admin

Kuvanje kao nepresušan izvor inspiracije

1. Nešto kratko o sebi – Ko je Nikola Rosići kako izgleda tvoj život kad nisi u kuhinji?
Nikola Rosić je pre svega poprilično skroman i jednostavan čovek, apsolutni zaljubljenik u hranu i kuvanje. Što se tiče života van kuhinje, uh, to su poprilično retki trenuci u mom životu, ali opet gledam da to vreme kanališem na odmor, obilaske restorana i hedonizam uopšte.15032359_1854335454800327_1279395768_n

2. Zašto baš kuvanje, kako si počeo, i ko je krivac za tvoju ljubav prema kulinarstvu i hrani?
Kako je to uglavnom slučaj, zaljubljenik sam postao spremajući ukusne obroke uz baku i mamu, te su oni i glavni krivci za moju ljubav prema kuvanju. Još od 10-e godine svima sam pričao kako ću biti kuvar, te sam pri tom stavu i ostao. Početak je bio jako težak, iscrpljujući, jer kuvanje zahteva veliku žrtvu, odricanja, ali ima smisla samo ukoliko zaista vidite sebe u tome i imate veliku strast prema namirnicama i kuvanju. Kasnije, inspiraciju sam pronašao u svom sadašnjem chef-u, koji je odmah posle mojih ukućana najveći krivac za strast koju imam prema kuvanju. Kuvanje, jer je nepresušan izvor inspiracije, kreativnosti!img_5391img_5392

3. Gde pronalaziš recepte koje voliš da spremaš i koji recepti su po tebi najpoželjniji?
U suštini ne postoji sajt ili određeni časopis, gde pronalazim recepte, već smatram da su pijaca, supermarket i mesta gde su namirnice, najbolji izvor inspiracije za kreiranje novih receptura. A sto se tiče već postojećih receptura inspiraciju tražim uglavnom u knjigama renomiranih svetskih kulinarskih imena. Što se tiče kuvanja kod kuće, smatram da su najpoželjnije recepture, koje pre svega ne oduzimaju previše vremena, uz minimalno korisćenje različitog inventara (što manje prljavog suđa) 🙂

4. Na dvanaestom po redu Villeroy&Boch Culinary World Cup “Expogast 2014” održanom u Luxemburgu pod pokroviteljstvom WACS-a, koje je najveće kulinarsko takmičenje na svetu, učestvovao si kao deo tima – Junior Chef Club, kao jedini predstavnik Srbije, osvojili ste bronzanu medalju, koliki je ovo uspeh za naše kulinarstvo?
Ogroman uspeh i veliki korak za komercijalizaciju kuvarstva u Srbiji, pre svega zbog ljudi koji ne razumeju profesiju kojom se bavimo, ali i veoma veliki pokazatelj, koliko dajemo sebe u ovoj profesiji i gde smo na svetskoj kulinarskoj sceni.15049785_1854335411466998_442779097_n

15045693_1854335404800332_1594723135_n

5. Koliko mladi kuvari u Srbiji prate svetske trendove, i ima li kod nas uslova za takvo usavršavanje?
Suštinski jako mali broj starijih kuvara uopšte pokušava da prati svetske trendove (čast izuzecima), te su mladi uglavnom oni koji prate svetske trendove, ali tu su par ljudi koji čak i postavljaju nove svetske trendove, koji je između ostalog i novi koncept “New Balkan cuisine”, za koji verujem da će biti apsolutni uspeh.

6. Šta misliš o emisijama posvećenim kuvanju, i da li vidiš sebe u nekoj od njih?
Sebe definitivno trenutno ne vidim u kulinarskim emisijama, jer je to ustvari komercijalni deo našeg posla, uglavnom režirane situacije, što ne predstavlja nešto što sam ja. Postoji par emisija koje poprilično volim, i to su uglavnom hedonističke emisije o hrani, što ne uključuje same recepture, već emisije o namirnicama, realnim situacijama u svetkim kuhinjama, jedna od emisija je “Chef’s table” koja je praktično dokumentarac o kulinarskim magovima koji stvaraju nove trendove.14997122_1854335298133676_1324580125_n

7. Imaš li uzore u svom poslu, i ko su kuvari na koje se ugledaš i u čemu?
Postoje naravno, kao i svako ko voli ono što radi. Sve ono što rade u kuhinji, koncept hrane koju rade, način na koji tretiraju namirnice, profesiju, svoje kolege,svoje konkurente sve su to stvari na šta se treba ugledati mlad kuvar koji uči od svog chef-a. Najveći uzori u mom poslu su chef-ovi Grant Achatz, Bjorn Frantzen, Marcus Jernmark, ali i domaći chef-ovi Vanja Puškar i Dejan Maksimović.

