Jedan od uzora mu je bio Bruce Lee koji je pored borilačkih veština bio prvak Kine 1958. godine u cha cha kategoriji. I uvek mu je dobro „zvučalo“ da spoji ta dva. Ako i dalje mislite da je ovo Balkan gde si, da kažemo „nemuževan“ ako plešeš, što više nema veze s vezom, kaže da pitate devojke, kojih je kod njega u plesnoj školi sve više, i kako smo čuli samo nastavljaju da dolaze. 2010 godine pozicionirao se na svetskoj plesnoj sceni, pobedom na svetskom plesnom takmičenju u Minhenu, i dalje nastavlja krupnim koracima napred. On je Bojan Đumić, naše lice inspiracije.

 

1. Kako je izbor pao baš na ples i zašto baš salsa?

Pre svega, od malena se bavim borilačkim veštinama, najviše sam bio u karateu i ples je bio neka uzbudljiva novotarija koju sam želeo da probam kao kontrast onome što sam radio. Jedan od uzora je bio Bruce Lee koji je pored borilačkih veština bio prvak Kine 1958. godine u cha cha kategoriji. I uvek mi je dobro „zvučalo“ da spojim ta dva, za mene u tom trenutku, nespojiva. Medjutim, uvek sam nalazio neki izgovor da ne krenem, sve do momenta kad sam se vratio sa služenja vojnog roka 2006. kada sam definitivno odlučio da nešto moram da uradim po tom pitanju. Krenuo sam na latino I standardne plesove u plesnoj školi Art of Dance, i u tom trenutku nisam znao ni da postoji salsa. Glavni instruktor Bole je jednom prilikom ušao u salu i rekao da se otvara nova grupa salsa plesa i naravno da sam otišao da vidim šta je to 🙂 . Bukvalno, da sad ne zvuči kao neka izlizana fraza, to jeste bila ljubav na prvi korak, zavoleo sam je instant odmah jer je nekako bila najprirodnija i najpribližnija mom karakteru.

2. Šta si pomislio kad si prvi put odlučio da počneš da se baviš plesom?

Pomislio sam: a zašto da ne probam, možda mi bude išlo. Evo 10 godina kasnije, izgleda da i dalje ide

3. Čemu daješ prednost, klasici ili savremenom plesu?

Ako pričamo o Salsi, za nju ne možemo reći da ima aspekt klasike već tradicije. Kubanska Salsa je sklop tradicionalnih kubanskih i afričkih plesova i njihove kulture, i da bi je razumeo moraš da poznaješ te aspekte i naučiš bar osnove. Sa tim znanjem prelaziš na savremeni deo koji je za mnoge  zanimljiviji jer se danas Salsa meša sa raznim modernim plesovima: hip hop, brake dance… Ali se uvek vraćam na osnovu i poučen iskustvom iz borilačkih veština, osnova je sve. Usavršavanjem osnove usavršavaš i sve ostale elemente, o čemu god da se radi. Osnovni korak je prvo što ćeš naučiti i poslednje što ćeš savladati.

4. Da li je i kako ples uticao na razvoj tvoje ličnosti i koliko te je definisao?

Ples je mnogo uticao na razvoj mojih socijalnih veština, u odnosu i komunikaciji sa ljudima. Jednostavno me je oslobodio. Retko ko mi veruje da sam ranije bio jako stidljiv i povučen. Te granice, recimo, ples jednostavno obriše. Sa druge strane, ples dozvoljava da iskažeš sebe, da budeš ono što jesi na tom podijumu, sa tom partnerkom ili čak, da budeš sve što poželiš. Odluka je na tebi.

5. Da li postoji unapred osmišljenja koreografija ili postoje koraci koje kasnije sami uklapate u ples?

U Salsi se uče koraci u liniji, a kasnije se uče figure u parovima. U oba slučaja svaki od tih koraka ili figura možete rastaviti I sklopiti sa nekim drugim I napraviti nešto novo. To je prednost Salse, potpuno je slobodna I otvorena za sve novotarije I mogućnosti ima neograničeno. Postoji moment kada se prave koreografije u grupnim formacijama koje se zovu Rueda (pun naziv Rueda de Casino – Točak Kazina) I one se uglavnom koriste za takmičenja.

