1. Ko je Minja Cvetković, a ko je Miss Psycho Cat?

Kao što Erik postaje Bananamen kada pojede bananu, tako i Minja Cvetković postaje gospođica Psycho Cat kada je pun mesec 🙂

2. Zašto baš 50’ i odakle ideja da inspiraciju nađeš baš u njima?

Zašto baš pedesete? Zato što je moda sredine dvadesetog veka za mene najženstvenija moda ikada. Mislim da ne postoji laskaviji stil za žensku figuru i obline od siluete koja je bila dominantna tokom ovog perioda. Suština ovog stila je bila da žena otkrije taman dovoljno da bude zavodljiva i umereno seksepilna, a da pritom ne pređe granicu vulgarnog.

Ja sam se dugo poigravala stilovima. Od nekog panka, grandža, hipi faze, uskočila sam u krojeve koje povezujemo sa erom pedesetih i tu se pronašla upravo zbog tog karakterističnog načina izražavanja ženstvenosti koji je sa ukusom i merom. Naravno, meni pedesete nisu samo specifična odeća, uske i široke haljine, žiponi, pantalone sa dubokim strukom, cveće u kosi, pin curls, bandane, crveni karmin i eyliner, već način života. Sve ovo nabrojano su meni drage karakteristike ovog stila, ali pedesete su takođe i period procvata tinejdžerske kulture, na primer. Oni su tada po prvi put dobili tržište namenjeno njima i odvojili se od roditeljske kulture po pitanju muzike (zato danas imamo prilike da uživamo u rokabiliju), odevanja, filmova, mesta za izlaske, ponašanja koje je postalo buntovnije i tako dalje, što je sve doprinelo socio-ekonomskom napretku. Kao antropologu kome je teza za izradu diplomskog rada bila oživljavanje pedesetih i današnja 50’s subkultura, ovo su mi izuzetno važni i zanimljivi aspekti ovog perioda.

Moje pronalaženje u svemu ovome nije bilo smišljeno, meni se to zaista samo desilo, a kada bih morala da kažem kada je tačno počelo, rekla bih na trećoj godini fakulteta, na predmetu Moda i odevanje kada sam imala prilike da istražim svaki aspekat sredine dvadesetog veka.

3. Ozbiljno si se posvetila negovanju pin up culture, kako si se uopšte zainteresovala za nju?

Moram pre svega da napomenem samo jednu sitnicu, a to je da se danas ustalio izraz pin-up devojka kao i pin-up kultura, ali pin-up su bile prvenstveno fotografije, jer pin-up doslovno znači “okačiti na” (zid). Međutim, u poslednjih nekoliko godina se često za devojke koje neguju stil mode sredine dvadesetog veka čuje da su pin-up devojke ili moderne pin-up devojke, što su izrazi koji su već naširoko usvojeni.

Što se tiče mog interesovanja za pin-up, razvio se u isto vreme i na isti način kao i interesovanje za modu i kulturu pedesetih godina. Svi mi znamo za čuvene pin-up ilustracije umetnika kao što su Gil Elvgrin ili Alberto Vargas i njihove famozne koketne, seksi i zavodljive devojke. Ipak, ono što nije toliko poznato jeste da se pin-up razvio još sredinom devetnaestog veka i to zahvaljujući burleska umetnicama i glumicama tog doba čije su fotografije, koje su one koristile za vizit karte i promotivni materijal, izazvale pravi skandal jer su predstavljale jednu oslobođenu seksualnost i ženstvenost u vreme kada je ona bila potisnuta, stoga ih mnogi istoričari mode određuju kao prve pin-up fotografije. Pin-up je zapravo fenomen koji je nastao od strane žena za žene, a ne za muškarce i njihove oči kako se često misli, kao produkt borbe da se sruše tabui ženskog seksepila i seksualnosti. Srž pin-up fenomena je oduvek bila erotičnost naspram vulgarnosti, poigravanje, koketiranje, predstavljanje oblina i tela generalno na jedan “zapakovan” način, to ti je ono što su govorili za ilustratora Vargasa kada su rekli da njegove pin-up devojke mogu da izgledaju nage čak i ako su umotane u tepih, a to dolazi upravo iz sigurnosti, samopouzdanja koje su one imale. To koliko je meni pin-up interesantan mislim da dovoljno govori to što sam se odlučila da i master tezu posvetim ovom fenomenu i to baš aspektu izražavanja seksualnosti i ženstvenosti kroz njega.