8. Da li imaš svoj “gilty pleasure”, odnosno čemu ne možeš da odoliš kad je hrana u pitanju?
To su svakako slatkiši, i to oni čokoladni, često se prepustim bez kajanja 🙂

9. Postoji li neka zemlja čiju kuhinju bi izdvojio?
Definitivno Srbija! Namirnice koje imamo, i istorija hrane koju poseduje naša zemlja, pravo su neiskorišćeno blago, kojem moramo da damo moderni tvist i adekvatno tretiranje namirnica, pri čemu možemo dobiti neverovatne rezultate.14972053_1854335248133681_570163826_n15044860_1854335318133674_1420827485_o15045674_1854335401466999_412137800_n

10. Šta je najneobičnije što si ikada probao kad je hrana u pitanju, i da jedeš i da spremiš?
To su svakako bili segmenti molekularne gastronomije. Prvi susret sa sferama, ili sunđerima bilo je zaista fascinantno, gde imate osećaj sunđeraste teksture u ustima, a ukus dimljenog šarana. To je definitivno bilo ogromno iznenađenje. Danas su te stvari u restoranu u kom radim, a koji se uskoro otvara je svakodnevnica.

11. Da li postoji jelo koje ti nije uspelo i šta onda?
Definitivno! Zavisi ukoliko je kod kuće, promenim ime i kažem da je tako trebalo da ispadne :D, ukoliko se tako nešto desi u restoranu, prosto proces kuvanja počnemo od početka jer, gost nikako ne sme da oseti da nešto nije ispalo kako treba. Naravno tu je i niz tehnika ukoliko su greške minimalne, uz pomoć kojih ispravljamo te greškice koje nastanu u procesu rada.

12. Koja mesta po tvojoj preporuci ne smeju da se zaobiđu kad je klopa u pitanju? (Place to be)
To je svakako restoran koji se otvara 16. Novembra, “Iris”, koji je atelje koncepta “New Balkan cuisine”, te svakako nešto jako neuobičajeno i najzanimljivije do sada na ovim prostorima, tako da to se svakako ne sme zaobići. Pored Irisa, tu su još par restorana koji se izdvajaju od ostalih po jedinstvenosti i standardu koji je konstantan, kao restoran “Mala Fabrika Ukusa”, “Ambar”, “OMB” restoran u okviru hotela Radisson Blu, ali i restoran i opuštenije atmosfere kao “Botako”, “KodDekija”, “Steak and Wine bar”, “Druga Piazza” itd.

13. Koji savet imaš za ljubitelje kulinarstva?
Suština uspeha je istrajnost, i svakako granice ne postoje. Igrajte se sa namirnicama, kombinacijama. Budite samokritični i ne ponavljajte istu grešku dva puta :). Dakle istrajnost i uspeh je zagarantovan!

14. InspirishiMe u tri reči!
Istrajno! Strpljivo! Srčano!15045446_1854335374800335_1349329878_o15032343_1854335338133672_153413941_n

 

fotografije: privatna arhiva

Možda

Možda samo da jednom odeš sa knjigom u krevet, i da otvoriš tu knjigu i da vidiš slova i jedno po jedno savladavaš, a ne da odeš u mislima šta treba da radiš u trenucima kad tu knjigu ne držiš u ruci, jer to je nesavladivo.
Možda samo da radiš ono zbog čega si uzeo knjigu.

Možda da jednom uđeš u autobus i da se voziš njime da bi stigao tamo kuda si krenuo, a ne da vidiš veštački napumpana usta devojke koja sedi, ili da osetiš smrad čoveka za koga ne znaš zašto, a znaš da smrdi, ili da prevrneš očima na razgovor koji i nije tvoj da čuješ.
Možda da u autobusu radiš ono zbog čega si ušao u taj autobus. Možda da znaš kuda si uopšte pošao i zašto.

Možda da kad navijaš za neki klub, možda da se setiš da je sport ono zbog čega i imaš za koga da navijaš, a ne crtež na zastavi ili naziv tog kluba. Možda da se setiš šta je važno.
Možda da se setiš kojim ljudima je potrebno crtati.

Možda da ne učestvuješ u svemu, i da ne znaš sve. Možda da ostaviš sebi prostor da te život i dalje ponekad iznenadi.
Možda da ne vidiš sve ptice koje postoje, i ne upoznaš sve tajne Kosmosa, a još manje da misliš da uvek tačno znaš šta tražiš. Možda da nešto nikad ne saznaš.
Možda i da ne tražiš sve na internetu, nego nešto nađeš i u razgovoru sa nekim.

Možda da ako ne možeš da putuješ, uzmeš i čitaš. Možda pre nego da nemaš mišljenje o svemu, nešto i promisliš.

Možda da prestaneš da tražiš odgovore u prošlosti zašto si sada nesrećan. I to zaista shvatiš sada.
Možda kad ne budeš dobar sa svima, možda ćeš tek tad biti dobar sa sobom.
Možda kad shvatiš da si jedino ti sebi neprijatelj, sve ostalo postanu okolnosti.

Možda i kad shvatiš da je možda – može da bude, možda ćeš biti srećan.