6. Da li si imao, i ko su bili tvoji uzori, ne samo u igri već u umetnosti uopšte?

Generalno smatram da od svega što radiš, treba da napraviš umetnost. Znači da radiš to nešto od srca i da usavršiš do maksimuma. Oduševljen sam ljudima koji to uspevaju, o čemu god da se radi, bilo da je u pitanju ples, sport, borilačke veštine, nauka, pravo… Pikaso je rekao: „Nauči pravila kao profesionalac, tako da možeš da ih kršiš kao umetnik“, i ja se apsolutno slažem sa tim jer prava umetnost nastaje tek kada prekršiš neka pravila. Što se plesa tiče, učio sam od raznih kubanskih instruktora i svaki sa sobom nosi neku drugu filozofiju, energiju i temperament. Tvoje je da biraš one koji ti najviše prijaju i od kojih najviše stvari pokupiš a od toga stvaraš neki svoj stil, ono po čemu ćeš ti biti prepoznatljiv. Kada pogledate Salsa podijum, videćete da, iako svi više manje uče iste stvari, svi igraju različito jer svako u plesu unosi „nešto svoje“.

7. Pre par godina si sa svojom školom predstavio Srbiju na svetskom prvenstvu u Minhenu i osvojio prvo mesto, da li ste očekivali takav uspeh i kakvo iskustvo vam je donelo to takmičenje?

Tako je, tačnije u Martu 2010. godine sam sa svojom školom „Havana Belgrado“ osvojio prvo mesto u kategoriji – Rueda de Casino, gde su pored nas učestvovale ekipe iz zemalja širom sveta. To je bilo naše prvo predstavljanje Srbije u tom sastavu i spremali smo se nekoliko meseci za takmicenje. Iskreno, nismo očekivali da ćemo osvojiti jer smo se takmičili protiv prošlogodišnjih šampiona Švajcaraca. To takmičenje je predstavilo Srbiju i pozicioniralo je na vrlo visoko mesto na svetskoj sceni, jer do tada, mnogi nisu znali ni da je imamo :). Nakon toga su usledili pozivi za razne festivale širom Evrope, držali smo seminare, nastupali i nastavili da predstavljamo školu i našu zemlju najbolje što smo mogli i škola „Havana Belgrado“ i dalje uspešno nastavlja tu tradiciju. Ubrzo nakon Minhena smo počeli i sa organizacijom našeg festivala kubanske muzike i plesa „Havana en Belgrado“ koji je postao jedan od najposećenijih evropskih festivala i koji svake godine okuplja sve veći broj ljudi. Ove godine u Novembru će biti šesto po redu.

8. Da li imaš stalnu plesnu parnerku ili to kod salse nije važno, i može da pleše svako sa svakim?

Salsa je društveni ples i to bi značilo da je jedina poenta celog plesa druženje i uživanje u tome. U tom maniru je salsa i nastala a kasnije tek se pojavio i takmičarski aspekt. Vrlo je poželjno da nemate stalnu partnerku u Salsi jer vas to ograničava u vašem plesnom razvoju. Svako od nas pleše različito i ako naučiš da dobro plešeš sa raznim partnerkama, to si bolji plesač.

9. Šta misliš o činjenici da se sve više muškaraca “usuđuje” da pleše salsu?

Reći ću samo KONAČNO, jer je ovo Balkan gde si, da kažemo „nemuževan“ ako plešeš, što naravno nema veze s vezom, pitajte devojke :). Ranije je to bio veliki problem i znam kako sam ja izgledao u očima mojih drugara kada sam kretao u svet plesa. Salsa je dodatno pogodna za muškarce jer nema one velike ekspresivne elemente na koje smo navikli da gledamo kod muškaraca u sportskim plesovima. I nema šljokica 🙂 Ona je ulični ples i kao što sam već rekao, namenjena je uživanju.

10. Place to be – mesto koje te ne ostavlja ravnodušnom?

Obala reke, rani jutarnji časovi.

11. Muzika uz koju ne možeš da ne zaplešeš?

Sa stanovišta plesača, svaka muzika je za ples. 🙂

12. Da li svi mogu da plešu i šta je potrebno da se odluče na taj korak?

Apsolutno svi. Ono što treba da urade je da pronadju ples po svom temperamentu. Nije sve za svakoga. I naravno, moraju da se oslobode stega koje nam okolina nameće.

13. Čime se još baviš pored plesa?

Kada sam „otkrio“ Salsu, shvatio sam koliko je dobro spojiti ples i borilačke veštine u jedno i ta ideja je kasnije kulminirala u to da krenem sa Capoeira-om. Capoeira je poreklom iz Brazila i ima svoju filozofiju, kulturu i tradiciju. Takodje, kao i Salsa, ti daje osećaj slobode izražavanja sebe, samo u drugačijoj formi, izuzetno je zahtevna ali i zabavna.

  14. Inspiriši nas u tri reči!

Igraj, voli, uči.