1. Ko je Ljuma Penov i kako bi ona opisala sebe?

Mislim da je mene teško opisati, svaki čovek ima puno toga u sebi, tako i ja, gotovo je nemoguće opisati bilo koga, ali eto, recimo, da sam ja jedan šareni leptir koji juri i teško ga je uhvatiti.

2. Kako si otkirla da je gluma ono čime želiš da se baviš u životu i koje ti je prvo sećanje na susret sa glumom?

Gluma je došla spontano i nežno u moj život, sa 16 sam već krenula da upišem fakultet, što je bilo prerano, ali tolika je bila ljubav, i još uvek je.

3. Bavila si se solo pevanjem, plesom, sviraš gitaru i klavir i na kraju gluma? Kako je gluma „pobedila“ muziku?

Nije tu ništa, zapravo, pobedilo i nadjačalo, jer se sve to uklapa i rasklapa, umetnosti su povezane. I pored glume, ja se i dalje bavim plesom, uvek kad imam vremena, muzikom takođe, sviram, kopmonujem. Komponovala sam muziku za nekoliko projekata, između ostalih za predstavu „Art“ i za film „Žigosana“ Saše Radojevića, i druge. Trenutno, posle snimanja filma „Petlja“, izašao je iz svega toga i bend, The Loop, koji nastupa trenutno po fllmskim letnjim festivalima, zajedno sa filmom. Bend je nastao tako što smo shvatili da veliki deo ekipe koji je radio na filmu je takođe vrlo aktivan i u muzici. Reditelj Milutin Petrović je napravio sjajnu muziku za film, a mi smo se svi skupili, snimili to sve i tako je nastao taj bend. U tom bendu, ja i pevam, što mi je vrlo drago, a meni nije strano. Nije pobedila kod mene nijedna umetnost. Da bi čovek bio iole osvešćen, treba upoznati i druge, sve umetnosti, one idu, jedna za drugom i usko su bliske. Možda neko nema takav pogled na to, ja imam, jer sam odrastala u tom svetu, rasla u takvom okruženju, i znam šta mi je koja donela i kako mi je pritekla u pomoć, i u glumi kad je to trebalo. To su onda retka iskustva koje osetim snažno, i vuku me gore, ne u oblake, već u nebo.

4. Pozorište ili film?

To uopšte nije jednostavno pitanje. Za mene, to su iste, a opet i dve različite stvari. Rad i sredstva su drugačiji. Volim i film i pozorište podjednako, i baš zbog toga što za mene to nije isto.

5. Najpoznatija si po ulozi Crne Zorice, iz istoimenog filma, a sada na poslednjem Cinema Sitiju, nagrađeni ste specijalnom nagradom za film “Petlja“ Milutina Petovića. Kako i na osnovu čega biraš fimove u kojima igraš?

Uloge same dođu do mene, obratim im se, upoznam je i onda to traje po par meseci, pa nekad i duže, to prelepo druženje, gde ja kroz nju otkrivam sebe i obrnuto, i mnoge druge stvari, kao i razne nivoe, odraze i obrise uloge, i mene same. Glumu prvenstveno smatram umetnošću, pa može da liči da biram. Imam svoj kriterijim, i ne bih zbog slave, ili bilo čega drugog, nikad podlegla kiču i šundu, što je nažalost postalo skoro naše standardno okruženje.

6. Pored specijalne nagrade na Cinema Sitiju, na međunarodnom Hoboken festivalu dobitnik si dve prestižne nagrade za najbolji dugometražni film i glavnu nagradu žirija koja ti je uručena za ulogu u filmu “Crna Zorica”, koliko su nagrade važne i koliko zaista znače u ovom poslu?

Nagrade znače i ne znače, zavisi ko kako gleda na to, ali i guraju napred, one se moraju opravdavati, prvenstveno pred sobom, u velikoj prostranoj umetnosti.

7. Obzirom na trenutnu situaciju u kulturi u našoj zemlji, da li si kao mlada glumica u mogućnosti da biraš uloge, i u kojim filmovima i predstavama ćeš da se pojavljuješ ili prihvataš „šta ti nude“?

Situacija u kulturi je već duže vreme skoro pa katastrofalna, umetnost kao da se bori da uđe u ovu državu, ali joj se ne da, nekad se pojavi po koja zvezdica, ali kultura i umetnost su i dalje nažalost u jakom i zagušljivom mraku. Ni pre, ni sada, nisam prihvatala uloge koje nisu uloge već puka zabava i kič. Ja nemam problem da odbijem, jer jednostavno ne priznajem svaki projekat kao umetnički, a ako nije, ili ja procenim da nije, brzo bežim, pa makar u maštu, u neko lepše svetlo.

8. Postoji li neki film ili predstava koju bi ti lično izdvojila, kao nešto posebno za tebe?

Do sada sam svaku ulogu u predstavi i na filmu, doživljavala kao svoju prvu i poslednju i svim sam svojim ulogama i delima, projektima, u kojima sam igrala dala sve što imam, za svaku sam dala celu sebe kao što im i pripada od mene, mada svaka uloga i na meni ostavi trag koji sigurno stoji u meni, i na meni, kao pečat. Zato ne mogu da izdvojim ni jednu ulogu, predstavu ili film, jer mi je svaka uloga donela i ostavila nešto novo.

9. Šta je to što misliš da današnjoj omladini nedostaje i šta je to ne bi možda trebali da zaboravimo?

Današnjoj omladini nedostaje kultura, sistem vrednosti je kod njih nizak, čast izuzecima kojih ima malo. Nažalost, tako je ne samo sa kulturom kao užim pojmom, već i sa kulturom ponašanja, kulturom življenja. Neko bi trebalo svakako da pomogne, jer je i inače kriza u državi, i na socijalno – emotivnom, a posebno na vrednosnom nivou, što izgleda niko ne primećuje, a to je možda i najvažnije.

10. U čemu sve nalaziš inspiraciju i šta je to što te svaki dan pokreće?

U svemu može da se nađe inspiracija, u najobičnijem predmetu, zavisi kako smo ga pogledali, kako ga posmatramo i kako se postavimo pred njim, jer i krpa može da se pretvori u kralja, zavisi od nas samih da li će ili ne. Insprišu me uvek kako umetnička dela, sva, tako i najobičnije stvari iz svakodnevnog života što je lepo napisala Frančeska Rigoti u svojoj knjizi „Filozofija malih stvari“. Pitanje je koliko naši vid, sluh, miris, oseti i osećaji dosežu u daljinu i visinu nekad i beznačajnog trenutka. Takođe me inspirišu priroda, vetar, šuma, voda, kiša, biljke i životinje, jer to i volim. Kao i sama mašta, jer da nema nje ne bi bilo ni inspiracije koja nam je preko potrebna, da bi ovaj svet, a pre svega sebe učinili kroz naša dela ili umetnost nečemu. Treba samo pustiti balone, koje sigurno svi imamo, i oni će nam pokazati naš put do inspracije, a koju boju balona izaberemo, tim putem onda idemo.

11. Koji su novi projekti na kojima radiši šta je to nam spremaš?

Snimam trenutno novi film „Aleksandra“, čemu se baš radujem, a i nastupam sa bendom “The Loop” po letnjim filmskim festivalima.