Do kraja sveta

Sedela je na mokrom trotoaru u Ruzveltovoj ulici u Beogradu. Uza zid, po kiši koja je prskala, naslonjena, s posudicom od belog stiropora ispred sebe. Prosila je. U posudici nije bilo novca, bio je samo jedan žuti list. Možda je tek došla.
Imala je oko deset godina, visoka oko metar i po, ako sam mogao dobro da procenim, pošto je sedela. Sve na njoj je bilo staro, i pogled. Nije gledala, bludela je, očima koje su se pomerale zajedno s glavom, koju je vrtela levo i desno, u pravilnom ritmu. Na glavi je imala ljubičastu periku, scensku, novu, nenošenu, nakrivljenu, s paž frizurom i šiškama.
Sedela je tamo sama, izgubljena, luda od života. Sedela je kao mali spomenik svemu, i za njenu stiroporsku prosilicu samo je dobra jesen imala jedan žuti list kao prilog.

a’ la carte (Meni)

Na prvom spratu svetlo je bledo žuto. Zaklonjeno limenim okvirom koje se kao pun krug plisirane suknje spušta preko njega. Kuhinja je sigurno mala. Na sredini ima jedan od onih prostih drvenih stolova sa plastificiranom pločom kako bi se prosute stvari lakše brisale sa njega. Možda je taj kvadrat stola jedino gde taj neko ko sedi za tim stolom, može da učini da jednim potezom obriše sve, i napravi da bude u redu.
Na drugom je svetlo prigušeno i toplije. Rerna je upaljena i vazduh u prostoriji liči na izmaglicu iznad usijanih puteva, po kojima beskonačno kilometara moraš da pređeš da bi stigao gde treba. U rerni je večera. Ne nešto od juče, nešto što je imalo vremena da se spremi. Jer tu toplinu održava neko ko nađe vremena. Takve nađeš vremenom.
Nešto od juče je na četvrtom.
Svetlo se pali kao isprekidani signali svetionika. Znak za uzbunu koji šalje jasnu poruku. Uglavnom noću. Trebaš mi dođi, nije sve u redu. Svetlo je stajanje ispred otvorenog frižidera i nemogućnost da ode odatle, kad je već nju pustio da ode. Pa ga otvara i zatvara jer nije siguran da li je uopšte gladan ili mora da jede da bi preživeo. U nekom trenutku se upali svetlo i cela prostorija zasvetli, ali samo na kratko, kad odluči Ili da uzme i pojede to što ima iako je bajato, ili da naruči i tako za trenutak dobije ono što želi. Zatim se ponovo ugasi.
Na petom i šestom je skoro uvek mrak. Oni jedu po restoranima.
Na sedmom sija. Najbliži su nebu. Jedu na krevetu, i stalno su gladni. Nekad uzmu i hranu.
Osmi je u polu mraku, i svetlo koje dolazi je od upaljenog televizora. Oni ne jedu posle osam.
A u prizemlju, kuhinja je dugo u mraku, a onda odjednom naglo se pali svetlo. Da bi videla da mu otključa vrata. Više ne napipava po mraku, tako se prošli put povredila.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Proslava

Nešto smo slavili te večeri, okupili smo se oko šanka, onda sam ja izašao u baštu da pušim, a ona je došla s kosom vezanom u rep za koji je belom uzicom bio vezan beli balon ispunjen helijumom. Bela uzica, a posledično i balon, pratili su pokrete njene glave. Njena glava je pratila treptaje njenih misli, i posledično, njenog govora. Njen govor je pratio pokrete njene duše, i posledično, njenih osećanja.
Njena osećanja treperila su, pa je treperio i balon. Taj balon je bio, u tom trenutku, ona. Ona je, sudeći po tom balonu, bila uznemirena, vesela, uzbuđena i živa kao predana korisnica dobrog života koji joj je dat, i oko koga niko ne pravi pitanje. Ona je, sudeći po svemu što znam, u tom trenutku držala ceo svet na beloj uzici i davala mu života tačno onoliko koliko je bilo neophodno da se ne bi sve raspalo na sastavne delove. Ništa nije bilo u redu, kao što nikad i nije, i kao što ne može da bude, ali je moglo da se podnese, zbog nje, i tog njenog balona.

art ‘n’ cut

Zovu je Yosie. Ona stvara nove promene za vas i svet oko vas. Sve što ste pomislili da budete, uz nju već pola jeste. Nikada Vam neće biti jasno da li joj se više sijaju oči ili vrcave lokne koje ima na glavi…Pronađite inspiraciju na potpuno novi način i ona će biti ostvarena. Uz njenu inspiraciju, kroz umetnički izraz, osetićete najnoviji stil na Vašoj kosi. Sa njom možete da budete diva, trendi ili poslovna žena, ona će pokazati smelost u ideji, ona inspiriše na promenu. Jovana Veličković, naše lice inspiracije.

