Anja Stefanović je mlada, talentovana, energična devojka koja ništa ne prepušta slučaju, osim možda ispita na fakultetu 😉  Plesom se bavi od srednje škole, a plesna baza joj je hip-hop. Taj ples obožava, a tu je i voging koji je usko povezan sa modom. što je jasno, s obzirom da je njen stil besprekoran. Svet koji nju okružuje su talentovani DJ-evi, borderi, dizajneri, hiphoperi, plesači, muzičari, ekstremnim sportisti… a ona se u tom svetu snalazi i više nego uigranim koracima. Predstavljamo vam Unju Green, naše Lice inspiracije.

1. Nešto o sebi, ko je Unja i odakle ti tako neobično ime?

Unja je devojka od 23. godine koja studira, voli ples, muziku, prirodu, more, patike, trenira decu, ne voli izlaske, i živi za avanture, beachlife, i mogla bi do sutra da nabraja stvari koje je ispunjavaju. Uživa u tome što se malo izdvaja iz mase njenih vršnjaka. Nick “Unja“ je nastao još u srednjoj  školi kada smo imali fazu da svi u odeljenju pričamo na   „Utrovačkom“. To je započeo moj drug koji mi danas traži procenat od zarade jer smatra da je zaslužan za ovaj nadimak po ko kome sam postala “popularna”. A za drugi deo “Green”, zaista nebitna i duga priča, sigurna sam da bi svakog mrzelo da čita toliku istoriju koja stoji iza obične zelene boje. 🙂

2. Kako si odlučila da je ples ono čime želiš da se baviš?

Ples nije jedina stvar kojom se bavim i koja me zanima. Zapravo, to čime bih ja volela da se bavim kada je ples u pitanju, ne može da se radi u našoj zemlji iz mnogo razloga. Kao plesač treba da se edukujem, a Srbija nema toliko plesnih škola i ljudi koji redovno putuju, posećuju raznorazne plesne kampove i radionice u svetu, da bi mogli ovde da podučavaju. Pored toga, mene ispunjavaju snimanja video klipova i spotova. Muzička scena za koju smo mi plesači primorani da radimo, nama uglavnom ne odgovara. S obzirom da radimo ono što volimo, makar i za tu scenu, volimo da odradimo naš deo posla onako kako dolikuje. Ples je ono što me jako ispunjava, i želim da to tako ostane jer radim na tome da ispunim sebi zadate ciljeve na tom planu. Polako.

3. Čemu daješ prednost, klasici ili savremenom plesu?

Teško pitanje. Generalno, jako cenim umetnost u svakom pogledu i da nije bilo te klasike, savremeno se nikad ne bi ni razvilo. U današnje vreme se malo zapostavlja klasika, a te vrednosti ne bi trebalo nikada da se izgube. Volim i klasiku i savremeni ples. Ne bih mogla da se odlučim za jedno od ta dva.

4. Da li je i kako ples uticao na razvoj tvoje ličnosti i koliko te je definisao?

Ples je imao dosta uticaja i stvorio je od mene jednu otvorenu, slobodnu i jako komunikativnu osobu. Negde još u početku su nas učili da kroz ples iskazujemo svoja osećanja i energiju, i kako rasteš, to ti nekako postane sastavni deo svakog dana, života. Naučila sam da se ponašam jako profesionalno, što svi moji saradnici cene, pa sam samim tim i na dobrom glasu u tome što radim. Naučila sam šta je strpljenje, nepravednost, poradila na pedagogiji kada je u pitanju rad sa decom i naučila mnogo o marketingu. Pošto sam relativno često u krugu pevača, glumaca, režisera i poznatih ličnosti, imam priliku da vidim stvari koje mnogi ljudi ne vide iza ekrana i novina, pa je i to uticalo na moju odluku pojedinim o stavovima i ponašanju.

 

5. Da li plešeš po unapred osmišljenoj koreografiji ili puštaš da te muzika ponese

Kada se od mene traži da snimam spot, radim nastup ili video klip uvek je naglašeno da li treba da odigram određenu koreografiju sama ili sa plesnom grupom, ili se radi freestyle. Isto važi i za moje treninge i nastupe sa decom. Kada izađem u noćni provod koji sam već spomenula da ne volim, sigurno neću biti opterećena koreografijom, nego ću se prepustiti muzici i uživati u njoj. Mada volim i koreografije i freestyle podjednako.

