine ovog posla i velikog odricanja koje on nosi potpuno je opravdano i jasno zašto se toliko malo žena bavi kuvanjem. Što se tiče mene izgleda da su istrajnost i trud preovladali za bavljenje ovim poslom. Moj odabir ove profesije je bio pre otprilike šest godina i ne mogu se pohvaliti da sam odmalena želela da se bavim kuvanjem, ali me u je u suštini uvek privlačila neka vrsta umetnosti, što kuvanje na kraju i jeste, kada se savladaju propratni faktori i dođe do samog serviranja tanjira. Moglo bi se reći da je za ljubav prema ovoj profesiji na mene uticalo par ljudi i dosta knjiga. Mislim da je za mladog kuvara veoma bitno da upija znanje sa svih strana i da sam određuje šta želi, a šta ne, da primeni u svom radu.
  3. Na internacionalnom kulinarskom kupu u Kragujevcu ponela si titulu najboljeg mladog kuvara u Srbiji, kako se osećaš zbog toga i koliku odgovornost nosi to zvanje?
    To je bilo prvo takmičenje u kojem sam učestvovala i samim tim je tenzija bila prisutna, nisam očekivala rezultate, ali su na kraju usledili. Naravno osećaj je bio odličan kao i svaki put kada vam se isplati trud i rad koji ste prethodno uložili. Što se tiče odgovornosti mogu reći da je usledila samo želja za pomaganjem i olakšavanjem puta nekim novim mladim ljudima koji su poželeli da se takmiče.636148947222017953
  1. Koju vrstu hrane najviše voliš da spremaš i koje recepte izdvajaš u odnosu na druge?
    Naravno pored naših nacionalnih jela koje imam prilike da spremam što za goste u restoranu ili moje prijatelje kod kuće , veoma me privlače francuski recepti koji su nastali u periodu prošlog veka, mislim da osnova svakog jela treba da sadrži kvalitet koji može da se prezentuje na moderan način, praćenjem svih svetskih trendova koje tržište trenutno zahteva.
  2. Koliko je uspeh za naše kulinarstvo učešće tebe i tvojih kolega na Villeroy & Boch Culinary World Cup -u “Expogast 2014” održanom u Luxemburgu.
    Da, zajedno sa svojim kolegama iz Junior Chef Cluba, učestvovala sam na kulinarskoj Olimpijadi u Nemačkoj u Erfrutu. Može se reći da smo ostvarili istorijski uspeh i doneli Srbiji prvu medalju sa ovakvog takmičenja.
    olimpijadateodora-medalja
  3. Koliko mladi kuvari u Srbiji prate svetske trendove, i ima li kod nas uslova za takvo usavršavanje? Što se tiče mog okruženja i mladih kuvara koji se u njemu nalaze, mislim da ima itekako prespektivnih ljudi koji su upućeni u svetske trendove, ali su to iskustvo uglavnom sticali u inostranstvu, i kako se napredak srpske gastronomije trenutno odvija mislim da ćemo u budućnosti i mi imati prilike da budemo zapaženiji u svetu.
  4. Bila si dva meseca na usavršavanju u Švajcarskoj, u Schauenstein Schloss restoranu. Koliko ti je to značilo za dalje obrazovanje?
    S obzirom da je Schauenstein Schloss trenutno na listi pedeset najboljih restorana sveta, može itekako da pruži dosta nesvakidašnjih stvari za videti. Prilika da radite sa takvim ljudima i u kuhinji koja stvara perfektne tanjire (u smislu poslužene hrane) mislim da samo pozitivno može da utiče na moje dalje usavršavanje. (film o Teodorinoj praksi u Švajcarskoj možete pogledati na linku: Andreas Caminada at Schauenstein
  5. Šta misliš o emisijama posvećenim kuvanju, i da li vidiš sebe u nekoj od njih?
    Mislim da je svaka edukacija pozitivna, ali da sličnost sa stvarnom kuhinjom i nije toliko bliska. Trenutno ne vidim sebe u takvim projektima.
  6. Imaš li uzore u svom poslu, i ko su kuvari na koje se ugledaš i u čemu?
    Vremenom su se uzori menjali, i mislim da je to savim prirodan sled, s obzirom da sam veoma rano počela da se bavim ovom profesijom. Moglo bi se reći da trenutno nemam uzore, postoje Šefovi sa kojima želim u budućnosti da radim i čije knjige volim da čitam. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
    Uh, postoji mnogo stvari, ali mogu izdvojiti poslastice. Mislim da je to česta slabost nas kuvara.
    svicawp_ss_20160523_0006
  7. Postoji neka zemlja čiju kuhinju bi izdvojila?
    Kao sto sam prethodno pomenula, mislim da je osnova evropske garstonomije Francuska kuhinja, tako da je ta zemlja za mene nepresušan izvor inspiracije.
    wp_ss_20161116_0006
  8. Šta je najneobičnije što si ikada probala kad je hrana u pitanju, i da jedeš i da spremiš?
    Za kuvare, mislim da ne postoje neobične namirnice, svakodnevna prilika da spremamo i jedemo hranu koja nije sa naših prostora, vremenom nam postaje savnim prirodna stvar. Ali ako se u to mogu svrstati iznutrice onda mi je svaki put iznova i iznova, izazov da ih spremam.
  9. Koja mesta po tvojoj preporuci ne smeju da se zaobiđu kada je klopa u pitanju?
    Kada sam u Beogradu uglavnom imam malo prilika da posećujem druge restorane. Moglo bi se reći da kada sam u ulozi gosta uglavnom mnogo stvari utiču na izbor mesta, ljudi, hrana, energija. Tako da moje preporuke su uglavnom veoma subjektivne.
  10. Koji savet imaš za ljubitelje kulinarsta?
    Mogu podeliti par reči kojima se ja vodim, bitno je da svaki sledeći dan budete bolji od prethodnog.wp_ss_20161116_0005