1. Kako si se odlučila da je modni frizer to što želiš da budeš, i da li je to zaista ono čime si želela da se baviš?
U prvom razredu sam htela da budem učiteljica, naravno, u drugom stjuardesa, a onda sam u nekom razgovoru sa tatom došla do saznanja da je on nekako oduvek znao da ću biti frizer. Stalno sam nešto muljala sa lutkama, farbala i šišala barbike i eksperimentisala sa frizurama i onda sam konačno kad je došlo šta ću da upišem i za šta ću da se školujem dalje, bilo je ili frizeraj ili psihologija, i odlučim za frizera. Ali kad razmislim to je to, realno koliko mi se ljudi ispovedaju imam praksu psiloga, samo nisam pročitala sve te stručne knjige 🙂 Tako da je na kraju 2 u 1. Želela sam da radim u pozorištu i na filmu, ne u prvom planu, nego da budem iza kulisa i da budem zaslužna za sve te lepe žene.12909538_10209196671534988_900199385740386268_o12670725_10209196671574989_778317490753684041_n

2. Muški ili ženski frizer?
Ženski. Muški frizeraj me nikada nije dovoljno inspirisao. Nekako nemam osećaj za muške frizure, i nemam osećaj za mušku modu. Žene su mnogo inspirativnije, i postoji mnogo više mogućnosti kod njih sa kojima može da se eksperimentiše.1507891_691101380934950_1789159132_n382748_2939689934212_938472902_n1507891_691101377601617_253829603_n

3. Šta podrazumeva tvoj posao, koliku posvećenost zahteva, koliko i kako moraš da učiš da bi napredovao, i gde je sve primenjiv?
Ljudi misle da je frizeraj, samo zanat – naučio si da šišaš i feniraš, i to je to . Ali nije, frizerski posao kao takav za početak mnogo je raznovrstan. Ti možeš da budeš frizer koji će da radi u salonu, da šišaš kao i svi i da navijaš “ladnu trajnu” I da 10 godina šišaš istu frizuru, i da nakon 10 godina kad ta frizura prestane da bude trend – propadneš, kao što se većini frizera i dešava. Možeš da budeš frizer koji će da radi u salonu, da ide na edukacije, da razvija svoj posao i otvara druge salone. Možeš da budeš frizer koji će da radi za modnu scenu, editorijale, revije, ili frizer koji će da radi stilizaciju kose za serije i filmove, ili na kraju da budeš predavač i edukator. Imaš neverovatno mnogo mogućnosti, sve zavisi od ličnih interesovanja i kojoj sferi želi da se posvetiš, ja sam sve isprobala, i sve mi se sviđa. Možda bih modu izdvojila. Mnogo sam volela da radim na modnoj sceni. Da radim za časopise, za modne dizajnere, da radim revije, da radim sa živim modelima…a kažem volela, jer to baš nije onako kako sam mislila da jeste, bar ne kod nas. Razočaralo me nedostatak inspiracije, kako kod modnih dizajnera, tako i magazina, ne što se boje da probaju nove trendove, nego jer nemaju inspiraciju. Vrte se tri frizure u krug, i to je to. Možda je najveći problem što se frizer ne doživljava kao modni saradnik, kao neko ko sa tobom treba da stvori finalni izgled modela, nego kao izvršilac želja. Neko smisli da šminka bude crni ajlajner i crveni ruž i natapirana kosa, i to je to, a to što se to ne uklapa uz odevnu kombinaciju koja ide uz to, to nije važno. Ono što je problem, je da se frizeri ne angažuju kao neko ko prvo treba da pogleda kolekciju, da vidi i shvati koja je tema, šta je dizajner hteo da poruči, pa da ga to inspiriše da u skladu sa kolekcijom da predlog frizura koje će ići uz to i upotpuniti celokupnu sliku. A ne ti napraviš frizuru koja se stilski uklapa uz kreaciju, a dođe manekenka i kaže ti, ja ne volim da nosim razdeljak na toj strani, ili ti dizajner pokaže sliku iz novina i kaže radi ovako. To nije inspirativno.

4. Kod nas je pravilo da kad jedna frizura postane popularna, svi izgledaju “isto”. Da li mogu svi sve da nose, i da li svima sve stoji?
Ne može. Često umem da kažem, kad mi neko dođe i kaže – Ne, meni ne stoji kratka kosa. – Ne, tebi stoji kratka kosa, samo zavisi kakva kratka kosa tj. određena frizura.
Za svaku osobu postoji i svaka dužina da joj odgovara i svaka frizura. Svako može da nosi šiške, samo je bitno kakve šiške, svako može da nosi plavu kosu, samo je pitanje koju nijanse plave…Problem je u suštini praćenje masovnih trendova, a ne želja da nose ono što je dobro za njih. Donesu sliku neke poznate ličnosti, i to je to.