6. Da li imaš uzore, ne samo u igri već u umetnosti uopšte?

Imam uzore i ljude čije radove mnogo cenim i poštujem. Od stranih repera, plesača, do koreografa, fotografa itd….  Salvador Dali je čovek koji je broj jedan na listi kada je u pitanju moj spisak umetnika.

7. Tvoja plesna biografija je prilično impresivna, postoji li nešto što bi izdvojila kao tebi najdraže?

Taj CV se još proširio ali nisam stigla da ga update-ujem. 🙂 Izdvajam nastup sa Šakirom na njenom koncertu u Beogradu 2010. godine u Beogradskoj Areni. Tada smo mojih par drugarica i drugova i ja bili među prvima koji su uopšte nastupali na nekom koncertu, pogotovo kada je reč o Areni. E, sad kad smo odrasli, već su se izmenile stvari.

8. Kakav je osećaj plesati sa Šakirom? 🙂

Nama plesačima jako veliku satisfakciju predstavlja kada sarađujemo sa nekim ko ima veliko ime. Pogotovo ako je to ime svetsko. Iako predstavljamo njihove “pozadince”, velika je čast da baš ti budeš taj kog izvođač želi u svom nastupu. Osećaj je bio sjajan, ja sam tada bila mala i bilo mi je nestvarno da plešem u Areni pred toliko ljudi, rame uz rame sa Šakirom. Mada se nadam da ću upotpuniti svoje plesno iskustvo nalik tom u saradnji sa još nekim velikim imenom.

9. Organizuješ radionice i imaš školu plesa, kakav je odziv i šta sve ljudi mogu da očekuju da nauče?

Već četiri godine sam trener, i podučavam decu i tinejdžere kada je u pitanju Hip Hop. Što se tiče plesnih radionica, dva puta sam imala priliku da držim Hip Hop. Trenutno je kod nas jako aktuelan Twerk, pa sam se oprobala i u tom plesnom stilu i održavam radionice jednom mesečno za sve zainteresovane devojke i odziv je jako veliki. Toliko da mi postaje iritantno što se devojke ne interesuju za Hip hop, Dancehall, Voguing, House ili neki drugi stil koji je mnogo zahtevniji i po mom mišljenju lepši, ali okej, nećemo sada o opredeljenjima i ukusima. Zainteresovanost je dostigla taj nivo da me devojke koje dolaze na radionice mole i ubeđuju da treba da otvorim plesnu školu. Ljudi uglavnom očekuju da na prvom treningu odmah sve znaju perfektno, međutim, ne može ništa da prođe bez malo teoretskog uvoda u kulturu tog plesa, osnovnih koraka. Na svemu se mora raditi temeljno i polako. Isto važi i za moju plesnu školu i nove članove. Samo rad i upornost.

10. Place to be – mesto koje te ne ostavlja ravnodušnom?

Dolcinium. Kitesurf plaza u Crnoj Gori. Ali i Havaji. Vodite me na Havaje!

11. Take a book – preporuka knjige?

Poslovne finansije. Šalim se, hmmm…. Blato, znoj i suze. Ko je avanturistički tip, sve preporuke za knjigu.

12. Muzika uz koju ne možeš da ne zaplešeš?

Ponekad mi se desi da se klatim uz muziku na kasi u Maxiju, ili na benziskoj pumpi, u autobusu… Stvarno ne biram mesto ni vrstu muzike… Nekada to bude nešto što baš niko ne bi očekivao od mene. 🙂

13. Da li svi mogu da plešu i šta je potrebno da se odluče na taj korak?

Zavisi od mnogo faktora. Neki ples shvate rekreativno, neki suviše ozbiljno, mada postoje i mnogo dobri plesači koji imaju predrasude o nekim stvarima pa ostanu u svojim čaurama zauvek. Sve je individualno. Ili radiš to što voliš makar ponekad i u onom svetlu koje se tebi ne sviđa. Jednom sigurno sve dođe na svoje. Glavno pitanje jeste šta ljudi ili deca koja krenu sa plesom postave sebi kao cilj kada počnu sa tim.

14. Inspiriši nas u tri reči! (ili u 10 :))

K reni

R adi!

E motivno!

A jde!

T o!

I splatiće se!

V idiš!

N e odustaj!

O dmah!

S tvaraj dalje!