4. U opisu tebe stoji zaljubljenik u 50te, pin up model, antropolog, novinar, tetovaže, rokabili, hororbili,  kako to sve ide jedno sa drugim i šta si ti najviše od svega toga? J

Ide sasvim lepo, to su sve bitni aspekti mog života i nisam sigurna da bih mogla da biram između njih, jer su isprepletani međusobno. Recimo, moje zvanje antropologa i znanje koje sam tamo stekla delimično su doveli do toga da počnem da pišem za Plezir magazin; moja ljubav prema modi i kulturi pedesetih, koja je takođe započela zbog antropologije, dovela je do toga da tome posvetim diplomski i master rad; tetovaže su dovele do negovanja onoga što mnogi danas nazivaju modernim pin-up stilom što je dalje vodilo ka određenim poslovnim prilikama… Tako da ne, ne mogu da se odlučim za jedno, ja sam istetovirani moderni pin-up model koji sluša rokabili na fotkanju, uživa u gledanju treši horor filmova i da piše kad god ima vremena za to, a voli i antropologiju do granica rizikovanja da sa tom strukom nikada ne nađe posao u ovoj zemlji 😀

5. Kako si počela da vodiš blog i koje su najčešće teme o kojima pišeš?

Cela priča oko bloga je počela pre nekoliko godina idejom da široj čitalačkoj publici predstavim nešto alternativniji stil i alternativne potrošačke prakse, kao što su kupovina u second hand radnjama, vintage buticima, na buvljacima i tako dalje, kao i da ukratko predstavim meni naročito zanimljive aspekte istorije mode. Upravo sam o tome najviše i pisala. U poslednjih godinu dana sam se u potpunosti preorijentisala na pisanje u Pleziru, tako da je blog ostao moj virtuelni kutak na kome kačim isključivo fotografije, ali moram da priznam da sam i na tom polju najaktivnija na Facebook stranici Miss Psycho Cat i Instagramu. Pored ove tri stvari ne stižem toliko da se bavim blogom kao nekada.

6. Koliko je potrebno ljubavi i posvećenosti da bi se negovao jedan takav stil života?

Koliko je potrebno i za bilo šta drugo. Ne doživljavam to kao neku naročitu posvećenost jer je meni to jednostavno i prirodno kao što je nekome da obuče helanke, obuje air max i pusti neki narodnjak, na primer. Ne nužno tim redosledom.

7. Odakle nabavljaš garderobu, modne detalje, cipele i ko je zadužen da izgledaš tako kako izgledaš?

Imam sponzore 😀 Šalim se, delimično makar. U početku sam se snalazila kako sam znala i umela. Nije lako u Srbiji doći do odevnih komada koji su fazonu pedesetih, ali su me second hand i vintage radnje, kao i buvljaci (naročito zemunski) spašavali. U poslednjih godinu dana sam sarađivala, ili sarađujem i trenutno, sa britanskim retro inspirisanim brendovima poput Lindy Bop, British Retro i Rock Rockabilly. Što se tiče mog stajlinga za fotkanja, uvek sam sama sebi stilista, šminker i frizer.

8. Da li si u početku išla za tim da napraviš od sebe self brend i da li uopšte sebe doživljavaš kao brend, ili jednostavno je to tvoj stil života?