5. Da li je modna scena i dalje aktuelna za tebe, ili si se oprobala u nekim drugim vodama?
Projekat kojim se bavim već dve godine je edukacija, odnosno pronašla sam se u ulozi edukatora u okviru različitih programa. Trenutno, radim kao glavni edukator za Srbiju, za jedan italijanski brend i to je nešto što mi trenutno najviše okupira pažnju. Moda je za sada malo pala u drugi plan, malo sam se povukla jer prilika koja mi se ukazala da predajem, daje mi šire mogućnosti.
Predstavlja mi veliki izazov, jer ja sam mlad frizer, a to što imam mogućnost da stanem ispred ljudi koji imaju duplo više iskustva i godina staža, ali spremni su da nauče nešto novo, da podmlade svoje znanje, da saznaju koji su novi trednovi, načini šišanja i osveže svoje ponude, i činjenica da sam u mogućnosti da prenesem nekome to znanje, me neverovatno inspiriše.13686773_10210312885839648_6834415077453168252_n

6. Sa kolegama iz posla si pokrenula projekat pod parolom – “Salon, Izvolite”, šta se krije iza te priče?12004035_160442940971894_6370658885234588729_n
Salon, Izvolite je da kažem inspiracija troje ljudi, nas dvoje frizera i koleginice koja je radila marketing u sferi frizeraja. Pošli smo od toga da smo u poslu mnogo neosvešćeni u Srbiji, i da zanat gledamo uskogrudo, pa je neka ideja bila da Salon, Izvolite bude način koji će da okupi ljude koji će se priključivati našim radionicama, koji će deliti iskustva i priče iz posla , pomagati jedni drugima i u stvari ne doživaljavati jedni druge kao konkurenciju, nego kao saradnike. Zamisli smo to kao frizersku komunu, kao mlade ljude koji će da se vole, i razmenjuju informacije. Ima mnogo frizera u gradu, ali svako je individua za sebe. Ne smemo da se doživljavamo kao konkurencija. Ljudi koji dolaze kod mene, vole mene , moj način rada, i moju energiju, čak iako pogrešno nekome nešto uradim, vrate se, jer vole mene. Sujeta je bespotrebna i posmatranje kolega kao konkurencije, ne bi smelo da postoji. Treba da se boriš za svoj posao, ali znanje mora da se prenosi. Mora, jer se tako uči.12321169_179067325776122_1915270066331740647_n

7. Sa 25 godine, si otvorila svoj salon, odakle ambicija za ovo i koliko je ovo bio hrabar potez u tim godinama?
Znam da samo kad sam upisivala školu, rekla sebi da ću sa 25 imati svoj salon. Rekla sam i da ću sa 30 imati, e a šta, to ćemo videti kad budem imala 30. Da li će da se ispuni, i da jako je teško, ali učila sam od najboljih u ovom poslu. Bob kod koga sam učila godinama, je čovek koji je neviđeni umetnik, neviđeni učitelj, mnogo dobro radi svoj posao i savršen je u svom zanatu, i kada sam odlazila od njega, jako je teško kad si dugo u “lancima salona” i ljudima koji dolaze zbog čoveka sa tako jakim imenom, jakim portfoliom, velikim projektima da ti odeš i počneš nešto svoje. Ali otišla sam, i dan danas se šalim da sam otvorila salon sa tri mušterije, i da za to treba imati mnogo hrabrosti, ali nisam mnogo razmišljala, samo sam krenula u to. Imala sam svoju porodicu kao podršku, i to je mnogo značilo.1147554_10201082937848349_751070767_o

8. Šta je aktuelno sada i šta će biti u trendu u 2017. godini? I kako se formira trend kad su frizure u pitanju?
Pogledaš crveni tepih 🙂 Crveni tepih diktira trendove:) Postoje raznorazni frizeri koji rade za velike modne kuće, koji su važni na svetskom nivou, i koji zadaju šta će da se nosi ubuduće, kao i u modnoj industriji. Nemam neke uzore, ali recimo postoje tri, četiri velike kuće različitih stilova koje pratim i nekako najviše volim tu neku francusku eleganciju, i francusku softisficiranost kad je boja kose u pitanju, iako svi zbog mog izgleda i moje eksentričnosti misle da ću odmah da ih ofarbam u zeleno, ali ne, gledam isključivo da pratim senzibilitet klijenata.
Volim da ističem ženstvenost u ženama, ženstvenost je postala problem, i žene kao da ne znaju više da budu ženstvene. Suzbijeno je to kod njih, manje više pričama o ravnopravnosti, i potrebom da budu ravnopravne. Žene trebaju da budu nežne, i senzitivne, i nežne i vazdušaste i poletne, treba da budu žene.friziranje

9. Šta te inspiriše kod osobe da odabereš pravu frizuru za nju?
Sama osoba koja sedi ispred mene, njena energija. To me inspiriše.

10. Coloring kao novi trend?
Da, izlaze te neke ne prirodne nijanse, odnosno te neke boje koje ne pripadaju prirodnim tonovima, i to će biti sad neki trend narednih godina, bar mislim. I to je ok. Treba da se unese malo živosti i da se promene malo te smeđe i plave nijanse koje dominiraju godinama. Ali odmah da kažem to zahtevan i skup sport 😉 Ali ništa nije važno, ako želiš, pa ni godine, važna je volja i energija.