Verovali ili ne!

Stojim na stanici i gledam u njega neko vreme.
Imam taj pomešan osećaj da razmišljam koliko li je nesrećan i sa druge strane da je zapravo tu gde jeste, jer je druge unesrećio.
I samo ga gledam, i primetim da čita nešto.
Kao dete koje se prvi put susrelo sa nečim nepoznatim, zadubio se u materiju i ne obraća pažnju na sve što se dešava oko njega.
Vuče prstom po onom papiru da ne izgubi red, i mrmlja reči sebi u bradu. Po mrštenju na njegovom licu shvatam da se muči da pročita, ali ne odustaje. Opsuje, provrti glavom levo – desno, namršti se i nastavi da vuče prst. Kad je stigao do kraja strane, lice mu je prestalo da se grči i mišići su se zategli od olakšanja, a on je prasnuo u smeh.
Đavo mi nije dao mira, i morala sam da vidim šta čita.
Priđem sa druge strane, bacim pogled preko njegovog ramena, a u njegovim rukama – Politikin Zabavnik.

Smejala sam se još dugo nakon što sam ušla u autobus. Smejala sam se jer sam posle toliko godina, konačno našla odgovor na pitanje koje ne podnosim i prilično se razbesnim kad mi ga postave. Smejala sam se,  jer sam u tom trenutku, gledajući tog čoveka, shvatila zapravo i svu tugu ljudi koji ga postavljaju.

Pitanje – Da li si srećan?

Verovali ili ne, Jesi, ako umeš kako ti je dato.

 

14731384_10154064391323182_864289614806017594_n-1

Razumem

Ovo mi je rekao prijatelj, kad smo se sreli, pre nekoliko dana, kad sam ga pitao kako mu je u životu  – Odlično. Kidam. Pre nedelju dana mi je procurio bojler, pokvarila mi se slavina na lavabou i puklo mi je crevo na mašini za pranje veša, sve istog dana. Nisam imao para da popravim sve to, čekao sam platu. Juče sam dobio platu, bio mi je majstor i popravio sve. Znaš da ja nisam filozof, nisam u fazonu malih stvari, ja volim velike stvari, ali brate, kad je potekla topla voda iz tuša, bio sam srećan. Nisam morao nikom da se pohvalim da bih bio srećan, nije niko morao da me vidi, sreća je bila tu, prštala je po meni, u kadi, slivala mi se preko glave po celom telu i odlazila u slivnik. Imao sam pun bojler sreće, brate mili, to nije malo. Kad se ponovo napuni, to više neće biti sreća nego samo topla voda, ovo je samo sad bilo, sad i ko zna kad, razumeš?

Razumem – rekao sam.

