Znoj je slan, stopala su u reci, ribe su dobro. Čamac je stabilan, zgrade su na svojim mestima, ne mrdaju, nikad. Kisela voda je hladna, mehurići su disciplinovani, kad ih čovek čuva. Plovimo uzvodno, ostavljamo trag za sobom, kratkotrajan. Patke plutaju, galebovi vrište, ništa me ne boli. Kosa mi je kratka, nokti uredni, mirišem na bebu. Ljudi se kupaju pored obale, glave su im razbacane po površini reke. Čamac grabi, nismo krenuli nikuda, pa u svakom trenutku stižemo, neprekidno smo na pravom mestu. Ne možemo da zakasnimo, jer nas niko ne čeka. Sunce je užarena lopta na nebu, radi svoj posao, neće još dugo, proći će i njegovo. Ali sada, svaki trenutak je dragocen i bezvredan, veličanstven.