11. Koliko tvoje zanimanje utiče na tvoj lični stil?
Nemam stil. Volim da se menjam konstantno. Sve utiče na mene, i zato često i menjam, sve što je novo ja prvo probam na sebi. Ne volim frizere koji kosu vežu rep, ili nose kosu na razdeljak ili nemarno pokupe kosu. Tabu da frizeri nikad ne manju frizuru, ne – ja uvek imam frizuru. Često menjam frizure, često isprobava inovacije, često menjam stil. Ali generalno volim sve u životu da menjam, i to sam jednostavno ja, ne volim da ni se kući vraćam istim putem.

12. InspirishiMe u tri reči
Voli, osećaj i zabavljaj se.

Ortaci sa vizijom – MATES

Marko Ilijev i Saša Stević su dva ortaka sa klase za koje će se tek čuti. Inspiraciju pronalaze u svemu što se kasnije prenosi na njihove modele, svedenih i oštrih krojevima pročišćenih linija. Sudar njihove dve energije donosi jednu divnu modnu priču koja je tek počela, i predstavlja inovaciju i osveženje na domaćoj dizajn sceni. Oni su MATES.

1. Ko potpisuje brand MATES?
Marko: Brend MATES potpisuju dva drugara sa klase koji su se beogradskoj publici predstavili prvi put sa svega 21 godinu.

2. Kako ste se odlučili da je ovo, ono čime želite da se bavite i kojim tokom je sve to išlo?
Saša: Mislim da se nismo odlučili već se nekako želja sama rasplamsala tokom studiranja. Na samom početku ne mogu da kažem da smo imali potpuno jasnu viziju toka kojim će se sve odvijati.

3. Kako ste došli do toga da zajedno stvorite brend, i koja je čija uloga u svemu tome?
Saša: Zajednička predavanja i vežbe na fakultetu su nas spojile dok je ideja o nečemu van okvira fakultetskih obaveza iznedrila brend. Imamo neku blagu podelu uloga, iako ih vrlo često i zamenimo. Imamo isti cilj i to je ono što je presudno i što uvek dovodi do ispravne odluke. 37bn7994

4. Koji je bio prvi komad odeće koji ste kreirali?
Saša: Prvi komad koji smo kreirali bila je transparentna koledžica sa prišivenim perjem.

5. Da li ste imali uzore na početku ili ste sami prema svom ukusu formirali i sopstveni stil?
Marko: Svakako da smo sami formirali i osmislili pravac kojim će brend ići, a kada pričamo o uzorima to su mladi i perspektivni dizajneri koji isto kao i mi posle studentskih katedri odmah kreću ka ostvarenju svojih snova.

6. Kombinujete nespojive materijale, a kad se pogledaju izbliza vaše kreacije su često futurističke,specifičnih krojeva. Odakle nadolazi inspiracija za MATES modele?
Saša: Trudimo se da izbegavamo kliše odgovore na ovo pitanje, ali prosto je veoma nezahvalno pričati o generalnoj inspiraciji. Inspiracija zaista jeste u oku posmatrača i nekoga ko ima sposobnost da spozna i vizualizuje ideju.
Marko: Naši modeli su kombinacija veoma nosivog i pomerenog, lucidnog dizajna. Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe, u filmovima, ljudima, muzici, knjigama.37bn7877

7. Koja je bila prva kolekcija, a koja poslednja i na čemu sada radite?
Marko: Prva kolekcija bila je INK i nju smo predstavili u oktobru 2014 godine, a sada za koji dan predstavljamo Radiance kolekciju za proleće/ leto 2017.

8. Nedavno ste predstavili svoju kolekciju na Mercedes Benz Fashion Week Central Europa u Budimpešti i ponovo ste pokupili simpatije u Mađarskoj, da li ste očekivali takve reakcije i šta to znači za vas?
Marko: Ovo je drugi put da naš rad predstavljamo u Budimpešti. Zaista smo oduševljeni njihovom organizacijom, predanošču i posvećenošću. Drago nam je da smo i tamo pokupili samo lepe reči a pre svega smo ponosni na činjenicu prezentovanja jednog mladog brenda u inostranstvu.

9. Postoje li komadi koji su vaši „fashion guilty pleasure“ i kojima ne možete da odolite?
Marko: Sakoi, kaputi, jakne
Saša: Mislim da se to najiše odnosi na period u kome sam jednostavno opčinjen nekim komadom. Recimo da su to trenutno jakne i kaputi o kojima neprestano razmišljam.

10. Koliko se vaš lični stil razlikuje od vaših kreacija?
Saša: Doživljavam MATES ženu kao samouverenu, samostalnu i hrabru ženu koja drži do sebe i nema potrebu za dokazivanjem već sledi svoj nepogrešiv izbor. Ono što me najviše veže za odeću koju MATES žena nosi jeste komfor. Ponekad je nemoguće insertovati komfor u komad koji dizajnirate ali recimo da nam je kvalitet materijala i same izrade od velike važnosti. 37bn7869

11. Ponovo učestvujete na ovogodišnjem jesenjem Belgrade Fashion weeku, šta možemo da očekujemo?
Marko: Igru crnih i belih površina sa akcentom srebrne i narandžaste u maniru kakvom ste navikli kad su u pitanju MATES revije.

