Ovo mi je rekao prijatelj, kad smo se sreli, pre nekoliko dana, kad sam ga pitao kako mu je u životu  – Odlično. Kidam. Pre nedelju dana mi je procurio bojler, pokvarila mi se slavina na lavabou i puklo mi je crevo na mašini za pranje veša, sve istog dana. Nisam imao para da popravim sve to, čekao sam platu. Juče sam dobio platu, bio mi je majstor i popravio sve. Znaš da ja nisam filozof, nisam u fazonu malih stvari, ja volim velike stvari, ali brate, kad je potekla topla voda iz tuša, bio sam srećan. Nisam morao nikom da se pohvalim da bih bio srećan, nije niko morao da me vidi, sreća je bila tu, prštala je po meni, u kadi, slivala mi se preko glave po celom telu i odlazila u slivnik. Imao sam pun bojler sreće, brate mili, to nije malo. Kad se ponovo napuni, to više neće biti sreća nego samo topla voda, ovo je samo sad bilo, sad i ko zna kad, razumeš?

Razumem – rekao sam.