Legenda kaže da ne postoji nijedna priča da je neko zaista upisao keramiku zato što je to želeo. Niko sam nije došao do toga, ali kad ti jednom neko nametne ideju o keramici, to je to. To je momenat kad shvatiš da je to upravo ono što želiš. Keramika nije samo posuđe, ni ćupovi. Ni mačke u staklenim vitrinama „Bidermajer“ nameštaj kolekcije. Keramika ima mnogo pravaca i oblika, od suvenirske, posudne, primenjene keramike, unikatne keramike koja obuhvata skulpturnu, dekorativnu keramiku, instalacije… i dizajn keramike koji svakodnevno dobija novu dimeniziju i sve je smeliji i napredniji.

„Galeriju 1250“, čine 5 žena i jedan muškarac. Svi su po struci keramičari. Druže se još od fakulteta, i još od tad su krenuli u javnost izlaganja, izložbi, sajmova, festivala kao grupa i nekako je spontano tako i ostalo. Iz zadovoljstva su napravili posao. Jedan drugome nisu konkurencija, svi su potpuno različiti, svako ima svoj pojedinačan i prepoznatljiv stil, svoju publiku, i uprkos tome što ih je šestoro, deluju kao jedna osoba. Ideja im je bila da predstave keramiku u svežem izdanju. Da predstave ljudima njihovo viđenje keramike. Da pokažu kako je moguće oplemeniti prostor na jedan novi način, detaljima.

Zašto baš  naziv „Galerija 1250“?

1250 stepeni je temperatura na kojoj se peče porcelan. Kada su smišljali ime za svoju galeriju, svako je imao svoj predlog i svako je imao drugačiji. Problem je bio što se svako bavi drugačijim vidom umetnosti, ali na kraju su došli do toga da im je jedini zajednički imenilac tehnika i porcelan. Tako da su došli do 1250 što je danas jedinstven i prepoznatljiv brend. Sam naziv galerije je ujedno imao i edukativni momenat, i iskreno ko od vas nakon što pročita ovo neće zapamtiti, na koliko stepeni se peče glina?

„Galerija 1250“ je nastala u stvari usled nedostatka prostora za izlaganje. Hteli su da imaju gde da se predstave svojim radom, a situacija je  takva da ljudi nemaju više kao nekad kulturu odlaženja na izložbe kao što je ranije u neka bolja vremena bio slučaj. Iznenađujuće je to, što su ljudi imali sluha za njihovu galeriju.
„Galerija 1250“ su Iva, Miona, Marija, Ivana, Bojana i igor. Inspiraciju nalaze u svemu. Kažu da uglavnom dolazi tako što ideš kroz život i u tebi ostane ono što je najlepše, i to radiš. Svaki komad je lična priča. Ne pravi kompromis zbog modernosti, slušaju isključivo svoje instinkte i svoje srce. Svako ima svoj prepoznatljiv motiv. Iva sebe predstavlja kroz tufnaste i cvetaste šolje, Miona kroz ptice, ribe, životinje uglavnom, a prepoznatljiva je i njena ulična umetnost, Mariju karekterišu brodovi, Ivana se prepustila aprstrakciji i jarkim bojama koje primenjuje na svoje minđuše, Bojana se prepoznaje po minijaturama, crtežima i skulpturama dok je Igor muški sveden, na crno bele kombinacije i uglavnom je koncentrisan na primenjenu keramiku. Sve rade sami, od fakturisanja, preko proizvodnje do prodaje, pa i čišćenja lokala. Iako delaju kao grupa, svako od njih ima zasebnu karijeru i pojedinačna iskustva u radu i izlaganju.
Ušli su potpuno nepripremljeni, ali su su manje više sve učiliu hodu što se pokazalo kao dobra stvar. Kažu, kad je sve na tebi, onda moraš sve i da naučiš i da uradiš, ne možeš da okriviš nekog drugog.
Za svoj posao kažu da je luksuz, da živiš od onoga što  radiš a da to voliš, tad sve poteškoće i problemi se prevazilaze.
„Galerija 1250“ se nalazi u art distriktu „Čumićevo sokače“ u centru grada, pa vi izvolite, oplemenite svoj svet unikatnim komadom talenta.