12. Šta su po vama neizostavni detalji kad je moda za 2017. u pitanju?
Saša: Metalik površine.
Marko: Narandžasta boja.14022163_1825985037624307_1624782326475394300_n

13. Da li je moguće ostvariti svoj san i šta je potrebno?
Marko: Moguće je. Nepokolebljiva vera u sebe, mnogo rada, truda i predanosti, verno praćenje svoje vizije i pomalo sreće.

14. Gde se mogu videti i nabaviti MATES modeli?
Marko: U Ulici Kralja Petra 67, butik L’ Atelier u Beogradu.

15. Place to be (mesto koje vas ne ostavlja ravnodušnima)
Marko: Berlin, Njujork, Pariz
Saša: Kopenhagen

16. InspirishiMe u tri reči!
Marko: Ljubav, vera, snovi.
Saša: Ambicije, bunt, madost.

photo credits: Olivera Radović, privatna arhiva

Zvezdana prašina

“What do stars do? They shine.”
Neil Gaiman, Stardust

Pita me:
– Hoćeš li prestati da vucaraš taj list sa sobom?
– Jok.
– Brate, to je list kao i svaki drugi.
– Jok, zvezda je. Je l’ vidiš da liči na zvezdu?
– Liči na list, i list je, i prestani da mlatiš njim k’o zastavom.
– I je l’ znaš da to što si ga pokupila na groblju, da je vrlo verovatno rastao tako što se hranio mrtvim ljudima, odnosno onim što za njima ostaje u vazduhu nakon njihove smrti, i jer se drvo hrani iz te zemlje u kojoj su. Znači praktično, ti nosiš mrtve duše sa sobom.
– Pa, zar nije neko rekao da smo mi svi napravljeni od zvezdane prašine?
– Jeste.
– Pa pogledaj ga opet, i sad mi reci da ne liči na zvezdu.14813694_10154102189313182_322137640_n

Elle Est Beau

Ona je mlada, ali to ne sprečava da važi za jednog od najangažovanijih stilista u gradu. Radila je na raznim kampanjama poznatih brendova, i dizajnere pooput Ines Jankovic, Marte Miljanic i Ivane Ristić, a potpisuje i editorijale za prestižne modne magazine. Pored toga, sarađivala je sa brojnim muzičarima i javnim ličnostima, ali smo se dogovorili da nećemo da pričamo o prošlosti, nego da vidimo gde je to dovelo danas i šta planira dalje. Ona je modni stilista Elena Nikolaevna, naše Lice Inspiracije.

1. Da li je moda izabrala Elenu ili Elena odabrala modu i kako?
Bilo je neizbežno, polovinu detinjstva sam provela pored bake dok je ona šila za starom Singer mašinom…elena

2. Da li ljudi uopšte znaju šta je stilista, i koliko često objašnjavaš šta je tačno tvoje zanimanje?
Na žalost često.U glavnom citiraju Sergeja iz “Kad porastem bicu Kengur”.11

3. Da li je po tebi stil nešto što imaš samo po sebi, ili je nešto što može da se izgradi i nauči vremenom?
Apsolutno se može naužiti i graditi sto je zapravo i suština. Ali stil kao stil, to je vaš neki urođeni osećaj za estetiku i ponašanje.39

4. Da li više voliš da radiš samostalne projekte ili po pozivu, i odakle ti najčešće nadolazi inspiracija?
Naravno da uvek više inspiriše i motiviše kada ostvarujete neku sopstvenu zamisao. Nekako je to uvek slobodnije i kreativnije od onoga što traži klijent, opet ste to vi. Upravo radim na dva takva projekta. A inspiracija, pa ona je u svemu, sve zavisi na kojoj ste životnoj frekvenciji tog trenutka.

5. Koliko ambijent i dobar model imaju ulogu kad treba da se predstavi neka kolekcija i prenese energija iste?
Recimo da je dobar model nešto poput optičke prizme, on apsorbuje i širi spektar boja tj. emocija, energiju na prostor oko njega.30

6. Da li više voliš tematski opredeljenju modu, ili nasumične komade koji izazivaju i prenose jasne poruke?
Kroz modu se govori, a na vama je da shvatite i naučite tu veštinu prenošenja poruka.

7. Koji ljudi su po tebi modne inspiracije, i na neki način uzori u tome što radiš?
To su oni koji najmanje mare za modu, a opet njihova estetika je izražena, oni koju su potpuno i isključivo svoji, u smislu da dišu kako žele i ne mare za to šta im drugi nameću.

8. Modni blogovi bez kojih ne možeš, i koliko su oni danas korisni?
Iskreno ne mogu da se setim kada sam zadnji put pogledala neki blog, jedino sto sam zaista pratila je bio Sortorialist i to u nekom tom periodu 2008, 2009/10…Inspiraciju crpim iz okoline, konstantno citam knjige, časopisi popiit ID, Dazed, Dansk. Ali glavna inspiracija je uvek dolazila iz filmova.