Hleb & Lale

Stara izreka kaže narodu samo „Hleba i igara“, a Nevena Zelunka Cvijetić, je to kreativno promenila u „Hleba i Lala“ ;). Kada je domaća food blog scena u pitanju, nemoguće je zaobići ovaj blog. Svaki recept na ovoj strani je Nevena pažljivo birala, svako jelo sama napravila, isprobala i podelila sa svima vama. Hlab & Lale nisu običan gastronomski blog, nego jedinstveno putovanje u svet čula ukusa i mirisa, u kome vredi izgubiti se. O hrani, o emocijama, o fotografiji, o receptima i sebi, za InspirishiMe autor i kreatorka bloga, Lalica – Nevena Zelunka Cvijetić.

  1. Kome dugujemo postojanje priče nazvane “Hleb & Lale” i zašto se baš tako zove?
    Ženi koja voli da kuva za sebe, porodicu i prijatelje i koja je htela tu ljubav da podeli sa drugima. Tj. meni 😀
    Naziv bloga je smislio moj suprug. Užasna sam u smišljanju bilo kakvih imena, pa je on predložio da nazovem blog po mom omiljenom filmu- „Hleb i lale“. Jer, to je priča o ljubavi i prijateljstvu, o jednostavnom životu. Kroz blog, priče, fotke i kuvanje podsećam sebe (a nadam se i čitaoce) šta to u stvari čini život dobrim.ja
  2. Odakle ti inspiracija i ideja da nastane blog „Hleb & Lale“?
    Zaista volim da kuvam, da smišljam i isprobavam recepte. Mislim da mi to dobro ide od ruke, pa sam poželela da to podelim sa svetom.forever_young_oatmeal-18
  3. Kako si počela da kuvaš, i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu i hrani?
    Dosta kasno sam počela da kuvam, ali sam uvek volela da jedem. U mojoj porodici se jako vodi računa šta ćemo da jedemo, pa sam i ja dobar materijal za gurmanisanje. Kada sam počela da živim sa tadašnji dečkom (sada suprugom), oboje smo se ugojili jer skoro ništa nisam znala da skuvam. Često smo jeli brza i nezdrava jela koja baš nisu bila inspirativna. Prvo sam probala sa našim tradicionalnim receptima, ali mi ni oni nisu pružali zadovoljstvo da ih kuvam i jedem. I tako sam počela da isprobavam razne kuhinje u kombinaciji sa domaćom i ceo svet hrane mi se otvorio 🙂
  4. Gde pronalaziš recepte koje predstavljaš na svom blogu i koji recepti su najpoželjniji?
    Recepte najčešće smislim sama. Krene sa nečim što sam videla na Pinterestu ili nekom blogu što me pokrene na razmišljanje i onda mi samo počnu padati ideje na pamet. Neke budu uspešne, neke ne. Volim da isprobam i recepte iz kuvara ili sa blogova koje pratim. Pravo da ti kažem, ne znam ni sama koji su recepti najpoželjniji 🙂 Uvek se iznenadim. Neki recept mislim da će se samo meni svideti, a ispadne da ga svi obožavaju a neki, opet, mislim da će biti hit jer budem njime totalno oduševljena, a ljudi skoro pa ni ne odreaguju na njega. Generalno, slatkiši su uvek popularni. I kiflice 🙂torta
  5. Svaka tema na tvom blogu predstavlja kratku foto priču. Da li sama fotografišeš i koliko pažnje posvećuješ tome?
    Mnogo volim fotografisanje i stilizovanje hrane. Ulažem dosta vremena i truda u stalnu vežbu i učenje o fotografiji. Kroz kuvanje i fotografisanje se kreativno izražavam i jako mi je bitno da nađem vreme za to.
  1. Koliko je fotografija jela važna kad se neko jelo predstavlja?
    Živimo u vreme kada je prvi, vizuelni utisak veoma bitan jer naša pažnja kratko traje i nije ju lako upecati. Kada su kuvanje i recepti u pitanju, fotografija dođe nešto poput udice 😀img_6108
  2. Koliko je vremena potrebno da nastane jedan blog post, i na koje sve detalje obraćaš pažnju pri kreiranju istog?
    Kada ne bih radila svaki dan u firmi, mislim da bih uspela da uradim ceo post za nekih 12-13 sati. Bez da radim još nešto uz to. Ovako to obično traje dva-tri dana. Kuvam i fotkam jedan dan. Obrađujem fotke drugi dan, a pišem recept i post treći. Trudim se da recepti budu u skladu sa sezonom i da koristim namirnice koje su dostupne svima.potato_leek_pie-22
  3. Šta najviše voliš da radiš, i da li bi izdvojila nešto kao omiljeno između fotografisanja, spremanja hrane, osmišljavanja recepata…?
    Najviše volim da kuvam, mesim i hemijam u kuhinji.
  4. Kakva je interakcija sa čitaocima tvog bloga, i kakve reakcije dolaze do tebe?
    Često dobijem poruke na mejl ili u inbox od čitalaca i mnogo mi znače. Kada mi jave da su isprobali recept, da im se dopao, zaista me jako usreće. Znači mi i kada mi nešto sugerišu ili kada mi skrenu pažnju na neki propust. Sve u svemu, volim da popričam sa ljudima koji prate blog.
  5. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
    Hleb i pizza Margarita su krivi za sve, hahahaaaaamexican-veggie-burgers-34a
  6. Postoji li neka zemlja čiju kuhinju bi izdvojila?
    Italijanska kuhinja mi je omiljena jer je jednostavna i insistira na kvalitetnim sastojcima. Volim njihov pristup „less is more“.img_6653
  7. Šta je najneobičnije što si ikada probala kad je hrana u pitanju?
    Morskog ježa. U Peruđi sam jela domaću testeninu sa morskim ježevima i bila je fantastična. Probala sam i pizzu sa mangom i kompotom od kajsije (slana varijanta) u Lisabonu i bila je užasna. Kako ne jedem meso i većinu životinja, nemam priliku da probam nešto jako neobično u smislu namirnica.
  8. Da li postoji jelo koje ti nije uspelo i šta onda?
    Stalno mi nešto ne uspe. Dokle god je jestivo, samo delimično priznajem neuspeh 🙂
  1. Postoji li neki budući plan za Hleb & Lale, na primer neki privatni prostor gde će sve to moći i da se proba?
    Trenutno sam u fazi prepuštanja životu pa gde me odvede. Ima dosta lepih stvari na vidiku i radujem se njihovoj realizaciji. Međutim, neki prostor gde ću da kuvam za druge, nije u planu. Imala sam priliku u nekoliko navrata da isprobam kuvanje za nepoznate ljude i moram da priznam da je suviše stresno i radije bih kuvala za porodicu i prijatelje koji mi sve pehove opraštaju. Nisam potencijal za šefa kuhinje 🙂
  2. InspirishiMe u 3 reči!
    Veruj svom instinktu.