Pa znaš kako, za moj brend je najbolje da kažem da je to stil života 😀 Sad ozbiljno, ja sam pre svega neko ko je odlučio da predstavi ljudima širom sveta svoj način života i vizuelni identiet, što me čini i pomalo ekscentričnom osobom, I guess. Naravno da tu ima promišljanja na koje ću saradnje da pristanem, sa kojim ću fotografima da radim, taktiziranja kada ću šta da postavim i gde, jer moram da imam u vidu iz koje je zemlje najveći broj ljudi koji me “prati” zbog vremenske razlike , i sličnih stvari. Ipak, daleko od toga da glumim da sam nešto što nisam, ja se ne kostimiram ovako za fotkanja, to je takođe i moj privatni stil; odbijam ponude da budem model za stvari koje nisu ni nalik ovom fazonu jer ja nisam profesionalni model već nosim ono što bih nosila i privatno; ne pravim se da slušam određenu vrstu muzike da bi ljudi mislili kako sam potpuno u ovom fazonu, već je zaista i slušam… Ali, ja takođe radim i na tome da kada se u Srbiji spomene pin-up devojka ili pin-up model da ljudima jedna od asocijacija na to budem upravo ja. Tako da, zašto ne bismo rekli da su moj stil života i modni stil istovremeno i brend.

9. Kakve su reakcije ljudi na to što si drugačija i nesvakidašnja bar za naše prostore?

Deke mi se mnogo smeškaju i niko me nije gađao jajima do sada, tako da nije loše 🙂 Ima svakakvih reakcija, u početku je bilo podsmevanja, upiranja prstom u autobusu, ali čini mi se da je danas ljudima to postalo koliko toliko normalno, čak i zanimljivo. Ili sam ja oguglala i ne primećujem više.

10. Koliko hrabrosti je potrebno progurati svoje snove i svoju priču?

Bolje me pitaj koliko je hrabrosti trebalo upisati etnologiju i antropologiju u zemlji Srbiji kada me na razgovoru za posao pitaju da li ja iskopavam dinosauruse 🙂

11. U čemu sve nalaziš inspiraciju u životu?

U nekoliko stotina knjiga o modi koje imam 😀 Imam par njih koje su meni izuzetno dragocene i koje uvek posluže kao inspiracija za fotkanja što se tiča poza ili ambijenta, na primer, a navukla sam se i na Instagram i zlostavljam “screenshot” jer je, na svu sreću, preko ova 50’s subkultura izuzetno razvijena i puna divnih ideja. Kada pričamo o nekim meni životno važnim stvarima, van mog posla, hobija nazovimo ga kako god, volim da dok čekam nekoga ili nešto posmatram ljude oko sebe, i tako vidim ja pre neki dan scenu na Zelenjaku gde dečak koji nema više od 10 godina, i evidentno prosi, deli keks sa kucom lutalicom i to te onda inspiriše da ne budeš govedo, što bi rekla jedna stranica na fejsu, i da odeš da kupiš klincu keks, a kuci granule. Rekla bih da mi životni pokretač nisu zalazak sunca, leptirići i cvetići, već surova realnost koja nas okružuje.

12. Šta je neki tvoj životni moto i za koje stvari misliš da su važne u životu?

Uzmi neki random citat Hanter S. Tompsona i to je.  Recimo,  njegov omiljeni mi je da je život neuporedivo bolji kada prestaneš da ga shvataš ozbiljno. A što se važnih stvari tiče, bez namere da zvučim patetično jer meni je često i romantika strana, to je sposobnost da se raduješ malim stvarima. Ja sam toliko srećna bila pre neki dan kada sam kupila novi karmin, našla čašu sa malom sirenom (Dizni frik) i uveče otišla na čašu dobrog piva (rekli mi da moram da budem fina kada dajem intervju za naše portale, kažu ne vole ovde da vide devojku da pije pivo pa nek bude čaša :D) sa mojom bradatom polovinom.

13. Postoji li neko koga bi izdvojila kao osobu koja je najviše uticala na tebe ili u kojoj vidiš uzor?

Da, moja mama. Ovde mogu i da zvučim patetično, baš me briga, ali ona je žena kojoj se ja iskreno divim u svakom pogledu i kada porastem želim da budem kao ona.