9. Postoje li komadi koji su tvoji „fashion guilty pleasure“ i kojima ne možeš da odoliš?
Krznima u boji.

10. Šta su po tebi neizostavni detalji kad je moda za 2017. u pitanju?
Krzna u boji 🙂

11. Bez kog modnog detalja ne možeš da zamisliš svoj orman?
Krzna u boji? Hahahah

12. Koliko ljudi danas imaju smelosti, a koliko slepo robuju trendovima i tvoj neki savet.
Čini mi se da moda nikada nije bila raznovrsnija ali vlada potpuno bezličje u oblačenju. Prezasićenje informacijama kao da je na ljude delovalo tako da su svi postali potpuno uniformisani u sive/bez uske haljine ili crne uske farmerice sa pocepanim kolenima, koznu jaknu bejzik majicu. Ako se osvrnete na to kako su se ljudi oblačili pre doba društvenih mreža videćete da je to bio mnogo maštovitije, ljudi su tražili i pronalazili inspiraciju u sebi i verovatno tako vizuelno komunicirali sa drugima dok sada imaju Instagram, Pinterest, FB, itd…za prenos tih informacija…Savet je da ne pratite trendove već shvatite šta ste vi zapravo.35

13. Do sada iza sebe imaš biografiju bogatu saradnjama sa nekim od trenutno najaktuelnijih brendova, modnim kućama, kreatorima, fotografima i javnim ličnostima, a imaš li neki novi projekat u planu i i šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti?
Jedan od projekata na kome upravo radim je moja prva Capsule collection “Blossom” koju ćete moći videti od 1.og novembra u P1 radnji, u Kralja Petra. Potpuno spontano sam, moram reći -konačno, odlučila da napravim nešto što bih ja volela da nosim, a ne mogu to da pronađem ovde i šta bih volela da vidim na ulici da neka devojka, žena nosi. Potpuno je uzbudljivo praviti garderobu, verujem da je još uzbudljiviji osećaj kada vidite da to što ste vi stvorili neko želi da ima na sebi. Can’t wait 🙂

14. Ko su žene za koje bi kreirala i koje bi volela da vidis u svojim modelima?
Svako ko se pronađe u mojoj garderobi je žena za koju je ta garderoba i kreirana 🙂 14643054_10210627297220019_1540847183_n

15. Koju poruku po tebi garderoba treba da prenese?
Ono cemu težim je da garderoba koju pravim onom ko je nosi da osećaj nežnosti i skupoće kroz materijale. Senzualni dodir koji će preći na njih, poput nekog zagrljaja dok se kreću 🙂 Želim da im dam samopouzdanje i WOW efekat. Želim da se moja žena oseća senzualno, a opet jako i inteligentno. Da ima moć. To pokreće.

16. InspirishiMe u 3 reči!
Elle Est Beau.

Voli me opet

Spavali su mirno, njih dvoje na krevetu a pas pored njenih nogu, na podu. Njena kosa je bila glavna u krevetu, prosuta po beloj jastučnici. On je pažljivo ustao, obukao se, popio čašu vode i krenuo ka vratima, na trčanje. Pas je ga je gledao, pa je ustao i krenuo za njim. On je otvorio vrata, okrenuo se i malo je gledao kako spava. Ona je otvorila oči, sagledala situaciju i rekla mu – Voli me opet.
Na trenutak je pomislio da treba da se vrati u krevet, ali ona je zatvorila oči i nastavila da spava, pa je izašao, s psom. Trčali su između njiva, po prašnjavom putu. Kiša dugo nije padala, zemlja je bila suva.
Pas je trčkarao napred i nazad i povremeno ulazio u nepregledna polja soje, pa se vraćao. On je pokušavao da misli samo na svoje korake i disanje, ali čuo je samo tri reči koje se ponavljaju. Svaki korak levom nogom govorio je – voli me, a desnom – opet. To se ponavljalo sve vreme dok je trčao, a kad bi zastao, prestajalo bi. Mnogo puta tog jutra čuo je tu rečenicu. U jednom trenutku, rečenica je prestala da ima kraj i početak, pretvorila se u zvuk sa njenim likom, sa slikom njene glave malo iznad jastuka, u sobi na tavanu, pod difuznim svetlom iz krovnog prozora, kao u snu. Trčao je u toj slici, do kraja prašnjavog prolaza između njiva, pa se istim putem vratio.
Pas ga je čekao ispred stepeništa. Popeli su se zajedno i ušli u sobu. Ona je stajala pored kreveta i vezivala kosu. Pas je otišao da pije vodu a ona je rekla – Sanjala sam te. Nešto si mi ponavljao, kao ludak, ono tvoje, samo jedno te isto. Probudila sam se od toga. – Pitao je šta je ponavljao. – Rekla je – Nemam pojma, ne mogu da se setim – i otišla u kupatilo.
On je prvo seo pored psa koji je ležao, pa je onda legao pored njega, tačno na mesto gde ona drži papuče dok spava. Ona je izašla iz kupatila s četkicom za zube u desnoj ruci i rekla – Voli me opet, to si mi ponavljao. Voli me opet. Šta to uopšte znači?
Nemam pojma – rekao je.