 

Recepte koje prate fotografije, možete pogledati na Neveninom blogu 🙂

Pida sa jajima i krompirom

Pita-pida sa krompirom i prazilukom/ Dunav soja

Ovsena kaša
http://hlebilale.com/2016/10/forever-young-ovsena-kasa/

Takos sa lososom
http://hlebilale.com/2016/06/kanzas-takos-sa-lososomspice-up-your-life/

Uvrtanje testa
http://hlebilale.com/2016/04/devreci-od-speltinog-i-razanog-brasna-uskrs-na-salasu/

Meksiški vege burgeri
http://hlebilale.com/2015/11/meksicki-vege-burgeri-8020/

Torta
http://hlebilale.com/2016/01/torta-sa-visnjama-i-kestenommiljanova/

 

Naslovna fotografija: Miljan Cvijetić, fotografije u tekstu: Hleb&Lale arhiva.

Kuvanje kao nepresušan izvor inspiracije

1. Nešto kratko o sebi – Ko je Nikola Rosići kako izgleda tvoj život kad nisi u kuhinji?
Nikola Rosić je pre svega poprilično skroman i jednostavan čovek, apsolutni zaljubljenik u hranu i kuvanje. Što se tiče života van kuhinje, uh, to su poprilično retki trenuci u mom životu, ali opet gledam da to vreme kanališem na odmor, obilaske restorana i hedonizam uopšte.15032359_1854335454800327_1279395768_n

2. Zašto baš kuvanje, kako si počeo, i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu i hrani?
Kako je to uglavnom slučaj, zaljubljenik sam postao spremajući ukusne obroke uz baku i mamu, te su oni i glavni krivci za moju ljubav prema kuvanju. Još od 10-e godine svima sam pričao kako ću biti kuvar, te sam pri tom stavu i ostao. Početak je bio jako težak, iscrpljujući, jer kuvanje zahteva veliku žrtvu, odricanja, ali ima smisla samo ukoliko zaista vidite sebe u tome i imate veliku strast prema namirnicama i kuvanju. Kasnije, inspiraciju sam pronašao u svom sadašnjem chef-u, koji je odmah posle mojih ukućana najveći krivac za strast koju imam prema kuvanju. Kuvanje, jer je nepresušan izvor inspiracije, kreativnosti!img_5391img_5392

3. Gde pronalaziš recepte koje voliš da spremaš i koji recepti su po tebi najpoželjniji?
U suštini ne postoji sajt ili određeni časopis, gde pronalazim recepte, već smatram da su pijaca, supermarket i mesta gde su namirnice, najbolji izvor inspiracije za kreiranje novih receptura. A sto se tiče već postojećih receptura inspiraciju tražim uglavnom u knjigama renomiranih svetskih kulinarskih imena. Što se tiče kuvanja kod kuće, smatram da su najpoželjnije recepture, koje pre svega ne oduzimaju previše vremena, uz minimalno korisćenje različitog inventara (što manje prljavog suđa) 🙂

4. Na dvanaestom po redu Villeroy&Boch Culinary World Cup “Expogast 2014” održanom u Luxemburgu pod pokroviteljstvom WACS-a, koje je najveće kulinarsko takmičenje na svetu, učestvovao si kao deo tima – Junior Chef Club, kao jedini predstavnik Srbije, osvojili ste bronzanu medalju, koliki je ovo uspeh za naše kulinarstvo?
Ogroman uspeh i veliki korak za komercijalizaciju kuvarstva u Srbiji, pre svega zbog ljudi koji ne razumeju profesiju kojom se bavimo, ali i veoma veliki pokazatelj, koliko dajemo sebe u ovoj profesiji i gde smo na svetskoj kulinarskoj sceni.15049785_1854335411466998_442779097_n

15045693_1854335404800332_1594723135_n

5. Koliko mladi kuvari u Srbiji prate svetske trendove, i ima li kod nas uslova za takvo usavršavanje?
Suštinski jako mali broj starijih kuvara uopšte pokušava da prati svetske trendove (čast izuzecima), te su mladi uglavnom oni koji prate svetske trendove, ali tu su par ljudi koji čak i postavljaju nove svetske trendove, koji je između ostalog i novi koncept “New Balkan cuisine”, za koji verujem da će biti apsolutni uspeh.

6. Šta misliš o emisijama posvećenim kuvanju, i da li vidiš sebe u nekoj od njih?
Sebe definitivno trenutno ne vidim u kulinarskim emisijama, jer je to ustvari komercijalni deo našeg posla, uglavnom režirane situacije, što ne predstavlja nešto što sam ja. Postoji par emisija koje poprilično volim, i to su uglavnom hedonističke emisije o hrani, što ne uključuje same recepture, već emisije o namirnicama, realnim situacijama u svetkim kuhinjama, jedna od emisija je “Chef’s table” koja je praktično dokumentarac o kulinarskim magovima koji stvaraju nove trendove.14997122_1854335298133676_1324580125_n

7. Imaš li uzore u svom poslu, i ko su kuvari na koje se ugledaš i u čemu?
Postoje naravno, kao i svako ko voli ono što radi. Sve ono što rade u kuhinji, koncept hrane koju rade, način na koji tretiraju namirnice, profesiju, svoje kolege,svoje konkurente sve su to stvari na šta se treba ugledati mlad kuvar koji uči od svog chef-a. Najveći uzori u mom poslu su chef-ovi Grant Achatz, Bjorn Frantzen, Marcus Jernmark, ali i domaći chef-ovi Vanja Puškar i Dejan Maksimović.

8. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
To su svakako slatkiši, i to oni čokoladni, često se prepustim bez kajanja 🙂

9. Postoji li neka zemlja čiju kuhinju bi izdvojio?
Definitivno Srbija! Namirnice koje imamo, i istorija hrane koju poseduje naša zemlja, pravo su neiskorišćeno blago, kojem moramo da damo moderni tvist i adekvatno tretiranje namirnica, pri čemu možemo dobiti neverovatne rezultate.14972053_1854335248133681_570163826_n15044860_1854335318133674_1420827485_o15045674_1854335401466999_412137800_n

10. Šta je najneobičnije što si ikada probao kad je hrana u pitanju, i da jedeš i da spremiš?
To su svakako bili segmenti molekularne gastronomije. Prvi susret sa sferama, ili sunđerima bilo je zaista fascinantno, gde imate osećaj sunđeraste teksture u ustima, a ukus dimljenog šarana. To je definitivno bilo ogromno iznenađenje. Danas su te stvari u restoranu u kom radim, a koji se uskoro otvara je svakodnevnica.

11. Da li postoji jelo koje ti nije uspelo i šta onda?
Definitivno! Zavisi ukoliko je kod kuće, promenim ime i kažem da je tako trebalo da ispadne :D, ukoliko se tako nešto desi u restoranu, prosto proces kuvanja počnemo od početka jer, gost nikako ne sme da oseti da nešto nije ispalo kako treba. Naravno tu je i niz tehnika ukoliko su greške minimalne, uz pomoć kojih ispravljamo te greškice koje nastanu u procesu rada.

12. Koja mesta po tvojoj preporuci ne smeju da se zaobiđu kad je klopa u pitanju? (Place to be)
To je svakako restoran koji se otvara 16. Novembra, “Iris”, koji je atelje koncepta “New Balkan cuisine”, te svakako nešto jako neuobičajeno i najzanimljivije do sada na ovim prostorima, tako da to se svakako ne sme zaobići. Pored Irisa, tu su još par restorana koji se izdvajaju od ostalih po jedinstvenosti i standardu koji je konstantan, kao restoran “Mala Fabrika Ukusa”, “Ambar”, “OMB” restoran u okviru hotela Radisson Blu, ali i restoran i opuštenije atmosfere kao “Botako”, “KodDekija”, “Steak and Wine bar”, “Druga Piazza” itd.

13. Koji savet imaš za ljubitelje kulinarstva?
Suština uspeha je istrajnost, i svakako granice ne postoje. Igrajte se sa namirnicama, kombinacijama. Budite samokritični i ne ponavljajte istu grešku dva puta :). Dakle istrajnost i uspeh je zagarantovan!

14. InspirishiMe u tri reči!
Istrajno! Strpljivo! Srčano!15045446_1854335374800335_1349329878_o15032343_1854335338133672_153413941_n

 

fotografije: privatna arhiva

Možda

Možda samo da jednom odeš sa knjigom u krevet, i da otvoriš tu knjigu i da vidiš slova i jedno po jedno savladavaš, a ne da odeš u mislima šta treba da radiš u trenucima kad tu knjigu ne držiš u ruci, jer to je nesavladivo.
Možda samo da radiš ono zbog čega si uzeo knjigu.

Možda da jednom uđeš u autobus i da se voziš njime da bi stigao tamo kuda si krenuo, a ne da vidiš veštački napumpana usta devojke koja sedi, ili da osetiš smrad čoveka za koga ne znaš zašto, a znaš da smrdi, ili da prevrneš očima na razgovor koji i nije tvoj da čuješ.
Možda da u autobusu radiš ono zbog čega si ušao u taj autobus. Možda da znaš kuda si uopšte pošao i zašto.

Možda da kad navijaš za neki klub, možda da se setiš da je sport ono zbog čega i imaš za koga da navijaš, a ne crtež na zastavi ili naziv tog kluba. Možda da se setiš šta je važno.
Možda da se setiš kojim ljudima je potrebno crtati.

Možda da ne učestvuješ u svemu, i da ne znaš sve. Možda da ostaviš sebi prostor da te život i dalje ponekad iznenadi.
Možda da ne vidiš sve ptice koje postoje, i ne upoznaš sve tajne Kosmosa, a još manje da misliš da uvek tačno znaš šta tražiš. Možda da nešto nikad ne saznaš.
Možda i da ne tražiš sve na internetu, nego nešto nađeš i u razgovoru sa nekim.

Možda da ako ne možeš da putuješ, uzmeš i čitaš. Možda pre nego da nemaš mišljenje o svemu, nešto i promisliš.

Možda da prestaneš da tražiš odgovore u prošlosti zašto si sada nesrećan. I to zaista shvatiš sada.
Možda kad ne budeš dobar sa svima, možda ćeš tek tad biti dobar sa sobom.
Možda kad shvatiš da si jedino ti sebi neprijatelj, sve ostalo postanu okolnosti.

Možda i kad shvatiš da je možda – može da bude, možda ćeš biti srećan.

Do kraja sveta

Sedela je na mokrom trotoaru u Ruzveltovoj ulici u Beogradu. Uza zid, po kiši koja je prskala, naslonjena, s posudicom od belog stiropora ispred sebe. Prosila je. U posudici nije bilo novca, bio je samo jedan žuti list. Možda je tek došla.
Imala je oko deset godina, visoka oko metar i po, ako sam mogao dobro da procenim, pošto je sedela. Sve na njoj je bilo staro, i pogled. Nije gledala, bludela je, očima koje su se pomerale zajedno s glavom, koju je vrtela levo i desno, u pravilnom ritmu. Na glavi je imala ljubičastu periku, scensku, novu, nenošenu, nakrivljenu, s paž frizurom i šiškama.
Sedela je tamo sama, izgubljena, luda od života. Sedela je kao mali spomenik svemu, i za njenu stiroporsku prosilicu samo je dobra jesen imala jedan žuti list kao prilog.

a’ la carte (Meni)

Na prvom spratu svetlo je bledo žuto. Zaklonjeno limenim okvirom koje se kao pun krug plisirane suknje spušta preko njega. Kuhinja je sigurno mala. Na sredini ima jedan od onih prostih drvenih stolova sa plastificiranom pločom kako bi se prosute stvari lakše brisale sa njega. Možda je taj kvadrat stola jedino gde taj neko ko sedi za tim stolom, može da učini da jednim potezom obriše sve, i napravi da bude u redu.
Na drugom je svetlo prigušeno i toplije. Rerna je upaljena i vazduh u prostoriji liči na izmaglicu iznad usijanih puteva, po kojima beskonačno kilometara moraš da pređeš da bi stigao gde treba. U rerni je večera. Ne nešto od juče, nešto što je imalo vremena da se spremi. Jer tu toplinu održava neko ko nađe vremena. Takve nađeš vremenom.
Nešto od juče je na četvrtom.
Svetlo se pali kao isprekidani signali svetionika. Znak za uzbunu koji šalje jasnu poruku. Uglavnom noću. Trebaš mi dođi, nije sve u redu. Svetlo je stajanje ispred otvorenog frižidera i nemogućnost da ode odatle, kad je već nju pustio da ode. Pa ga otvara i zatvara jer nije siguran da li je uopšte gladan ili mora da jede da bi preživeo. U nekom trenutku se upali svetlo i cela prostorija zasvetli, ali samo na kratko, kad odluči Ili da uzme i pojede to što ima iako je bajato, ili da naruči i tako za trenutak dobije ono što želi. Zatim se ponovo ugasi.
Na petom i šestom je skoro uvek mrak. Oni jedu po restoranima.
Na sedmom sija. Najbliži su nebu. Jedu na krevetu, i stalno su gladni. Nekad uzmu i hranu.
Osmi je u polu mraku, i svetlo koje dolazi je od upaljenog televizora. Oni ne jedu posle osam.
A u prizemlju, kuhinja je dugo u mraku, a onda odjednom naglo se pali svetlo. Da bi videla da mu otključa vrata. Više ne napipava po mraku, tako se prošli put povredila.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Proslava

Nešto smo slavili te večeri, okupili smo se oko šanka, onda sam ja izašao u baštu da pušim, a ona je došla s kosom vezanom u rep za koji je belom uzicom bio vezan beli balon ispunjen helijumom. Bela uzica, a posledično i balon, pratili su pokrete njene glave. Njena glava je pratila treptaje njenih misli, i posledično, njenog govora. Njen govor je pratio pokrete njene duše, i posledično, njenih osećanja.
Njena osećanja treperila su, pa je treperio i balon. Taj balon je bio, u tom trenutku, ona. Ona je, sudeći po tom balonu, bila uznemirena, vesela, uzbuđena i živa kao predana korisnica dobrog života koji joj je dat, i oko koga niko ne pravi pitanje. Ona je, sudeći po svemu što znam, u tom trenutku držala ceo svet na beloj uzici i davala mu života tačno onoliko koliko je bilo neophodno da se ne bi sve raspalo na sastavne delove. Ništa nije bilo u redu, kao što nikad i nije, i kao što ne može da bude, ali je moglo da se podnese, zbog nje, i tog njenog balona.